Muslim | 1186
HADIS
Ibn Šihab prenosi:
Mahmud ibn er-Rebi izvijestio me je da pamti Božijeg Poslanika, s.a.v.s., i pamti kako ga je polio po licu iz bunara koji je bio u njihovoj kući. Tvrdi da je čuo Itbana ibn Malika el-Ensarija, koji je s Božijim Poslanikom, s.a.v.s., učestvovao na Bedru, kako govori: 'Klanjao sam (kao imam) svojima iz Benu Salima. Dijelila nas je dolina. Kad bi došle kiše, teško sam je prelazio da bih došao do njihovog mesdžida. Došao sam Božijem Poslaniku i rekao mu: 'Oslabio mi je vid, a dolinom između mene i mojih suplemenika kada dođu kiše, teče voda, pa mi ju je teško preći. Bilo bi mi drago da dođeš i da u mojoj kući klanjaš na mjestu koje ću ja koristiti kao musallu (prostor za klanjanje).' Božiji Poslanik, s.a.v.s., rekao je: 'Učinit ću to.' Božiji Poslanik i Ebu Bekr došli su mi nakon što je pripeklo. Zatražio je dozvolu da uđe, dopustio sam mu, pa nije sjeo dok nije rekao: 'U kojem dijelu kuće želiš da klanjam?' Pokazao sam na mjesto na kojem sam želio da klanja, pa je on stao i donio tekbir, a mi smo se poredali iza njega. Klanjao je dva rekata i predao selam, a i mi. Zadržao sam ga na haziru koji mu se pripremao. Ukućani su čuli da je u mojoj sobi Božiji Poslanik, pa su muškarci u velikom broju pohrlili u nju. Neko od njih je rekao: 'Šta je to s Malikom, ne vidim ga?' Drugi je rekao: 'To je munafik koji ne voli Allaha i Njegovog Poslanika.' Božiji Poslanik rekao je: 'Ne govori tako, zar nije rekao 'La ilahe illallah', zarad Allahovog zadovoljstva?' Ovaj reče: 'Allah najbolje zna i Njegov Poslanik najbolje zna. A mi, Allaha mi, vidimo da voli i da priča samo s munaficima.' Božiji Poslanik je rekao: 'Allah je zabranio vatri (da prži) onoga ko rekne 'La ilahe illallah' zarad Allahovog zadovoljstva.'" Mahmud veli: Pričao sam to ljudima među kojima je bio Ebu Ejjub, ashab Božijeg Poslanika, s.a.v.s., za vrijeme vojnog pohoda na teritoriju Bizantije, kojim je rukovodio Jezid ibn Muavija, a u kojem je Ebu Ejjub umro, pa je to Ebu Ejjub zanijekao, rekavši: 'Tako mi Allaha, ne mislim da je Božiji Poslanik ikada rekao to što veliš.' To mi je teško palo, pa sam se zavjetovao Allahu da ću, ako me sačuva do povratka s moga pohoda, o tome pitati Itbana ibn Malika, ako ga nađem živog u mesdžidu njegova plemena. Vratio sam se, pa sam krenuo na hadž ili umru i otišao do Medine. Došao sam do Benu Salima, kad tamo Itban, kao slijepi starac, klanja svome plemenu. Kada je predao selam, nazvao sam mu selam, rekao mu ko sam, pa ga pitao za taj hadis, a on mi ga je prenio onako kako mi ga je prenio i prvi put." (Buhari i Muslim.)
