Dobar hadis je onaj hadis čiji se sened ne može kritikovati, niti ima kakvih skrivenih mahana sa stanovišta pravednosti (adalet), ali sa stanovišta preciznosti (dabt) njegovi prenosioci su nešto ispod nivoa prenosioca sahih hadisa. (Nakičević, Uvod u hadiske znanosti, str. 107)

O vrijednosti sure Ja-Sin uvrstili smo jedan dobar hadis jer ga je imam Tirmizi ocijenio kao dobar-usamljen (hasen-garib).

DOBRI (HASEN) HADIS O VRIJEDNOSTI SURE JA-SIN

عَنْ أَنَسٍ، قَالَ: قَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: إِنَّ لِكُلِّ شَيْءٍ قَلْبًا، وَقَلْبُ القُرْآنِ يس، وَمَنْ قَرَأَ يس كَتَبَ اللَّهُ لَهُ بِقِرَاءَتِهَا قِرَاءَةَ القُرْآنِ عَشْرَ مَرَّاتٍ.

Od Enesa, r.a., se prenosi da je rekao: Rekao je Vjerovjesnik, s.a.v.s: "Sve ima svoje srce, a srce Kur'ana je sura Ja-Sin. Ko prouči suru Ja-Sin, Allah će mu upisati nagradu kao da je deset puta proučio Kur'an (bez nje)".[1] (Tirmizi, Sunen, V, str. 162, broj hadisa 2887; Darimi, Sunen, IV, str. 2149, broj hadisa 3459)

SLABI (DAIF) HADISI O VRIJEDNOSTI SURE JA-SIN

Slab (daif) je onaj hadis kojem nedostaje jedan ili više uvjeta sahih hadisa ili hasen hadisa. Hadis može biti slab zbog prekida u senedu ili zbog nekog drugog uzroka.

Učenjaci hadisa, fikha i ostali su kazali: „Dozvoljeno je i pohvalno postupiti prema slabom hadisu kada se radi o dobrovoljnim i pohvalnim djelima te nagradi i kazni, osim ako nije izmišljen“. (Nevevi, el-Ezkar, str. 5)

Obradili smo dvanaest slabih hadisa koji govore o vrijednosti sure Ja-Sin. Njihov sadržaj govori o tome da se učenjem sure Ja-Sin postiže oprost od Gospodara, da se ona uči umrlima, da je treba naučiti napamet te da ona donosi dobro na dunjaluku i na ahiretu. Neke od tih hadisa navest ćemo u nastavku.

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: مَنْ قَرَأَ يس فِي يَوْمٍ أَوْ لَيْلَةٍ ابْتِغَاءَ وَجْهِ اللَّهِ غُفِرَ لَهُ.

  • Od Ebu Hurejre, r.a., se prenosi da je rekao: Rekao je Allahov Poslanik, s.a.v.s.: "Ko prouči suru Ja-Sin danju ili noću želeći Allahovo zadovoljstvo, bit će mu oprošteno".[2] (Taberani, Mu'džemu-s-sagir, I, str. 255, broj hadisa 417)

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: مَنْ قَرَأَ يس كُلَّ لَيْلَةٍ غُفِرَ لَهُ.

  • Od Ebu Hurejre, r.a., se prenosi da je Vjerovjesnik, s.a.v.s., rekao: Ko bude učio suru Ja-Sin svake večeri, bit će mu oprošteno.[3] (Bejheki, Šuabu-l-iman, IV, str. 95, broj hadisa 2234)

عَن عَائِشَة قَالَت: قَالَ رَسُول الله صلى الله عَلَيْهِ وَسلم: إِن فِي الْقُرْآن لسورة تدعى الْعَظِيمَة عِنْد الله يدعى صَاحبهَا الشريف عِنْد الله يشفع صَاحبهَا يَوْم الْقِيَامَة فِي أَكثر من ربيعَة وَمُضر وَهِي سُورَة {يس}.

