"Iz moga Ummeta Mu'az ibn Džebel najbolje poznaje halal i haram." (Allahov poslanik Muhammed a.s.)

Najbolji poznavalac pitanja halala i harama od Ummeta Muham-medova je Mu'az ibn Džebel. Kad je Arapski poluotok obasjan svjet-lom Upute i Istine, bio je jesribski mladić Mu'az ibn Džebel pun snage i poleta. Razlikovao se od svojih vršnjaka po ostroumnosti, bio je jako rječit i njegove su odlike velika ambicioznost i neumornosti u radu. Bio je veoma lijepog izgleda, surmeli očiju, valovite kose...

Ovaj mladić, Mu'az, primio je islam pred poznatim mekkanskim misionarom Mus'abom ibn Umejrom. U noći Akabe pružio je svoju ruku Allahovom Poslaniku, pozdravio se s njim i zavjetovao se da će ga slijediti. Mu'az je bio u onoj skupini od sedamdeset i dvojice koji su pošli u Mekku da bi se sreli s Allahovim Poslanikom. To je bila za njih velika čast. Posebna čast im je bila kada su mu ruku pružili i kada su dali obećanje da će ga slijediti i štititi u svakoj prilici. Dali su obećanje da će ostaviti sve dosadašnje paganske običaje. I taj događaj je jedan od najljepših u historiji Islama.

Kada se ovaj mladić vratio iz Mekke u Medinu, odmah je for-mirao malu skupinu mladića koji su uzeli sebi u zadatak razbijati kipo-ve i iznositi ih iz mušričkih kuća u Jesribu, tajno i javno. I zahvaljujući ovom njihovom trudu prešao je na Islam jedan od velikih ljudi Jesriba, Amr ibn el-Džumuh.

Amr ibn el-Džumuh je bio jedan od vođa uglednika Beni Sele-meta. Uzeo je sebi idola od dragocjenog drveta, kao što su to činili i ostali uglednici. Poklanjao je veliku pažnju svome idolu, tako da ga je zamotavao u svilu i mirisao bi ga svako jutro posebnim mirisom.

Jedne noći, usred tmine, ova skupina mladića uzela je idola i iznijela ga iz kuće Beni Selemeta; bacili su ga na mjesto gdje se bacalo smeće i ostala prljavština.

Pošto je osvanuo, Amr ibn el-Džumuh je pošao ka idolu, ali na njegovo veliko iznenađenje nije ga našao na njegovom mjestu. Tražio ga je svugdje dok ga nije spazio na smetljištu, pa je rekao: "Teško onom ko je napao naše božanstvo ove noći." A zatim ga je izvadio, oprao, namirisao i vratio ga na njegovo mjesto, rekavši: "Tako mi boga, kada bih znao ko je ovo uradio, ja bih mu pokazao." Pa pošto je nastala druga noć, mladići su kao i prethodne noći, kad su se uvjerili da je Amr zaspao, izvukli onog idola i ponovo ga bacili na smetljište ali na drugo mjesto.

Kad je Džumuh osvanuo, primijetio je da mu nema idola i pošao je u potragu za njim. Ponovo ga je našao na smetljištu, samo na drugome mjestu, izvadio ga je, očistio, namirisao i ponovo zaprijetio onom ko je to učinio. I sljedeću noć idola je čekala ista sudbina, te ga je ponovo izvadio i oprao. Zatim je donio sablju i objesio je na njegov vrat i obratio mu se ovim riječima: "Tako mi boga, ja ne znam ko s tobom radi ono što vidiš. Ali, ako u tebi ima ikakva dobra i moći brani se. Evo ti i ova sablja." Omrklo je, Amr je legao, a mladići su ponovo uzeli kip i sablju obješenu o vratu, svezali su ga za vrat mrtva psa i bacili ih u jednu od jama. Kad je osvanulo, Amr se trudio da nađe kumira sve dok ga najzad nije našao ponovo na smetljištu svezana za mrtva psa. Mu'az je u tom trenutku pogledao u njega i rekao: "Tako mi Boga, da si ti bog ne bi bili ti i pas zajedno usred prljave jame." Zatim je Amr primio Islam i biojedan od iskrenih sljedbenika Islama.

Kad je došao Allahov Poslanik u Medinu, bio je Mu'az stalno uz Poslanika kao sjena. Nikad se nije odvajao od njega. Zahvaljujuci njegovoj velikoj volji za naukom i stalnom druženju sa Poslanikom, naučio je Kur'an, upoznao šerijatske propise, tako da je postao najbolji poznavalac Kur'ana i Šerijata.

