Muslim
HADIS
Ebu Hurejre, radijallahu 'anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve selleme, rekao: "Znate li vi ko je muflis (propali, bankrot)?" Ashabi odgovoriše: "Muflis je kod nas onaj koji nema ni novca ni robe." Alejhisselam reče:
"Muflis moga ummeta je onaj ko dođe na Sudnji dan s namazom, postom i zekatom, ali je psovao onog, potvorio ovog, u imetku zakinuo onog, prolio krv (ranio) ovog, udario onog... Pa će se svakom od njih dati dio njegovih dobrih djela, a ako mu nestane dobrih djela prije nego što se svima oduži, onda će se uzeti od njihovih loših djela i prebaciti na njega, pa će se onda strovaliti u vatru."
ARAPSKI
عن أبي هريرة رضي الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: أتدرون من المفلس؟ قالوا: المفلس فينا من لا دِرْهَمَ له ولا متاع، فقال: إن المفلس من أمتي من يأتي يوم القيامة بصلاة وصيام وزكاة، ويأتي وقد شتم هذا، وَقَذَفَ هذا، وأكل مال هذا، وسَفَكَ دم هذا، وضرب هذا، فيعطى هذا من حسناته، وهذا من حسناته، فإن فنيت حسناته قبل أن يقضى ما عليه، أخذ من خطاياهم فطُرِحَتْ عليه، ثم طرح في النار
Poslanik, s.a.v.s., u spomenutom hadisu jasno kaže da je muflis/bankrot i beskućnik na Sudnjem danu onaj čija komunikacija sa ljudima nije bila korektna. Njegov ibadet je primljen i ispravan, ali ga je loše ponašanje i nanošenje nepravde i zuluma ljudima dovelo u situaciju da se njegova dobra djela daju onima koje je oštetio.
Vidimo da Poslanik, s.a.v.s., opisuje muflisa (beskućnika) da je na Sudnji dan došao sa namazom, postom i zekatom i da je, što se tiče ibadeta i izvršavanja obaveza položio, ali je njegovo ponašanje i komunikacija bila loša, te je zbog toga na ispitu propao, kako to u hadisu stoji: „...a na dunjaluku je nekoga psovao (grdio), nekoga potvorio, nečiji imetak je jeo, prolio je nečiju krv ili je nekog udario.“ Dakle, vidimo da je njegovo loše ponašanje poništilo nagrade za njegove ibadete. A nakon toga je poguban završetak: „biće bačen u džehennemsku vatru.“
S druge strane vidimo da onaj čije je ponašanje (ahlak) lijepo, time dostiže deredžu onoga koji danju posti a noću klanja, kao što to stoji u hadisu: „Zaista će vjernik sa lijepim ponašanjem dostići deredžu postača i klanjača (misli se na nafile).“ (Ebu Davud, Ibnu Hibban – sahih) Ovo je zbog toga što dobra djela i činjenje ibadeta ne može valjati, niti će koristiti, bez lijepog ponašanja.
Onoga koga njegovi svakodnevni namaz, njegov post, zekjat i hadž nije dodatno oplemenio i učinio boljim u njegovom ponašanju i udaljio ga od grijeha i ružnog ophođenja sa drugima, morao bi se zabrinuti i preispitati i svoju narav popravljati.
Pogledajmo kako su Kur'an i Hadis povezali izvršavanje ibadeta i lijepo ponašanje. Usvari ibadeti i dobra djela udaljavaju vjernika od grijeha i loših postupaka.
Komentar: Fuad Sedić