  • Od Aiše, r.a., se prenosi da je rekla: Rekao je Allahov Poslanik, s.a.v.s: "Zaista u Kur'anu ima sura koja je veličanstvena dova kod Allaha, moli se za onoga ko ju zna napamet kod Allaha i zauzimat će se za njega na Sudnjem danu više nego što je ljudi u plemenu Rebia i Mudar, a to je sura Ja-Sin ".[4] (Sujuti, Džamiu-l-ehadis, XV, str. 222, broj hadisa 15367)

عَنْ مَعْقِلِ بْنِ يَسَارٍ، قَالَ: قَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: اقْرَءُوا يس عَلَى مَوْتَاكُمْ وَهَذَا لَفْظُ ابْنِ الْعَلَاءِ.

  • Od Ma'kil ibn Jesara, r.a., se prenosi da je rekao: Rekao je Vjerovjesnik, s.a.v.s.: "Učite suru Ja-Sin vašim umrlim".[5] (Ebu Davud, Sunen, III, str. 191, broj hadisa 3121)

عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ قَالَ: قَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: لَوَدِدْتُ أَنَّهَا فِي قَلْبِ كُلِّ إِنْسَانٍ مِنْ أُمَّتِي. يعني: يس

  • Od Ibn Abbasa, r.a., se prenosi da je rekao: Rekao je Vjerovjesnik, s.a.v.s.: "Volio bih da je ona u srcu svakog čovjeka moga ummeta" (misli se na suru Ja-Sin).[6] (Ibn Kesir, Tefsiru-l-Kur'ani-l-azim, VI, str. 562)

عَنْ عَطَاءِ بْنِ أَبِي رَبَاحٍ، قَالَ: بَلَغَنِي أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: مَنْ قَرَأَ يس فِي صَدْرِ النَّهَارِ، قُضِيَتْ حَوَائِجُه.

  • Od Ata b. Ebi Rebaha se prenosi da je rekao: Čuo sam da je Allahov Poslanik, s.a.v.s, rekao: "Ko prouči suru Ja-Sin na početku dana , potrebe će mu biti podmirene".[7] (Darimi, Sunen, IV, str. 2150, broj hadisa 3461)

APOKRIFNI (MEVDU) HADISI O VRIJEDNOSTI SURE JA-SIN

Apokrifni (mevdu) hadis je hadis koji je neko slagao, izmislio i krivotvorio, a potom pripisao Allahovom Poslaniku, s.a.v.s. (Karalić, Hadis i hadiske znanosti, str. 385.)

Učenjaci su saglasni u mišljenju da ovu vrstu hadisa nije dozvoljeno prenositi, osim ako se želi ukazati na njegovu apokrifnost.

Obradili smo trinaest apokrifnih/izmišljenih hadisa koji govore o vrijednosti sure Ja-Sin. Govore o njoj kao o nečemu što otklanja iskušenja i zlo; zatim da se njenim učenjem dobiva vrijednost obreda hadža i udjeljivanja zlata na Allahovom putu; da njeno učenje otklanja bolest; da se njome dove uslišavaju, te da će onaj ko je prouči na samrtnim mukama biti napojen džennestskim pićem. Neke od ovakvih hadisa ćemo navesti u nastavku.

 

عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ قَالَ: قَالَ رَسُول الله صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: سُورَةُ يس تُدْعَى فِي التَّوْرَاةِ الْمُعِمَّةُ. قِيلَ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَمَا الْمُعِمَّةُ؟ قَالَ: jتعم صَاحِبَهَا بِخَيْرِ الدُّنْيَا وَالآخِرَةِ وَتُكَابِدُ عَنْهُ بَلْوَى الدُّنْيَا وَتَدْفَعُ عَنْ صَاحِبِهَا كُلَّ سُوءٍ وَتَقْضِي لَهُ كُلَّ حَاجَةٍ، وَمَنْ قَرَأَهَا عَدَلَتْ لَهُ عِشْرِينَ حِجَّةً، وَمَنْ سَمِعَهَا عَدَلَتْ لَهُ أَلْفَ دِينَارٍ فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَمَنْ كَتَبَهَا وَشَرِبَهَا أَدْخَلَتْ جَوْفَهُ أَلْفَ نُورٍ وَأَلْفَ يَقِينٍ وَأَلْفَ بَرَكَةٍ وَأَلْفَ رَحْمَةٍ وَنَزَعَتْ مِنْهُ كُلَّ غِلٍّ وَدَاءٍ.

