Muslim | 2603
HADIS
Enes b. Malik, r.a., koji je rekao:
Kod Ummu Sulejme, Enesove majke, r.a., bila je jedna sirotica. Kada ju je vidio Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao je: Ti si ti? Porasla si, ne uvećale ti se godine. Sirotica je došla Ummi Sulejm, r.a., plačući. Ummu Sulejm, r.a., ju je upitala: Šta ti je, kćerkice moja ?! Rekla je: Poslanik, s.a.v.s., zamolio je Allaha da mi se ne uvećaju godine, pa mi se sada godine neće ni uvećati, ili je rekla: moj život. Ummu Sulejm, r.a., je izišla brzo, nabacujući na glavu svoj pokrivač, kako bi stigla Allahovog Poslanika, s.a.v.s. Allahov Poslanik, s.a.v.s., ju je upitao: Šta ti je, Ummu Sulejm? Rekla je: Allahov Poslaniče, jesi li učio dovu protiv moje sirotice? Rekla je: Ona tvrdi da si ti zatražio da ne stari. Upitao je: Kako to misliš, Ummu Sulejm? Allahov Poslanik, s.a.v.s., nasmijao se, a potom rekao: Ummu Sulejm, zar ne znaš ono što sam tražio od svoga Gospodara? Rekao sam: Ja sam samo čovjek, radujem se kao što se i ljudi raduju. Ljutim se kao što se i oni ljute. Zato, protiv koga god zatražim nešto što on ne zaslužuje, učini mu to čišćenjem i očišćenjem od grijeha, i dobrim djelom koje će ga na Sudnjem danu približiti Tebi. Ebu Man je rekao: Korišten je deminutiv riječi sirotica, jutejjime, na sva tri mjesta u hadisu. (Muslim 2603)
ARAPSKI
حَدَّثَنِي أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ، قَالَ كَانَتْ عِنْدَ أُمِّ سُلَيْمٍ يَتِيمَةٌ وَهِيَ أُمُّ أَنَسٍ فَرَأَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْيَتِيمَةَ فَقَالَ " آنْتِ هِيَهْ لَقَدْ كَبِرْتِ لاَ كَبِرَ سِنُّكِ " . فَرَجَعَتِ الْيَتِيمَةُ إِلَى أُمِّ سُلَيْمٍ تَبْكِي فَقَالَتْ أُمُّ سُلَيْمٍ مَا لَكِ يَا بُنَيَّةُ قَالَتِ الْجَارِيَةُ دَعَا عَلَىَّ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ لاَ يَكْبَرَ سِنِّي فَالآنَ لاَ يَكْبَرُ سِنِّي أَبَدًا - أَوْ قَالَتْ قَرْنِي - فَخَرَجَتْ أُمُّ سُلَيْمٍ مُسْتَعْجِلَةً تَلُوثُ خِمَارَهَا حَتَّى لَقِيَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا لَكِ يَا أُمَّ سُلَيْمٍ " . فَقَالَتْ يَا نَبِيَّ اللَّهِ أَدَعَوْتَ عَلَى يَتِيمَتِي قَالَ " وَمَا ذَاكِ يَا أُمَّ سُلَيْمٍ " . قَالَتْ زَعَمَتْ أَنَّكَ دَعَوْتَ أَنْ لاَ يَكْبَرَ سِنُّهَا وَلاَ يَكْبَرَ قَرْنُهَا - قَالَ - فَضَحِكَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ قَالَ " يَا أُمَّ سُلَيْمٍ أَمَا تَعْلَمِينَ أَنَّ شَرْطِي عَلَى رَبِّي أَنِّي اشْتَرَطْتُ عَلَى رَبِّي فَقُلْتُ إِنَّمَا أَنَا بَشَرٌ أَرْضَى كَمَا يَرْضَى الْبَشَرُ وَأَغْضَبُ كَمَا يَغْضَبُ الْبَشَرُ فَأَيُّمَا أَحَدٍ دَعَوْتُ عَلَيْهِ مِنْ أُمَّتِي بِدَعْوَةٍ لَيْسَ لَهَا بِأَهْلٍ أَنْ تَجْعَلَهَا لَهُ طَهُورًا وَزَكَاةً وَقُرْبَةً يُقَرِّبُهُ بِهَا مِنْهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ " . وَقَالَ أَبُو مَعْنٍ يُتَيِّمَةٌ . بِالتَّصْغِيرِ فِي الْمَوَاضِعِ الثَّلاَثَةِ مِنَ الْحَدِيثِ .