Njegovo puno ime je: Ebu'l-Mundhir, Ubejj ibn Ka'b ibn Qajs, el-Ensari, el-Hazredži. Učestvovao je na dogovoru u 'Aqabi te u Bitki na Bedru. Nosio je počasni naziv "Sejjidu'l-muslimin - Prvak musli-mana". Umro je u vrijeme hilafeta hazreti Omera. r.a.

Bio je jedan od "kuttabu'l-Wahji" (pisara Objave) i "sejjidu'l-qurra'" (jedan od najboljih poznavalaca učenja Kur'ana).

Senedom koji ide preko Enesa ibn Malika Tirmidhi bilježi da mu je Allahov Poslanik, s.a.w.s., rekao:"Allah mi je naredio da ti proučim Lem jekunilledhiine keferuu..." pa je Ubejj upitao:"Zar je Allah mene tebi spomenuo?" "Jest," odgovorio je Alejhi's-selam, nakon čega je Ubejj zaplakao.

Bio je jedan od onih šest vrhunskih kadija (zajedno sa hazreti Omerom, Alijom, Abdullahom, Zejdom i Ebu Musaom).

Što se tiče njegove pozicije u tefsiru, njega smatraju jednim od najučenijih ashaba poznavalaca Allahove Knjige. Dobro je poznavao me'ani'l-Qur'an, a najbolje je poznavao judaizam i ranije objavljene Knjige. Pošto je bio pisar Objave, prirodno je što je bio poznavalac esbab-i nuzula i kur'anske tematike (mewadi'), zatim početaka i krajeva kur'anskih ajeta i sura (muqaddimu'l-Qur'ani we mu'akhiruhu) i neskha.

Nije bilo ajeta koji mu je bio težak a da za njega nije pitao Alla-hova Poslanika, s.a.w.s., i to je bio glavni razlog što su mnogi prenosili od njega u tefsiru. No, kao ni ostali ashabi, nije bio imun od toga da mu se pripišu nevjerodostojne predaje.

On je utemeljitelj medinske škole tefsira i, kao takav, jedan od najpoznatijih učitelja pred kojim su učili mufessiri tabi'ini u Medini. Najpoznatiji njegovi učenici su: Zejd ibn Eslem, Ebu'l-'Alijje i Muhammed ibn Ka'b el-Qarzi. Neki su izravno (mubaširen), a neki posredno (bi'l-wasitati) prenosili od njega.

Najvjerodostojni sened u kome se pojavljuje Ubejj ibn Ka'b je: Dža'fer er-Razi, 'ani'r-Rebi'i bni Enes, 'an Ebi'l-'Alije, 'an Ubejj, ra-dijellahu 'anhum.

Taberi mnogo preuzima od njega, zatim: Ebi Hatim, Haikm u svome Mustedreku i imam-i Ahmed u svome Musnedu.

Autor: Džemaludin Latić