  • Od Enesa b. Malika, r.a., se prenosi da je rekao: Rekao je Allahov Poslanik, s.a.v.s: "Sura Ja-Sin u Tevratu je nazvana el-mu'imma". Upitao je: Allahov Poslaniče, šta je to el-mu'imma? Rekao je: Onome ko je zna napamet daje dobro dunjaluka i ahireta, otklanja od njega dunjalučka iskušenja i svako zlo i podmiruje mu svaku potrebu. Ko je prouči imat će nagradu kao dvadeset obreda hadždža. Ko je sluša imat će nagradu kao da je udijelio hiljadu zlatnika (dinara) na Allahovom putu. Ko  je napiše i popije kao da je unio u sebe hiljadu svjetlosti, hiljadu ubjeđenja, hiljadu blagoslova, hiljadu milosti, od njega će otkloniti svaka zloba i bolest.[8] (Dževzi, el-Mevduat, I, str. 246)

مَنْ قَرَأَ يس وَالصَّافَّات لَيْلَةَ الْجُمُعَةِ ثُمَّ سَأَلَ اللَّهَ أَعْطَاهُ سُؤْلَهُ. من حَدِيث ابْن عَبَّاس

  • Od Ibn Abbasa, r. anhuma, se prenosi da je rekao: Rekao je Allahov Poslanik, s.a.v.s.: "Ko prouči suru Ja-Sin i suru es-Saffat uoči petka i zatraži nešto od Allaha, Allah će mu to dati".[9] (Kinani, Tenzihu-š-šari'i-l-merfu', I, str. 298, broj hadisa 41)

عَنْ أُبَيِّ بْنِ كَعْبٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وسلم: مَنْ قَرَأَ يَسْ يُرِيدُ بِهَا وَجْهَ اللَّهِ غُفِرَ لَهُ، وَمَنْ قَرَأَ يَسْ فَكَأَنَّمَا قَرَأَ الْقُرْآنَ اثْنَتَيْ عَشْرَةَ مَرَّةً، وَمَنْ قَرَأَ يَسْ وَهُوَ فِي سَكَرَاتِ الْمَوْتِ جَاءَ رِضْوَانُ خَازِنُ الْجَنَّةِ بِشَرْبَةٍ مِنْ شَرَابِ الْجَنَّةِ حَتَّى يَسْقِيَهُ وهو على فراشه حتى يموت رياناً، ويبعث رياناً.

هذا إسناد ضعيف، لضعف هارون بن كثير.

  • Od Ubejj ibn Ka'ba, r.a., se prenosi da je rekao: Rekao je Allahov Poslanik, s.a.v.s: "Ko prouči suru Ja-Sin želeći Allahovo zadovoljstvo, bit će mu oprošteni grijesi, a onaj ko je prouči kao da je proučio Kur'an dvanaest puta. Ko prouči suru Ja-Sin na samrtnim mukama, doći će mu Ridvan, čuvar džennetskih riznica, sa džennetskim pićem i napojiti ga dok je na postelji, umrijeti će tažan i bit će proživljen tažan".[10] (Busiri, Ithafu-l-hajreti-l-mehere, VI, str. 259, broj hadisa 5797)

أنس رَفعه: إِنِّي فَرَضْتُ عَلَى أُمَّتِي قِرَاءَةَ يس كُلَّ لَيْلَةٍ فَمَنْ دَاوَمَ عَلَى قِرَاءَتِهَا كُلَّ لَيْلَةٍ ثُمَّ مَاتَ مَاتَ شَهِيدًا.