ARAPSKI
ابْن شِهَابٍ: أَخْبَرَنِي مَحْمُودُ بْنُ الرَّبِيعِ: أَنَّهُ عَقَلَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم، وَعَقَلَ مَجَّةً مَجَّهَا فِي وَجْهِهِ مِنْ بِئْرٍ كَانَتْ فِي دَارِهِمْ، وزَعَمَ أَنَّهُ سَمِعَ عِتْبَانَ بْنَ مَالِكٍ الْأَنْصارِيَّ وَكَانَ مِمَّنْ شَهِدَ بَدْرًا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ: كُنْتُ أُصَلِّي لِقَوْمِي بَنِي سَالِمٍ، وَكَانَ يَحُولُ بَيْنِي وَبَيْنَهُمْ وَادٍ، إِذَا جَاءَتِ الْأَمْطَارُ يَشُقُّ عَلَيَّ اجْتِيَازُهُ قِبَلَ مَسْجِدِهِمْ، فَجِئْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ لَهُ: إِنِّي أَنْكَرْتُ بَصَرِي، وَإِنَّ الْوَادِيَ الَّذِي بَيْنِي وَبَيْنَ قَوْمِي يَسِيلُ إِذَا جَاءَتِ الْأَمْطَارُ، فَيَشُقُّ عَلَيَّ اجْتِيَازُهُ، فَوَدِدْتُ أَنَّكَ تَأْتِي فَتُصَلِّيَ في بَيْتِي مَكَانًا أَتَّخِذُهُ مُصَلًّى. فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم: "سَأَفْعَلُ" فَغَدَا عَلَيَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَبُو بَكْرٍ بَعْدَ مَا اشْتَدَّ النَّهَارُ، فَاسْتَأْذَنَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلمَ فَأَذِنْتُ لَهُ، فَلَمْ يَجْلِسْ حَتَّى قَالَ: "أَيْنَ تُحِبُّ أَنْ أُصَلِّيَ مِنْ بَيْتِكَ؟" فَأَشَرْتُ إِلَى الْمَكَانِ الَّذِي أُحِبُّ أَنْ يُصَلِّيَ فِيهِ، فَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَكَبَّرَ، َفَصَفَفْنَا وَرَاءَهُ، فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ سَلَّمَ وَسَلَّمْنَا حِينَ سَلَّمَ، فَحَبَسْتُهُ عَلَى خَزيرٍ يُصْنَعُ لَهُ فَسَمِعَ أَهْلُ الدَّارِ أن رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي بَيْتِي، فَثَابَ رِجَالٌ مِنْهُمْ حَتَّى كَثُرَ الرِّجَالُ فِي الْبَيْتِ فَقَالَ رَجُلٌ: مَا فَعَلَ مَالِكٌ لَا أَرَاهُ، فَقَالَ رَجُلٌ مِنْهُمْ: ذَلكَ مُنَافِقٌ لَا يُحِبُّ اللَّهَ وَرَسُولَهُ، فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم: "لَا تَقُلْ ذَاكَ أَلَا تَرَاهُ قَالَ: لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ يَبْتَغِي بِذَلِكَ وَجْهَ اللَّهِ؟" فَقَالَ: اللَّهُ أعلم وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ، أَمَّا نَحْنُ فَوَاللَّهِ ما نَرَى وُدَّهُ وَلَا حَدِيثَهُ إِلَّا إِلَى الْمُنَافِقِينَ. فقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم: "فَإِنَّ اللَّهَ قَدْ حَرَّمَ عَلَى النَّارِ مَنْ قَالَ: لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ يَبْتَغِي بِذَلِكَ وَجْهَ اللَّهِ" قَالَ مَحْمُودٌ: فَحَدَّثْتُهَا قَوْمًا فِيهِمْ أَبُو أَيُّوبَ صَاحِبُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي غَزْوَتِهِ الَّتِي تُوُفِّيَ فِيهَا، وَيَزِيدُ بْنُ مُعَاوِيَةَ عَلَيْهِمْ بِأَرْضِ الرُّومِ، فَأَنْكَرَهَا عَلَيَّ أَبُو أَيُّوبَ، وقَالَ: وَاللَّهِ مَا أَظُنُّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلمَ قَالَ مَا قُلْتَ قَطُّ. فَكَبُرَ ذَلِكَ عَلَيَّ فَجَعَلْتُ لِلَّهِ عَلَيَّ إِنْ سَلَّمَنِي الله حَتَّى أَقْفُلَ مِنْ غَزْوَتِي أَنْ أَسْأَلَ عَنْهَا عِتْبَانَ بْنَ مَالِكٍ إِنْ وَجَدْتُهُ حَيًّا فِي مَسْجِدِ قَوْمِهِ، فَقَفَلْتُ فَأَهْلَلْتُ بِحَجَّةٍ، أَوْ عُمْرَةٍ، ثُمَّ سِرْتُ حَتَّى قَدِمْتُ الْمَدِينَةَ، فَأَتَيْتُ بَنِي سَالِمٍ، فَإِذَا عِتْبَانُ شَيْخٌ أَعْمَى يُصَلِّي لِقَوْمِهِ، فَلَمَّا سَلَّمَ مِنَ الصَّلَاةِ سَلَّمْتُ عَلَيْهِ، وَأَخْبَرْتُهُ مَنْ أَنَا، ثُمَّ سَأَلْتُهُ عَنْ ذَلِكَ الْحَدِيثِ فَحَدَّثَنِيهِ كَمَا حَدَّثَنِيهِ أَوَّلَ مَرَّةٍ.