Jezid ibn Kutejb prenosi: "Usao sam u jedan mesdžid u Homsu i u njemu sam našao mladića valovite kose. Oko njega se iskupilo mnogo svijeta. Upitao sam ih: "Ko vam je ovo?" Odgovorili su: "Mu'az ibn Džebel". Ebu Muslim el-Hawlani, jedan od istaknutih tabi'ina kaže: "Došao sam u mesdžid u Damasku i zatekao sam grupu ashaba, sredovječnih ljudi, a među njima je bio mladić lijepa izgleda.

Kad bi se razišli u nekim pitanjima, obratili bi se tom mladiću. Upitao sam jednog od njih: "Ko je ovaj mladić?" Odgovorio mi je: "Mu'az ibn Džebel". Nije ni čudo da je Mu'az postigao toliko znanja, jer je učio pred Allahovim Poslanikom od rane mladosti. Crpio je znanje iz bogatog i pravog izvora. Bio je dobar učenik kod dobrog učitelja. Dovoljno nam govori činjenica o vrijednosti Mu'aza kada za njega Poslanik, a.s., kaže: "Najbolji poznavalac pitanja halala i harama u mom Ummetu je Mu'az ibn Džebel." Dovoljno nam govori o vrijednosti Mu'aza činjenica da je bio jedan od šestorice sakupljača Kur'ana. U vrijeme Allahova Poslanika je Mu'az je uživao veliki ugled i poštovanje kod drugova Allahova Poslanika zbog velike učenosti. I stavio je svo svoje znanje, za života Poslanika i poslije njegove smrti, u službu Islama i muslimana.

Poslije osvajanja Mekke, Kurejšije su masovno primale Islam. Nisu primali pojedinačno, nego su prelazila na Islam čitava plemena. Ti novi sljedbenici i nosioci šehadeta trebali su jednog temeljitog učenjaka koji će ih podučiti Islamu i upoznati ih sa šerijatskim propisima. Za upravitelja Mekke imenovan je 'Attab ibn Usejd a Mu'az ibn Džebel je dobio ulogu da izvjesno vrijeme podučava ljude Kur'anu i propisima šeriata.

Kad su došli prvaci Jemena do Poslanika a.s da prime Islam, oni i njihovi narodi, trebalo je da im se pošalje neko ko bi ih prethodno podučio Islamu. Za ovaj vrlo važan posao odredio je Resulullah jednu grupu odabranih ashaba, a na čelu te grupe bio je svakako Mu'az ibn Džebel. Sam Resulullah je izašao da isprati ovu grupu koja je zračila uputom i svjetlom. Allahov Poslanik je išao pored Mu'azove deve jahalice, a on je jahao. Dugo je pratio Mu'aza.

A zatim mu oporučio: "O Mu'aze, možda se više nećemo sresti, možda ćeš nekad proći pored mog mesdžida i kabura..." Ove riječi su jako dirnule Mu'aza, pa je mnogo plakao zbog rastanka sa svojim Vjerovjesnikom i prijateljem Muhammedom, a.s. Plakali su i oni koji su bili u društvu s njima. I obistinile su se riječi Poslanika. Poslije tog susreta Mu'az nije imao više priliku naslađivati se gledajući u ple-menito lice.

Napustio je plemeniti Poslanik, a.s., ovaj kratki prolazni život prije povratka Mu'aza iz Jemena. Posebno mu je bilo teško kada se vratio iz Jemena u grad Allahovog Poslanika, Medinu, i vidio da je uistinu izgubio nerazdvojnog prijatelja. Puno je plakao za njim.

Kada je hilafet preuzeo Omer ibn el-Hattab, poslao je Mu'aza plemenu Benu Kilab, da bi im podijelio neke potrepštine i da bi podijelio sadaku od bogatih siromašnima. Obavio je Mu'az i ovaj posao vrlo korektno i savjesno i vratio se kući svojoj ženi (sa pod-metačem za sedlo). Rekla mu je žena: "Šta si nam donio?!" (misleći na ono što je dijelio). Odgovorio je: "Ja sam imao sa sobom budnog pratioca koji me je dobro pratio (misleći na Allahove meleke Kiramen katibin)." Žena je rekla: "Bio si vjeran, siguran kod Poslanika, kod Ebu Bekra, a sada Omer šalje kontrolore koji će te pratiti?!" To je doprlo do žena Omerovih, da bi poslije došla ta vijest do Omera. Pozvao je Mu'aza i rekao mu: "Zar sam ja poslao tebi pratioca, kontrolora?" Mu'az je odgovorio: "Nisi, o emiru-l-mu'minin, ali nisam imao drugog izgovora kod žene." Nasmijao se Omer i dao mu nešto iz bejtu-l-mala, rekavši mu: "Evo ti, udovolji njenoj želji."

