Navedi im kao pouku stanovnike jednog grada kad su im došli posla-nici; kad im Mi poslasmo dvojicu, ali im oni ne povjero-vaše, i pojačasmo trećim, pa rekoše: ''Mi smo vama posla-ni!'' - ''Vi ste ljudi kao i mi'' - oni odgovoriše - ''Milostivi nije objavio ništa; vi neistinu govorite!'' 

Navedi im kao pouku - opiši im, o, Muhammede, sličnost u pogledu propasti stanovnika Mekke - stanovnike jednoga grada - Antakije - kad su im došli poslanici; kad im Mi poslasmo dvojicu - Tumana i Nunusa - ali im oni ne povjerovaše, i pojačasmo trećim - ojačasmo, tj. dadosmo podršku dvojici poslanika slanjem još jednoga poslanika, koji potvrdi istinitost njihova poziva u odnosu na Božiji tewhid i koji oživi jednu djevojčicu, a njegovo ime biješe Šimun, jedan od havarijjuna, kao što je to oporučio 'Isa sin Merjemin - pa rekoše (ona dvojica): ''Mi smo vama poslani!'' - ali ih ovi u laž utjeraše; ''i kada bih ja to isto vama rekao, o, stanovnici Mekke, vi mi ne biste vjerovali!'' Šimun je stoga rekao: ''Potvrđujem da su njih dvojica posla-nici koje je poslao tvoj Gospodar, Koji je na nebu''. Vladar (tadašnji) reče Šimunu: ''Daj mi kakav znak za to što govoriš!'' Šimun uzvrati: ''Moj Gospodar mi je naredio da oživim tvoju kćerku!'' Otiđoše, onda, do njezinoga kabura, on udari nogom po kaburu i reče: "Ustani s dozvolom našega Boga, Koji je na nebu, i Koji nas je je poslao ovome gradu, budi nam svjedok protiv svoga oca!'' I djevojčica iziđe iz svoga kabura, poznade ih i reče (svom narodu): ''O, stanovnici ovoga grada, vjerujte u ove poslanike! Ja svjedočim da su oni poslani vama. Ako se priklonite, vaš Gospodar će oprostiti vaše grijehe, a ako odbijete, Allah će vas zbog toga kazniti!'' Potom se djevojčica obrati Šimunu: ''Vrati me na moje mjesto! Narod vam, doista, neće povjerovati!'' Šimun onda uze grumen zemlje sa njezinoga kabura, stavi joj ga na glavu i reče: ''Vrati se na svoje mjesto!'' - i ona se vrati u svoj kabur. Jedina osoba koja je povjerovala ovim poslanicima bijaše Habib en-Nedždžar, iz naroda Benu Isra'il. Kada je on čuo za ove poslanike, pohitao je do njih, uzvjerovao i napustio svoja prethodna djela, jer je prije toga bio mnogobožac (mušrik). ''Vi ste ljudi kao i mi'' - oni odgovoriše - tj. narod odgovori poslanicima - ''Milostivi nije objavio ništa; vi neistinu govorite!'' Šimun, kao jedan od havarijjuna, reče: ''Mi smo, doista, vama poslani. Poslao nas je vaš Gospodar, Koji je na nebu''. ''Vi ste ljudi kao i mi'' - tj. ne vidimo da ste vi išta bolji od nas - ''Milostivi nije objavio ništa'' - tj. Milostivi nije nikoga poslao kao poslanika.

''Gospodar naš zna da smo, doista, vama poslani'' - rekoše oni - ''i dužni smo samo da jasno obznanimo''. Oni rekoše: ''Mi slutimo da nam nesreću donosite; ako se ne okanite, kamenovat ćemo vas i stići će vas, zaista, bolna patnja oko nas''. ''Uzrok vaše nereće je s vama!'' - rekoše oni. ''Zar zato što ste opomenuti? Ta vi ste narod koji svaku granicu zla prelazi''. I s kraja grada žurno dođe jedan čovjek i reče: ''O, narode moj, slijedi one koji su poslani, slijedite one koji od vas ne traže nikakvu nagradu, a na pravom su putu! Zašto da se ne klanjam Onome ko me je stvorio, a Njemu ćete se vratiti?Zašto da prihvatim druge bogove mimo Njega? Ako Milostivi hoće da me snađe neko zlo, njihovo posredovanje neće mi biti ni od kakve koristi i oni me neće moći spasiti, a ja bih tada bio u pravoj zabludi; ja vjerujem u Gospodara vašeg, čujte mene!'' (16-25)

''Gospodar naš zna da smo, doista, vama poslani'' - rekoše oni - poslanici, pa ako nas budete u laž ugonili - ''mi smo dužni samo da jas-no obznanimo'' - naše je samo da dostavimo, da vas podučimo i objas-nimo vam da je Allah jedan, Onaj koji nema sudruga.

Narod reče poslanicima: ''Mi slutimo da nam nesreću donosite - donosite nam zlu sudbinu; i upravo tada im kiša bi uskraćena te oni povikaše: ''Ovo nas je zlo (suša) pogodilo zbog vas!''- ako se ne okanite, kamenovat ćemo vas - ako nas ne ostavite na miru, sigurno ćemo vas ubiti - i stići će vas, tj. zadesit će vas - zaista, bolna patnja oko nas''.

''Uzrok vaše nereće je s vama!'' Ono što vas je zadesilo zapisano je o ''vašim vratovima'' - rekoše oni - poslanicima. ''Zar zato što ste opomenuti? Zar zato što vas opominjemo Uzvišenim Allahom, zar zato vam mi nesreću donosimo!? Ta vi ste narod koji svaku granicu zla prelazi'' - tj. vi ste mušrički narod, a širk je najogavniji grijeh.

I s kraja grada žurno dođe jedan čovjek - na svojim nogama, koji se zvao Habib b. Ibrija E'awer Nedždžar; pripadao je narodu Benu Isra'ila; u jednoj pećini obožavao je Uzvišenog Allaha, a kada je čuo za poslanike, došao im je i napustio ono što je prije radio - i reče: ''O, narode moj, slijedi one koji su poslani - tj. trojicu poslanika: Tumana, Nunusa i Šimuna.

...slijedite one koji od vas ne traže nikakavu nagradu, a na pravom su putu! Tada su ga uhvatili i odveli pred vadara, koji mu reče: ''Mi nemamo ništa s tobom! Samo si osnažio naše neprijatelje!''

Zašto da se ne klanjam Onome ko me je stvorio, a Njemu ćete se vratiti? Zašto da prihvatim druge bogove mimo Njega? Ako Milostivi hoće da me snađe neko zlo, njihovo posredovanje neće mi biti ni od kakve koristi... Drugi bogovi nisu u stanju da posreduju za mene niti njihovo posredovanje može otkloniti zlo koje me snađe.

...a ja bih tada bio u pravoj zabludi - Bio bih u propasti ako bih prihvatio druge bogove mimo Allaha. (Ovaj vjernik) toliko je mučen da su mu crijeva na stražnji dio tijela izišla, i tada je naređeno da se on ubije.

...ja vjerujem u Gospodara vašeg, čujte mene! - (Nakon ovih riječi), ubijen je i bačen u bunar u gradu Ress. (Dakle, riječ je o) stanovnicima grada Ressa, ''grada koji je ubio trojicu poslanika''.

I reći će se: ''Uđi u Džennet!'' - a on će reći: ''Kamo sreće da narod moj zna zašto mi je Gospodar moj oprostio i lijep mi prijem priredio!''