  • Enes, r.a., prenosi od Poslanika, s.a.v.s.: Naredio sam svome ummetu učenje sure Ja-Sin svaku večer, pa ko je bude učio svaku večer pa preselio, preselio je kao šehid.[11] (Ševkani, Fevaidu-l-medžmua fi-l-ehadisi-l-mevdua, I, str. 312, broj hadisa 48)

عَن أَبِي بَكْرٍ الصِّدِّيقِ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يقُول: مَن زَارَ قَبْرَ وَالِدَيْهِ أَوْ أَحَدِهِمَا يَوْمَ الْجُمُعَةِ فَقَرَأَ يس غُفِرَ لَهُ.

  • Od Ebu Bekra, r.a., se prenosi da je rekao: Čuo sam Allahovog Poslanik, s.a.v.s., kada kaže: "Ko posjeti mezar svojih roditelja ili jednog od njih uoči petka i prouči suru Ja-Sin, bit će mu oprošteno".[12] (Džurdžani, el-Kamil fi-d-duafai-r-ridžal, VI, str. 260)

وَعَنْ أَنَسٍ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى قَالَ: مَنْ دَخَلَ الْمَقَابِرَ فَقَرَأَ سُورَةَ يس خَفَّفَ اللَّهُ عَنْهُمْ يَوْمَئِذٍ وَكَانَ لَهُ بِعَدَدِ حروفها حسنات.

  • Od Enesa, r.a., se prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: Ko uđe u mezarje i prouči suru Ja-Sin, Allah će im olakšati, a njemu upisati dobro djelo za svaki proučeni harf.[13] (Kurtubi, el-Džami' li ahkami-l-Kur'an, XV, str. 3)

عَنْ أُمِّ الدَّرْدَاءِ عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: مَا مِنْ مَيِّتٍ يُقْرَأُ عَلَيْهِ سُورَةُ يس إِلَّا هَوَّنَ اللَّهُ عَلَيْهِ.

  • Ummu Derda prenosi od Vjerovjesnika, s.a.v.s., da je rekao: Nijednom umrlom se ne prouči sura Ja-Sin, a da mu Allah ne olakša.[14] (Kurtubi, el-Džamiu li ahkami-l-Kur'an, XV, str. 1)

يس لما قَرَأت لَهُ.

  • Ja-Sin je za ono za što se nanijeti.[15] (Fetteni, Tezkiretu-l-mevduat, I, str. 81)

عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: مِنْ دَاوَمَ عَلَى قِرَاءَةِ يس كُلَّ لَيْلَةٍ، ثُمَّ مَاتَ، مَاتَ شَهِيدًا.

  • Od Enesa b. Malika, r.a., se prenosi da je rekao: Rekao je Allahov Poslanik, s.a.v.s.:"Ko bude učio suru Ja-Sin svaku večer pa preseli, preselio je kao šehid".[16] (Taberani, el-Mu'džemu-l-evsat, VII, str. 116, broj hadisa 7018)

عَنْ عَلِيٍّ رَضِيَ الله عَنْه قَالَ: قَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: يَا عَلِيُّ، اقْرَأْ "يس" فَإِنَّ فِي "يس" عَشْرَ بَرَكَاتٍ. مَا قَرَأَهَا جَائِعٌ إِلَّا شَبِعَ، وَلَا ظَمْآنُ، إِلَّا رَوِيَ، وَلَا عَارٍ إِلَّا اكْتَسَى، وَلَا عَزَبٌ إِلَّا تَزَوَّجَ، وَلَا خَائِفٌ إِلَّا أَمِنَ، وَلَا مَسْجُونٌ إِلَّا خَرَجَ، وَلَا مُسَافِرٌ إِلَّا أُعِينَ عَلَى سَفَرِهِ. وَلَا مَنْ ضَلَّتْ ضَالَّتَهُ إِلَّا وَجَدَهَا، وَلَا مَرِيضٌ إِلَّا برأ، وَلَا قُرِئَتْ عِنْدَ مَيِّتٍ إِلَّا خُفِّفَ عَنْهُ.