Za vrijeme Omerovog hilafeta bio je poslan u Šam, nakon što se halifi obratio Jezid ibn Ebu Sufjan riječima: "O, emiru-l-mu'minun, stanovnici Šama su u velikom broju napunili gradove i potrebni su nekog ko će ih naučiti Kur'anu i propisima Šerijata, pa im pošalji nekoga ko će ih podučiti"! Pozvao je Omer pet osoba, onih koji su sakupili Kur'an u vrijeme Resulullaha, a to su Mu'az ibn Džebel, Ubade ibn es-Samit, Ebu Ejub el-Ensari, Ubejj ibn K'ab i Ebu Derda'. Obratio im se riječima: "Vaša braća iz Šama zatražili su od mene da im pošaljem nekog ko će ih naučiti Kur'anu i propisima Šerijata, pa mi pomozite, Allah vam se smilovao. Trebala bi trojica. Pa odaberite se vi sami, ili ću ja baciti kocku, pa ko izađe" Rekli su: "Zašto bacati kocku kad je Ebu Ejjub čovjek u godinama a Ubejj je bolestan." Ostala su nas trojica. Onda Omer reče: "Pođite u Homs. Kad obavite posao tu, neka jedan od vas ostane u njemu, jedan od vas neka ide u Damask, a drugi neka ide u Palestinu."

I izvršili su povjereni im zadatak u Homsu. Zatim su u njemu ostavili Ubadeta ibn es-Samita, Ebu Derda' je otišao u Damask, a Mu'az ibn Džebel je otišao u Palestinu. Tamo je Mu'az i obolio. Pošto mu se primakao čas rastanka sa ovim svijetom, okrenuo se prema Kibli i ponavljao je često ove stihove:

"Dobro došla smrti, dobro došla!

Došao posjetilac nakon odsutnosti!"

A zatim je uperio svoj pogled ka nebesima i učio ovu dovu: "Moj Allahu, Ti znaš da ja nisam čeznuo za dunjalukom i dugim ostajanjem na njemu da bi se bogatio, nego sam se družio sa učenim da bih prisustvovao njihovim predavanjima. Moj Allahu, primi moju dušu onako kako Ti primaš dušu vjernika", a zatim je uskoro ispustio svoju dušu daleko od svoje porodice, svoga zavičaja, kao pozivač u Allahovu vjeru i muhadžir na Allahovom putu.

 

Najbolji dokaz njegove pozicije u tefsiru je slijedeći hadis:

إنَّ رسولَ الله صَلَّي اللَّهم عليْهِ وسلَّمَ لَمَّا أرادَ أنْ يَبْعَثَ مُعَاذًا إليَ اليَمَنِ قال: " كيف تَقْضِي إذا عَرَضَ لَكَ قَضَاءٌ ؟ " قال: أقْضِي بكتابِ اللهِ ؟، قال: "فإنْ لَمْ تَجِدْ في كتابِ اللهِ " ، فَبِسُنَّةِ رَسُولِ اللهِ صلَّي اللهُ عَليْهِ وسلّم، قال: فإنْ لَمْ تَجِدْ في سُنَّةِ رسولِ الله صلي الله عليه وسلم ولا في كتابِ اللهِ" قال أجْتَهِدُ بِرَأيِى ولا آلوُ ، فضَرَبَ رسولُ اللهِ صلي الله عليه وسلم صَدْرَهُ و قال: الحمد لله الَّذي وَفَّقَ رسولَ رَسُولِ اللهِ لِمَا يُرْضِي رَسُولَ اللهِ"

Kada je Allahov Poslanik, s.a.v.s., slao , Muaza ibn Džebela za guvernera u Jemen, upitao ga je kako ćeš suditi kada se sučeliš s nekim problemom? Muaz je odgovorio: sudiću na temelju Allahove knjige. – ako u Allahovoj knjizi ne pronađeš ništa što se tiče tog problema, kako ćeš onda suditi?- onda ću suditi po sunnetu Allahovog Poslanika. – a ako ni u sunnetu Allahovog Poslanika ne nađeš ništa što se tiče tog problema? – onda ću, odgovorio je Muaz , suditi na temelju vlastitog mišljenja (ajtahidu bi ra'yi) bez imalo okljevanja! – Poslanik, s.a.v.s., ga pljesnu po prsima i reče: Hvala Alllahu koji je dao da izaslanik Njegova Poslanika udovolji njegovom Poslaniku!