Ebu Davud
HADIS
Pričao nam je Musa b. Ismail, pričao nam je Hamad b. Seleme, obavijestio nas je Muhammed b. Zijad koji je rekao: Čuo sam Ebu Hurejru, r.a., da prenosi riječi Allahovog Poslanika, s.a.v.s.:
- Rekao je Allah, dž.š.: - Uznositost je Moj plašt, a gordost je Moj veo! Ko se bude nadmetao sa Mnom u jednom od to dvoje, bacit ću ga u vatru!
ARAPSKI
حدثنا موسى بن إسماعيل، حدثنا حماد بن سلمة، أَنْبَأَنَا مُحَمَّدٌ بْنُ زِيَادٍ، قَالَ: " سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ – رضى لله عنه– قَالَ: " قَالَ رَسُولُ اللهِ – صلى الله عليه و سلم–: "قَالَ اللهُ – عَزَّ وَ جَلَّ–: "الكِبْرِيَاءُ رِدَائِى، وَ العَظَمَةُ إِزَارِى، فَمَنْ نَازَعَنِى وَاحِدًا مِنْهُمَا، قَذَفْتُهُ فِى النَّارِ!"
En-Nevevi, Allah Uzvišeni mu se smilovao, kaže da u većini nushi stoji sljedeća verzija ovoga hadisa: Ponos je Njegov plašt, a gordost je Njegov veo! Ko se bude nadmetao sa Mnom u tome, žestoko ću ga kazniti! Spojena lična zamjenica u riječima ازاره (Njegov plašt) i رداءه (Njegov veo) vraća se na Allaha, Uzvišenog i Slavnog, zbog toga što je to Njegova odlika. U hadisu su ispuštene riječi čije se značenje pretpostavlja: Rekao je Allah Uzvišeni: Ko se bude nadmetao sa Mnom u njima, žestoko ću ga kazniti! Konstrukcija ينازعنى (nadmetao se sa Mnom) upotrijebljena je u značenju: bude uzimao ta svojstva kao svoja, čime dolazi u značenju nadmetanja. Ovo je žestoka prijetnja oholosti, koja jasno ukazuje na njenu zabranjenost.
Njeno nazivanje pojmovima „plašt“ i „veo“ u službi je aluzije i metafore, kojima se ističe prednost, kao što govore Arapi: „Čovjekov ogrtač je pobožnost (zuhd), a njegova odjeća je bogobojaznost (takvaluk)“. Oni ne žele time da istaknu značenje odijela, kao što je ogrtač ili odjeća. Naprotiv, time se želi kazati da su to čovjekove prirođene osobine, koje ima i koje nikad nisu odvojene od njega.
El-Mazuri misli da su ogrtač i veo prirođeni čovjeku i neodvojivi od njega, te da ga čine otmjenim i elegantnim. Navedeno poređenje je u funkciji isticanja Allahova najvećeg prava na to i na neodvojivost od Njega, odlikujući njima dvjema Svoju Uzvišenost. Poznat je govor Arapa: - Čovjek je prostrane odjeće i širokog ogrtača (u značenju velike darežljivosti).
Već je u Kur’anu časnom istaknuta pokuđenost oholosti i strašna prijetnja za nju. Allah Uzvišeni ju je učinio razlogom uskraćivanja blagodati i pomoći onome ko se njome okiti. Uzvišeni je rekao: Odvratit ću od znamenja Mojih one koji se budu bez ikakva osnova na Zemlji oholili. (sura El-E’araf, 146) Uzvišeni je upitao: A zar u Džehennemu neće biti boravište oholih? (sura Ez-Zumer, 60) Rekao je Uzvišeni: A na Dan kad oni koji nisu vjerovali pred vatrom budu zaustavljeni: „Vi ste u svom životu na Zemlji sve svoje naslade iskoristili i u njima uživali, a danas sramnom patnjom bit ćete kažnjeni, zato što ste se na Zemlji, bez ikakva osnova, oholo ponašali i što ste raskalašeni bili.“ (sura El-Ahkaf, 20) Također je Uzvišeni kazao: Od sada ćete neizdržljivom kaznom biti kažnjeni zato što ste na Allaha ono što nije istina iznosili i što ste se prema dokazima Njegovim oholo ponašali. (sura El-En’am, 93) Allaha molimo da očisti naše duše od oholosti i da nam podari skrušenost! Amin!