Kur'an je nestvoreni Allahov Govor

Ebu Dawud kaže: ''Čuo sam Ahmeda b. Hanbela kad je rekao da se iman sastoji od riječi i djela (el-imaan qawlun we 'amelun), da se povećava i smanjuje, da je svako dobro dio imana a da grijesi uma-njuju iman''. Ishaq b. Ibrahim el-Begawi veli: ''Čuo sam da je Ahmed b. Hanbel bio upitan o onome ko kaže da je Kur'an stvoren (el-Qur'anu makhluuqun) pa je odgovorio da je on nevjernik (kafir)''. Seleme b. Šebib kaže kako je čuo da je Ahmed (ibn Hanbel) rekao: ''Ko kaže da je Kur'an stvoren, on je nevjernik''. Istu izjavu Ahmeda b. Hanbela prenosi i Ebi Ismail et-Tirmidhi.

Isma'il b. el-Hasan es-Siradž navodi: ''Upitao sam Ahmeda (ibn Hanbela) o onome ko kaže da je Kur'an stvoren pa je odgovorio da je taj nevjernik, upitao sam ga i o onome ko kaže da je izgovor Kur'ana stvoren (lafzijj bi'l-Qur'ani makhluuq) pa je odgovorio da je taj džehmija (džehmijj)''. (...)

Ono što se može zaključiti iz riječi Ebu 'Abdullaha jeste da onaj ko kaže da je izgovor Kur'ana stvoren - on je džehmija, a onaj ko kaže da izgovor Kur'ana nije stvoren - on je inovator (mubtede').

Ahmed b. Zendžewih veli da je čuo Ahmeda b. Hanbela kako je rekao je pitanje o izgovoru Kur'ana zlo od džehmija (šerrun mine'l-džehmijje).

Salih b. Ahmed prenosi: ''Čuo sam svoga babu kad je rekao: 'Džehmije su se podijelili u tri stranke: prva kaže da je Kur'an stvoren (el-Qur'anu makhluuq), druga kaže da je Kur'an Allahov, dž.š., Govor i ništa više ne vele (el-Qur'an kelamullahi te'ala we seketuu), dok treća veli da je naš izgovor Kur'ana stvoren (lafzuna bi'l-Qur'ani makhluuq)'. Onda je moj otac dodao: 'Ne treba klanjati iza onoga ko se dvoumi (u pogledu stvorenosti ili nestvorenosti Kur'an) (khalfe waqifijj) niti iza onoga ko kaže da je izgovor Kur'an stvoren (khalfe lafzijj)'''.

El-Murudhi kaže: ''Obavijestio sam Ebu 'Abdullaha da se Ebu Šu'ajb es-Susi stidio razlike u mišljenju između njega i njegove kćerke i njezine majke u pogledu dvoumljenja o Kur'anu, pa je Ebu 'Abdullah rekao: 'Allah mu podario lijepo zdravlje i blagoslovio ga!' Ebu Šu'ajb se već ranije konsultovao sa Nufejlijem pa mu je ovaj zapovidio da se ne slaže s njima u mišljenju''.

El-Murudhi dalje prenosi: ''Kada se Ja'qub b. Šejebe očitovao u pogledu dvoumljenja (o stvorenosti ili nestvorenosti Kur'ana), Ebu 'Abdullah je upozorio na opasnost od njega i naredio da se izbjegava on i njegova priča''.

O 'Abdulah ima mnogo tekstova koji govore o pitanju kur'anskog lafza.

Prvi ko se očitovao o svorenosti kur'anskog lafza (izgovora) bio je El-Husejn b. 'Ali el-Kerabisi. To je bilo 234 g. (po Hidžri).

