Vjerodostojni (sahih) i dobri (hasen) hadisi o suri Bekare

Vjerodostojni (sahih) hadis je onaj hadis koji kontinuirano prenosi pošten i precizan ravija od istog takvog ravije sve do kraja seneda, te koji ne proturječi drugim pouzdanijim predajama i nema u sebi skrivenih mahana i nedostataka. (Mahmut Karalić, Hadis i hadiske znanosti, str. 352.)

Dobar (hasen) hadis je onaj hadis čiji se sened ne može kritikovati, niti ima kakvih skrivenih mahana sa stanovišta pravednosti (adalet), ali sa stanovišta preciznosti (dabt) njegovi prenosioci su nešto ispod nivoa prenosioca sahih hadisa. (Omer Nakičević, Uvod u hadiske znanosti, str. 107)

Obradili smo dvanaest sahih i hasen hadisa koji govore o vrijednosti sure el-Bekare, a uglavnom govore o tome da je ona predvodnica Kur'ana, da njenom učenju prisustvuju meleki te da tjera šejtana iz kuće. O ajetima na kraju sure el-Bekare se spominje da su objavljeni iz riznice ispod Arša, da njihovo učenje sprečava ulazak šejtana u kuću i da su objavljeni u noći Isra'a. Neke od tih hadisa ćemo navesti u nastavku.

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، قَالَ: لَا تَجْعَلُوا بُيُوتَكُمْ مَقَابِرَ، إِنَّ الشَّيْطَانَ يَنْفِرُ مِنَ الْبَيْتِ الَّذِي تُقْرَأُ فِيهِ سُورَةُ الْبَقَرَةِ

 Ebu Hurejre, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s, rekao: Ne činite da vaše kuće budu poput grobnica! Uistinu šejtan ne ulazi u kuću u kojoj se uči sura el-Bekare. (el-Muslim, Sahih, broj hadisa 780)

عَنْ أُسَيْدِ بْنِ حُضَيْرٍ، قَالَ: بَيْنَمَا هُوَ يَقْرَأُ مِنَ اللَّيْلِ سُورَةَ البَقَرَةِ، وَفَرَسُهُ مَرْبُوطَةٌ عِنْدَهُ، إِذْ جَالَتِ الفَرَسُ فَسَكَتَ فَسَكَتَتْ، فَقَرَأَ فَجَالَتِ الفَرَسُ، فَسَكَتَ وَسَكَتَتِ الفَرَسُ، ثُمَّ قَرَأَ فَجَالَتِ الفَرَسُ فَانْصَرَفَ، وَكَانَ ابْنُهُ يَحْيَى قَرِيبًا مِنْهَا، فَأَشْفَقَ أَنْ تُصِيبَهُ فَلَمَّا اجْتَرَّهُ رَفَعَ رَأْسَهُ إِلَى السَّمَاءِ، حَتَّى مَا يَرَاهَا، فَلَمَّا أَصْبَحَ حَدَّثَ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ: اقْرَأْ يَا ابْنَ حُضَيْرٍ، اقْرَأْ يَا ابْنَ حُضَيْرٍ، قَالَ: فَأَشْفَقْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَنْ تَطَأَ يَحْيَى، وَكَانَ مِنْهَا قَرِيبًا، فَرَفَعْتُ رَأْسِي فَانْصَرَفْتُ إِلَيْهِ، فَرَفَعْتُ رَأْسِي إِلَى السَّمَاءِ، فَإِذَا مِثْلُ الظُّلَّةِ فِيهَا أَمْثَالُ المَصَابِيحِ، فَخَرَجَتْ حَتَّى لاَ أَرَاهَا، قَالَ: وَتَدْرِي مَا ذَاكَ؟ قَالَ: لاَ، قَالَ: تِلْكَ المَلاَئِكَةُ دَنَتْ لِصَوْتِكَ، وَلَوْ قَرَأْتَ لَأَصْبَحَتْ يَنْظُرُ النَّاسُ إِلَيْهَا، لاَ تَتَوَارَى مِنْهُمْ.

Od Usejd b. Hudajra, r.a., se prenosi da je jedne noći učio suru el-Bekare, a pored njega je bio svezan konj, koji se najednom uznemirio. Kada je prekinuo učenje, on se odmah smirio, ponovo je počeo učiti, a on se ponovo uznemirio. Još jednom prestade učiti, a on se odmah smiri, da bi se nakon novog početka (učenja) ponovo uznemirio. On odusta, a sin mu Jahja je bio blizu konja, pa se pobojao da ga konj ne udari. Nakon što ga je premjestio, podigao je glavu prema nebu i vidio nešto što je već nestajalo. Kada je svanulo, ispričao je Poslaniku, s.a.v.s., šta se desilo, a on je rekao: Uči Ibn Hudajre, uči Ibn Hudajre! Rekao je (Ibn Hudajr): Pobojao sam se da konj ne udari Jahjaa koji je bio blizu njega, podigao sam glavu i otišao do njega, zatim podigoh glavu ka nebu i vidjeh nešto slično tamnom oblaku na kome su se nalazile svjetiljke. Promatrao sam to sve dok se nije udaljilo toliko daleko da ga više nisam mogao vidjeti. Upitao je (Poslanik): Znaš li šta je to? Odgovorio je (Ibn Hudajr): Ne. On (Poslanik) reče: To su meleki koji su došli da slušaju tvoj glas. Da si nastavio učiti, oni bi tako ostali do svitanja i ljudi bi ih gledali, a da se oni uopće ne bi krili od njih. (el-Buhari, broj hadisa 5018)

عَن أنس قَالَ: قَالَ رَسُول الله صلى الله عليه وسلم: إِن الشَّيْطَان يخرج من الْبَيْت إِذا سمع سُورَة الْبَقَرَة تقْرَأ فِيهِ.