  • Od Alije, r.a., se prenosi da je rekao: Rekao je Allahov Poslanik, s.a.v.s: "O Alija, uči suru Ja-Sin, doista u suri Ja-sin ima deset blagoslova. Ko ga prouči gladan, zasitit će se; žedan, utolit će žeđ; nag, bit će obučen; neoženjen, oženit će se; strašljiv, bit će siguran; zatvorenik, bit će pušten; putnik, bit će pomognut na putu; onaj ko nešto izgubi, pronaći će; bolesnik, ozdravit će, a kad se prouči kod mrtvoga bit će mu olakšano".[17] (Askalani, el-Metalibu-l-alijje bi zevaidi-l-mesanidi-s-semanijje, XV, str. 145, broj hadisa 3692)

Autor: Sejid Strika

[1] Tirmizi je ovaj hadis ocijenio kao dobar-usamljen (hasen-garib). Sunen, V, str. 162, broj hadisa 2887

[2] Hejsemi kaže da je u nizu prenosilaca Agleb ibn Temim, koji je slab prenosilac. Medžmeu-z-zevaid ve menbeu-l-fevaid, VII, str. 97, broj hadisa 11297

[3] U nizu prenosilaca je Mubarek ibn Feddala, kojeg Zehebi svrstava među slabe prenosioce i one od kojih se hadisi odbacuju (metruk) te navodi da ga Ahmed i Nesai smatraju slabim prenosiocem; Ebu Zur'a kaže da je on od onih koji obmanjuju (mudellis). Munavi, Fejdu-l-kadir, VI, str. 199, broj hadisa 8933; Albani ga je ocijenio kao slab. Daifu-l-džami'i-s-sagir, I, str. 835, broj hadisa 5788

[4] Hindi navodi da su u nizu prenosilaca prihvatljivi (makbul) i pouzdani (sikat) prenosioci, s tim što je hadis od Hakima od Muhammed ibn Alija odaslan (mursel). Kenzu-l-ummal fi suneni-l-akval ve-l-efal, I, str. 528.

[5] Šuajb Arnaut kaže: „Niz prenosilaca mu je slab zbog nepoznavanja jednog prenosioca i njegovog oca, u sljedećoj predaji nazvan je Ebu Osman, ali je nepoznat“; Arim kaže da se zove Muhammed ibn Fadl es-Sudusi Ebul-Nu'man, a Mu'temir kaže da se zove Ibn Sulejman ibn Tarhan et-Tejmi. Ahmed ibn Hanbel, Musned, 33, str. 417, broj hadisa 20300

[6] Kaže Bezzar: „Znamo da se prenosi samo od Ibn Abbasa sa ovim nizom prenosilaca, a učenjaci Ibrahima problematiziraju“. Hejsemi, Kešfu-l-ustar an Zevaidi-l-Bezzar, III, str. 87; Kaže Hejsemi da je u nizu prenosilaca Ibrahim ibn Hakem, koji je slab prenosilac. Medžmeu-z-zevaid ve menbeu-l-fevaid, VII, str. 127, broj hadisa 11429

[7] Darani kaže da je niz prenosilaca ovog hadisa slab i odaslan (mursel). Darimi, Sunen, IV, str. 2150.

[8] Ševkani kaže: „Hatib ga prenosi od Enesa kao predaju koja je uzdignuta do Poslanika (merfu') i ona je apokrifna, od Muhammed ibn Abd ibn Amir el-Semerkandija se ostavljaju hadisi, Akili ga prenosi od Ebu Bekr es-Siddika kao predaju koja je uzdignuta do Poslanika (merfu), a u njenom nizu prenosilaca je Muhammed ibn Abdurrahman ibn Ebi Bekr el-Džudani, od kojeg se odbacuju hadis.“ el-Fevaidu-l-medžmua fi-l-ehadisi-l-mevdua, I, str. 301.