El-Murudhi u djelu Kitabu'l-qasas navodi: ''Hasan b. el-Bezzar, Ebu Nasr b. 'Abdu'l-Medžid i drugi tvrde da su došli do knjige pod naslovom Kitabu'l-mudellisin, koju je napisao El-Kerabisi, a u kojoj optužuje (jat'anu fih) El-E'ameša i Sulejmana et-Tejmija. Ja sam 234. g. otišao do njega (El-Kerabisija) i rekao mu: 'Tvoja knjiga sugeriše ljudima da se okrenu od Ebu 'Abdullaha. Pokaži da se kaješ zbog toga!' On je odgovorio: 'Abdullah je zaista dobar čovjek. Njegov primjer pokazuje pravu istinu. Zadovoljio sam se time da na to ukažem. Ebu Thewr me već molio da to izbacim, ali sam ja ostao pri svome'. Onda je ta knjiga doprla do Ebu 'Abdullaha, ali on nije znao čija je, pa su ga ljudi upoznali sa njezinim nedostacima, između ostalih, da je u njoj iznesena laž (fihi wad'un) na El-E'ameša. U knjizi stoji: 'Neki tvrde da je El-Hasan b. Salih 'zagovarao sablju', a Ibn Zubejr to nije prihvatio'. Ebu 'Abdullah je nato rekao: 'Takvo nešto želi Nasre el-Hasan b. Salih pa je lagao na ashabe Allahovoga Poslanika, s.a.w.s. U ovoj knjizi sakupljeni su hadisi od rafidija.' Ebu Nasr je rekao: 'Naši prvaci imaju različita mišljenja o autoru ove knjige. Izbjegavajte je!' Nakon što je to izjavio, vijest je doprla do El-Kerabisija te je on, kako sam obaviješten, rekao: 'Čuo sam da je Husejn es-Sa'ig rekao: 'Sigurno ću izreći ono u vezi s čime Ahmed b. Hanbel ima drugačije mišljenje i to smatra čak kufrom'. Pa je onda i on (El-Kerabisi) rekao: 'Izgovor Kur'ana je stvoren'. Rekao sam 'Abdullahu: 'El-Kerabisi doista kaže da je izgovor Kur'an stvoren. Također veli: 'Kur'an je Allahov nestvoreni govor u svim aspektima, s tim da je kur'anski lafz stvoren. Zar nije rečeno da je onaj ko kaže da je lafz Kur'ana stvoren - nevjernik!' Odgovorio je: 'Svakako, on je nevjernik! Allah ga uništio! Kažu li džemhije još šta osim toga?! Kažu da je to Allahov govor, pa onda kažu da je stvoren - nema od toga koristi, druga izjava umanjuje prvu budući da kažu kako je lafz Kur'ana stvoren!', potom je Ahmed rekao: 'Uzvišeni Allah nije dopustio tako govoriti! To je stav tabi'ina, kao što su Sulejman el-E'ameš, i drugih koji su o njima govorili. Umro je Bišr el-Merisi, a poslije njega Husejn el-Karabisi. Zar Ejš izvještava o Ebu Thewru? Da li se on složio s time? Ne, on je to odbacio rekavši da je tako bolje.' Upitao sam Ebu Thewra o onome ko kaže da je lafz Kur'ana stvoren pa je on odgovorio da je takav inovator, našto se Ebu 'Abdillah rasrdio te upitao: 'Zar je Ejš inovator?! Kelam je čisto neznanje. Neće uspjeti oni koji se bave kelamom!'''

'Abdullah b Ahmed kaže da je njegov otac upitan, 'a ja sam to slušao', o (stvorenosti kur'anskog) izgovora i dvoumljenju (u pogledu stvorenosti odn. nestvorenosti Kur'ana), pa je odgovorio: 'Onaj ko o tome govori ima lijepo mišljenje o kelamu, i on je džehmija'''.

El-Hukm b. Ma'bed kazuje da mu je Ahmed Ebu 'Abdullah ed-Dewreqi rekao: ''Upitao sam Ahmeda b. Hanbela: 'Šta misliš o onima koji govore da je lafz Kur'ana stvoren?' - Vidio sam ga kako se uspravi, pa odgovori: 'To je zlo od džehmija! Onaj ko tako kaže tvrdi da je Džibril govorio ono što je stvoreno i da je došao Vjerovjesniku, s.a.w.s., sa onim što je stvoreno!'''

