Od Enesa ibn Malika se prenosi da je neki čovjek ušao u džamiju za vrijeme džume-namaza na vrata koja su bila nasuprot mimberu, dok je Allahov Poslanik (a.s.) držao hutbu. Okrenuo se prema Allahovom Poslaniku (a.s.) i rekao mu: "Allahov Poslaniče, životinje uginuše i pogoršaše se uvjeti, pa moli Allaha da nam pošalje kišu." Allahov Poslanik (a.s.) je podigao ruke i rekao: Allahumme eskina, Allahumme eskina, Allahumme eskina. (Naš Gospodaru, napoji nas, Naš Gospodaru, napoji nas, Naš Gospodaru, napoji nas!)

Enes je rekao: "Tako mi Allaha, nismo vidjeli na nebu niti jednog oblaka, niti oblačića, niti bilo čega, a između nas i Sel'a (planina u Arabiji - op. prev.) nije bilo niti jedne kuće, a onda je iza nje izašao jedan oblačić kao štit. Kada je došao na sredinu neba raširio se i počela je padati kiša iz njega." Rekao je: "Tako mi Allaha, nisam vidio sunce šest dana." Zatim je ušao drugi čovjek na ista vrata narednog petka, za vrijeme džume-namaza, dok je Allahov Poslanik (a.s.) bio na mimberu i držao hutbu. Okrenu se prema njemu i rekao: "Allahov Poslaniče, propadoše imeci i pogoršaše se uvjeti. Traži od Allaha da zaustavi kišu!" Prenosilac dalje kaže: "Allahov Poslanik (a.s.) je podigao ruke, a zatim izgovorio dovu: Allahumme havalejna la calejna, Allahumme alel-akam vel-džibali vel-adžami vez-zirabi vel-evdijeti, ve menabitiš-šedžeri. (Naš Gospodaru, neka nas obiđe i neka ne pada na nas, Naš Gospodaru, neka pada na planina, brda, tvrđave, visoravni, doline i na drveće). Prenosilac kaže: "Kiša je prestala da pada i kada smo izašli sunce je sijalo."

Lijepo je klanjati u džematu namaz od dva rekata, koji nema ezana niti ikamcta. Uči se naglas kao na bajramima, a poslije se drži hutba. U njemu se uči dova, a ogrtač se preokrene, optimistički se nadajući uslišavanju dove i promjeni stanja. Od Ubade ibn Temama se prenosi da je njegov amidža rekao: "Allahov Poslanik (a.s.) je izašao da klanja namaz i prouči kišnu dovu. Okrenuo se prema Kibli učeći dovu. Svoj ogrtač je izvratio, a zatim je klanjao dva rekata u kojima je naglas učio."

Autor: Abdulhamid Mahmud Tuhmaz