[9] Kaže Kinani da je nizu prenosilaca Nahšel ibn Seid, od kojeg se odbacuju hadisi, a lašcem ga smatra Ishak ibn Rehevejh. Tenzihu-š-šari'i-l-merfu', I, str. 122, broj hadisa 19

[10] Askalani navodi da je hadis uzdignut do Poslanika, a. s., i veoma slab zbog prenosioca Jusuf ibn Atijje i Harun ibn Kesira, koji je nepoznat (medžhul). el-Metalibu-l-alijje bi zevaidi-l-mesanidi-s-semanijje, XV, str. 136, broj hadisa 3690; Busiri ga je ocijenio slabim zbog slabosti Harun ibn Kesira, kojeg su Nasai, Darekutni i Dulabi ocijenili kao onog koji se odbacuje (metruk); Buhari je o njemu rekao da je prenosilac negiranih predaja (munkeru-l-hadis). Ithafu-l-hajreti-l-mehere, VI, str. 259, broj hadisa 5797

[11] Kaže Ševkani da u nizu prenosilaca ima onih za koje se sumnja da su lašci. al-Fevaidu-l-medžmua fi-l-ehadisi-l-mevdua, I, str. 312, broj hadisa 48; Kaže Fettani da je u nizu prenosilaca Seid, koji je osumnjičen (muttehem). Tezkiretu-l-mevduat, I, str. 80; Albani ga je ocijenio kao apokrifan. Silsiletu-l-ehadisi-d-daifa ve-l-mevdua, XIV, str. 789, broj hadisa 6844

[12] Kaže Ibn Adijj da je hadis sa ovim nizom prenosilaca neispravan (batil), nema mu osnove zbog Amr ibn Zijada, od kojeg se ne prihvataju hadisi, jer je osumnjičen za fabriciranje (jettehim bi vad'iha). Džurdžani, el-Kamil fi duafai-r-ridžal, VI, str. 260; Kaže Darekutni za Amr ibn Zijada da je izmišljao hadise (jedau-l-hadis). Zehebi, Mizanu-l-i'tidal fi nakdi-r-ridžal, III, str. 261, broj hadisa 6371

[13] Kaže Albani: „Ovaj hadis nema osnove u knjigma sunneta.“ Ahkamu-l-dženaiz, I, str. 259; Albani ga je ocijenio kao apokrifan. Silsiletu-l-ehadisi-d-daifa ve-l-mevdua, III, str. 397, broj hadisa 1246

[14] Ševkani kaže da se ovaj hadis u ovom značenju navodi od Mervan ibn Salima, od Safvan ibn Amra, od Šeriha, od Ebu Derde kao uzdignuta predaja do Poslanika, s.a.v.s.. el-Fethu-r-rebbani min fetava-l-imam eš-Ševkani; Ibn Hadžer za Mervana kaže da se od njega ostavljaju hadisi. Tekribu-t-tehzib, I, str. 526; Što se tiče Šeriha, nije sigurno da li je hadis čuo od Ebu Derde. Ibn Hadžer, Tekribu-t-tehzib, IV, str. 328, broj 575

[15] Fetteni kaže: „Nema mu osnove jer je preuzet od ljudi šejha Ismaila el-Džebretija.“ Tezkiretu-l-mevduat, I, str. 81; Kaže Sehavi: „Nema osnove u ovoj formulaciji.“ el-Mekasidu-l-hasene fi bejan kesir mine-l-ehadis, str. 477, broj hadisa 1342; Kari, el-Esraru-l-merfua fi-ll-ahbari-l-mevdua (poznat kao el-Mevduat), I, str. 394, broj hadisa 619

[16] Sujuti kaže da mu je niz prenosilaca slab. ed-Durru-l-mensur, VII, str. 38; Kaže Hejsemi da je u nizu prenosilaca Seid ibn Musa el-Ezdi, koji je lažac. Medžmeu-z-zevaid ve menbeu-l-fevaid, VII, str. 97, broj hadisa 11298

[17] Kaže Busiri: „U ovom nizu prenosilaca Sirri, Hamad i Abdurrahim su slabi prenosioci.“ Ithafu-l-hajreti-l-mehere, III, str. 413, broj hadisa 3004; Kaže Hejsemi za prenosioca Mesada ibn el-Jesea da je lažac. Medžmeu-z-zevaid ve menbeu-l-fevaid, VIII, str. 166, broj hadisa 13549; Ševkani kaže da u nizu prenosilaca ovoga hadisa ima lažac. el-Fevaidu-l-medžmua fi-l-ehadisi-l-mevdua, I, str. 312, broj hadisa 47