Ibn Ebi Hatim navodi: ''Kazivao nam je 'Abdulah b. Muhammed b. el-Fadl el-Esedi kako je čuo da je Ebu Talib Ahmed b. Musa b. Hu-mejd rekao Ahmedu b. Hanbelu: 'Džehmije govore o četiri stvari.' 'Koje četiri stvari?' - upitao je. 'Kažu da onaj ko tvrdi da se u njegovom srcu nalazi Kur'an zapravo tvrdi da je u njegovom srcu ima nešto Bo-žanskoga!' Ahmed b. Hanbel odgovori: 'Onaj ko to tvrdi tvrdi isto ono što govore kršćani da je u 'Isau Allahova Riječ. Tako nešto nikada ni-sam čuo'. 'Jesu li to džehmije? - upitao sam. 'Takvi su više od džeh-mija!', odgovorio je dodavši: 'Vjerovjesnik, s.a.w.s., je rekao: 'Kur'an će izići iz srca ljudi'.

Ono što se izgovara je Allahov nestvoreni govor, a sam izgovor je stvoren, jer on dolazi od učača (Kur'ana). Izgovor sačinjavaju hareketa, glas i ishodišta glasova, i to je ono što dolazi od učača, a ne kur'anski hurufati niti njihova značenja, koja se samo izgovaraju. Pojam lafza (izgovora) nalazi se negdje između toga dvoga i zato Imam-i Ahmed nije dopuštao reći da je 'izgovor Kur'an stvoren', jer, u jednom od nave-denih izgovora, postoji određena sumnja. A Allah opet najbolje zna.

Ebu Bekr el-Khilal kaže: 'Obavijestili su me Ahmed b. Muham-med b. Metar i Zekerijja b. Jahja da je Ebu Talib kazivao kako je jedanput rekao 'Abdullahu: 'Do mene je došla knjiga Tursusija u kojoj se kaže da je Serijja es-Seqati rekao: 'Kada je Allah stvorio harfove, oni su učinili sedždu, izuzev elifa koji je rekao do neće učiniti sedždu do ne povjeruje!' Ebu 'Abdullah je nato odgovorio: 'To je kufr'''.

Neka je Allahova milost na Imam-i Ahmeda; kako je lijepa njegova vjera!

Sunnet kao temelj vjerovanja

El-Khilal dalje navodi: ''Kazivao nam je Muhammed b. Ebi Harun da im je Ishaq b. Ibrahim rekao: 'Bio sam prisutan kad je neki čovjek upitao Ebu 'Abdullaha: 'Jesu li muslimani saglasni u vjerovanju da je dobro i zlo sudbina (kader) od Allaha određena?' 'Jesu' - odgovorio je. Čovjek je još upitao: 'Ako čovjek počini grijeh, je li nevjernik? ' Ebu 'Abdullah je zašutio i onda rekao: 'Onaj ko ostavi namaz - nevjernik je; onaj ko kaže da je Kur'an stvoren - nevjernik je'.

El-Khilal još prenosi: 'Obavijestio me je Muhammed b. Sulejman el-Džewheri da je 'Abdus b. Malik čuo kad je Ahmed b. Hanbel rekao: 'Temelj sunneta kod nas sastoji se u pridržavanju onoga na čemu su ashabi, u ostavljanju novotarija, rasprava i druženja sa onima koji slijede svoje strasti, u izbjegavanju samopokazivanja i polemisanja; u sunnetu nema analogije (kijasa), za njega se ne navode primjeri (el-emthal) niti se spoznaje razumom; Kur'an je Allahov nestvoreni Govor, on je od Allaha i ništa ga ne može nadmašiti. Čuvaj se rasprava koje se pojave u vezi sa njime: onoga ko kaže daje njegov izgovor stvoren ili nešto drugo, i onoga ko se dvoumi, odn. ne zna da li je on stvoren ili nije, već da je on samo Allahov Govor - on je inovator (sahibu'l-bid'a). Iman podrazumijeva viđenje (Allaha, dž.š.) na Sudnjem danu; Vjerovjesnik, s.a.v.s., vidio je svoga Gospodara, tako je preneseno od Allahovoga Pos-lanika, s.a.w.s. To prenose Qatade i El-Hukm b. Eban od Ikrimea i Ibn 'Abbasa, kao što prenosi i 'Ali b. Zejd od Jusufa b. Mehrana, a on od Tbn Abbasa. Mi hadise razumijevamo na osnovu njihovog vanjskog značenja, na način kako su preneseni od Vjerovjesnika, s.a.w.s. Ras-prava (kelam) o njima je novotarija; vjerujemo u njih onako kako su preneseni po svom vanjskom značenju. Uzvišeni Allah će razgovarati s ljudima na Sudnjem danu bez ikakvog tumača (prevodioca)".

O Božanskim svojstvima

Hanbel b. Ishaqje rekao daje upitao Ebu 'Abdullaha o značenju ajeta: مَا يَكُونُ مِن نَّجْوَى ثَلَاثَةٍ إِلَّا هُوَ رَابِعُهُمْ - "Nema tajnih razgovora među trojicom, a da On nije četvrti..." (El-Mudžadele, 7) - pa je ovaj odgovorio: "To je Njegovo znanje, Njegovo znanje!" Hanbel b. Ishaq još veli daje čuo kad je on rekao: "Naš Uzvišeni Gospodar je na 'Aršu bez ikakve definicije ili opisa ('Arša)".

Njegove riječi "bez opisa" znače bez kakvoće ili svojstva.

Ebu Bekr el-Murudhi kaže: "Kazivao mi je Muhammed b. Ibrahim el-Qajsi da je upitao Ahmeda b. Hanbela za mišljenje u vezi sa onim što se prenosi o Ibnu'l-Mubareku, naime on je bio upitan: 'Kako spoznajemo našega Gospodara?' - našto je on odgovorio: 'Na nebu na Njegovom 'Aršu'. Tako je, to je naš stav' - kazao je Ahmed.

Salih b. Ahmed b. Hanbel veli."Čuo sam svoga babu kad je rekao: 'Onaj ko tvrdi da su Allahova imena stvorena (esmaa'ullahi makhluuga), on je nevjernik'"

'Abdullah b. Ahmed u knjizi Er-Redd 'ale'l-džehmijje navodi: "Upitao sam svog babu o ljudima koji kažu da, kada je Uzvišeni Allah razgovarao sa Musaom, a.s., nije razgovarao putem glasa (bi sawt)". Odgovorio je: 'Ne, Uzvišeni Allah je razgovarao putem glasa. Hadise koji o tome govore prenosimo onako kako su rečeni, kao što je hadis od Ibn Mes'uda u kome se kaže: 'Kada je Allah razgovarao (sa Musaom, a.s.), Njegov glas se čuo poput lanca kad se kotrlja niz kamenu liticu'. Džem-hije, pak, ovo negiraju - takvi su nevjernici, koji žele da zbune svijet. Kazivao nam je El-Meharibi od El-E'ameša, ovaj od Muslima, on od Mesruka, a on od 'Abdullaha da je rekao: 'Kada Allah razgovara putem wahja (objave), Njegov glas čuju stanovnici nebesa i čine sedždu"

'Abdullah kazuje: "Među rukopisima moga babe našlo se i ovo: 'Ono čime džehmije argumentiraju svoje stavove iz Kur'ana jesu slije-deći ajeti:

إِنَّمَا أَمْرُهُ إِذَا أَرَادَ شَيْئًا أَنْ يَقُولَ لَهُ كُنْ (Ja Sin, 82);

إِنَّ اللّهَ يُبَشِّرُكِ بِكَلِمَةٍ مِّنْهُ اسْمُهُ الْمَسِيحُ عِيسَى ابْنُ مَرْيَمَ (Alu 'Imran, 45);

 رَسُولُ اللّهِ وَكَلِمَتُهُ (En-Nisa', 171);

وَتَمَّتْ كَلِمَتُ رَبِّكَ صِدْقًا وَعَدْلاً لاَّ مُبَدِّلِ لِكَلِمَاتِهِ (El-En'am, 115);

بِأَمْرِهِ أَلاَ لَهُ الْخَلْقُ وَالأَمْرُ (El-E'araf, 54);

كُلُّ شَيْءٍ هَالِكٌ إِلَّا وَجْهَهُ (El-Qasas, 88);

وَيَبْقَى وَجْهُ رَبِّكَ (Er-Rahman, 27);

وَكَلَّمَ اللّهُ مُوسَى تَكْلِيمًا (En-Nisa, 164);

يَا مُوسَى إِنِّي أَنَا اللَّهُ (El-Qasas, 30);

وَالْأَرْضُ جَمِيعًا قَبْضَتُهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ وَالسَّماوَاتُ مَطْوِيَّاتٌ بِيَمِينِهِ (En-Qasas, 30);

 وَقَالَتِ الْيَهُودُ يَدُ اللّهِ مَغْلُولَةٌ غُلَّتْ أَيْدِيهِمْ وَلُعِنُواْ بِمَا قَالُواْ بَلْ يَدَاهُ مَبْسُوطَتَانِ (El- Ma'ide, 64).

Ima mnogo ajeta koji govore o (Božanskim) svojstvima, ali ja sam ih ovdje izostavio.

O vrijednosti ashaba

Ja'qub b. Ishaq el-Mutaw'i kaže daje čuo kad je Ahmed b. Hanbel bio upitan o vrijednosti (međusobnoj prednosti) ashaba (et-tefdiil) pa je odgovorio: "Prema hadisu od Ibn Omera, redoslijed je slijedeći: Ebu Bekr, Omer i Osman".

Salih b. Ahmed kazuje: "Bio sam svjedok kada je moj babo bio upitan o onome ko daje prednost Aliji nad Osmanom, tj. da li je to novotarija. Odgovorio je: 'Oni koji to čine, čine novotariju; ashabi Allahovog Poslanika, s.a.w.s., dali su prednost Osmanu'".

'Abdulah b. Ahmed veli daje njegov babo bio upitan o tome ko je ra-fidija pa je dao slijedeći odgovor: "Onaj ko psuje ashabe Allahovog Posla-nika, s.a.w.s., ili im se suprotstavlja. Ne smatram da je takav u islamu".

Ebu Bekr el-Muridhi prenosi: "Kada smo bili vojnici, došao je halifin izaslanik i upitao moga babu 'Abdullaha: 'Šta veliš za ono što se dogodilo između Alije i Muavvije?' 'O tome govorim samo dobro' - odgovorio je".

O pokuđenosti bavljenja kelamom

Govor Ahmeda (b. Hanbela) o temeljnim pitanjima vjerovanja mnogo je koristan. Ovaj tekst ne može sve to navoditi, ali imamo djelo Khilala, koji je sve to sakupio u knjizi pod naslovom Kitabu's-sunneti min Ahmed b. Hanbel, u tri toma.

Između ostaloga, u njoj se navodi daje El-Murudhi čuo kako je 'Abdullah rekao: "Onaj ko se bavi kelamom neće uspjeti; onaj ko se bavi kelamom ne ostaje mu ništa osim Džehennem". Čuo sam (veli El-Murudhi) daje 'Abdullah rekao: "Govorim samo ono što se nalazi u Kur'anu, sunnetu, što su kazali ashabi i tabi'ini; sve drugo od govora (kelama) nije pohvalno (gajru mahmud)''

Hanbel kaže da je čuo Ebu 'Abdullaha kad je rekao: "Onaj ko voli kelam neće uspjeti, neće mu izići na dobro". Također je rekao (veli Hanbel): "Oslanjajte se na sunnet i hadis. Čuvajte se rasprave, polemike i samopokazivanja! Doista neće uspjeti onaj ko voli kelam!" "Jedanput mi je rekao: 'Nemoj se družiti sa onima koji vole kelam i ne govori sa njima!'" "Zatim je još rekao: 'Nisam vidio ni jednog čovjeka ko traga za kelamom i žudi za njime da je uspio, jer kelam dovodi do velike stvari. Neki su već govorili o kelamu i argumentovali nečim što moje srce nije ojačalo niti mom jeziku dalo slobodu da o tome sudi'".

El-Khilal veli: "Prenio nam je Muhammed b. Harun daje Ebu'l-Harth čuo kad je 'Abdullah rekao kako je Ejjub kazao: 'Kada se jedan od njih (onih koji se bave kelamom) prođe rasprava, više im se ne vraća"'.

El-Khilal prenosi da ih je Ahmed b. Asrem el-Muzni obavijestio o slijedećem: "Bio sam prisutan kad je El-Hemedani rekao Ahmedu b. Hanbelu: 'Možda ću im se vratiti!' 'Ne treba ti rasprava!' - odgovorio je Ahmed. Potom je Ahmed b. Hanbel ušao u džamiju i klanjao, a kad je završio, jedan čovjek ga upita: 'Jesi li ti 'Abbas? 'Jesam' - i nastavi: 'Boj se Allaha! Ne trebaš sam sebe mučiti, biti poznat po bavljenju kelamom i pisanju knjiga. Da u tome ima kakv hajr, to bi činili i ashabi. Ja to nisam vidio kod njih u knjigama; sve je to novotarija!' Čovjek uzvrati: 'Nek' ti Allah ukabuli, o, Eba 'Abdellah! Od Njega oprosta tražim i Njemu se kajem. Ne tražim one koji se bave kelamom niti kucam na nji-hova vrata. Ali, čuo sam ih kako govore o kelamu i niko im nije odgo-vorio te se nisam mogao strpiti a da im ne odgovorim!"'

El-Khilal dalje navodi: "Obavijestili su nas Muhammed b. Harun i Muhammed b. Dža'fer da je Ebu'l-Harth upitao Ebu 'Abdullaha: 'Ima onih koji raspravljaju sa džehmijama, objašnjavaju njihove grješke i ispituju njihova stajališta, šta ti o tome misliš?' Odgovorio je: 'Ne velim ništa o onome što je stvar takvih prohtjeva niti o onome ko sa njima raspravlja. Zar Muawija nije rekao Ibn Qurretu: 'Prepiranje uniš-tava djela?!' Kelam je nešto ružno, ne vodi hajru! Klonite se dijalek-tičara i kelama, a pridržavajte se sunneta i onih koji su prije vas imali znanje! Oni su osuđivali kelam i rasprave sa inovatorima. Selamet je u tome da se takvo šta ostavi. Nije vam naređena rasprava niti polemika. Kada vidite onoga ko voli kelam, pričuvajte ga se!"

Ibn Ebu Dawud kaže da mu je kazivao Musa b. Ebu 'Imran el-Asbehani da je čuo Ahmeda b. Hanbela kad je rekao: "Ne družite se sa onima koji se bave kelamom, makar branili i sunnet!"

El-Mejmuni veli daje čuo Ahmeda b. Hanbela kako je rekao: "Sve dok je kelama, on je loš za one koji čine dobra djela".

Na kraju treba reći da o pokuđenosti kelama i njegovom poduča-vanju postoji mnogo predaja od Imam-i Ahmeda, ali i drugih.

Preveo Almir Fatić