Od Enesa, r.a., se prenosi da je rekao: Rekao je Allahov Poslanik, s.a.v.s.: "Šejtan zaista izlazi iz kuće kada čuje da se u njoj uči sura el-Bekare".[1] (el-Bagdadi, Fedailu-l-Kur'an, I, str. 228)

عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ: بَيْنَمَا جِبْرِيلُ قَاعِدٌ عِنْدَ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، سَمِعَ نَقِيضًا مِنْ فَوْقِهِ، فَرَفَعَ رَأْسَهُ، فَقَالَ: هَذَا بَابٌ مِنَ السَّمَاءِ فُتِحَ الْيَوْمَ لَمْ يُفْتَحْ قَطُّ إِلَّا الْيَوْمَ، فَنَزَلَ مِنْهُ مَلَكٌ، فَقَالَ: هَذَا مَلَكٌ نَزَلَ إِلَى الْأَرْضِ لَمْ يَنْزِلْ قَطُّ إِلَّا الْيَوْمَ، فَسَلَّمَ، وَقَالَ: أَبْشِرْ بِنُورَيْنِ أُوتِيتَهُمَا لَمْ يُؤْتَهُمَا نَبِيٌّ قَبْلَكَ: فَاتِحَةُ الْكِتَابِ، وَخَوَاتِيمُ سُورَةِ الْبَقَرَةِ، لَنْ تَقْرَأَ بِحَرْفٍ مِنْهُمَا إِلَّا أُعْطِيتَهُ.

Od Ibn Abbasa, r.a., se prenosi da je rekao: Dok je Džibril sjedio kod Poslanika, s.a.v.s., čuo je neku škripu pa je podigao glavu i rekao: "To je od nebeskih vrata koja su se otvorila danas, a nikada prije nisu se otvorila". Kroz njih je prošao melek, a (Džibril) je rekao: "Ovo je melek koji je sišao na Zemlju, a do danas nikada nije silazio na nju". Melek je nazvao selam i rekao: "Raduj se dvama svjetlima koja nisu data nijednom poslaniku prije tebe, a to su: el-Fatiha i kraj sure el-Bekare, svaki harf koji proučiš iz njih bit će ti dat." (el-Muslim, broj hadisa 806)

عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ الْجُهَنِيِّ، قَالَ: قَالَ لِي رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: اقْرَأِ الْآيَتَيْنِ مِنْ آخِرِ سُورَةِ الْبَقَرَةِ، فَإِنِّي أُعْطِيتُهُمَا مِنْ تَحْتِ الْعَرْشِ.

Od Ukbe b. Amira el-Džuhenija, r.a., se prenosi da je rekao: Rekao je Allahov Poslanik, s.a.v.s.: "Učite posljednja dva ajeta sure el-Bekare, zaista su mi objavljeni iz riznice ispod Arša".[2] (Ahmed b. Hanbel, Musned, broj hadisa 17324)

عَنْ عَبْدِ اللهِ، قَالَ: لَمَّا أُسْرِيَ بِرَسُولِ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، انْتُهِيَ بِهِ إِلَى سِدْرَةِ الْمُنْتَهَى، وَهِيَ فِي السَّمَاءِ السَّادِسَةِ، إِلَيْهَا يَنْتَهِي مَا يُعْرَجُ بِهِ مِنَ الْأَرْضِ فَيُقْبَضُ مِنْهَا، وَإِلَيْهَا يَنْتَهِي مَا يُهْبَطُ بِهِ مِنْ فَوْقِهَا فَيُقْبَضُ مِنْهَا، قَالَ: {إِذْ يَغْشَى} [النجم: 16] السِّدْرَةَ مَا يَغْشَى، قَالَ: فَرَاشٌ مِنْ ذَهَبٍ، قَالَ: فَأُعْطِيَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ثَلَاثًا: أُعْطِيَ الصَّلَوَاتِ الْخَمْسَ، وَأُعْطِيَ خَوَاتِيمَ سُورَةِ الْبَقَرَةِ، وَغُفِرَ لِمَنْ لَمْ يُشْرِكْ بِاللهِ مِنْ أُمَّتِهِ شَيْئًا، الْمُقْحِمَاتُ.

Od Abdullaha, r.a., se prenosi da je rekao: Kada je Allahov Poslanik, s.a.v.s., bio na Isra'u doveden je čak do Sidretul-munteha'a, koji je na šestom nebu. Do njega dopire sve što se diže sa Zemlje i tu se prihvata. Do Sidreta također dopire sve što se spušta sa onoga što je iznad njega i tu se prihvaća. Citirao je zatim ovj ajet: "Kad je Sidru pokrivalo ono što je pokrivalo" (en-Nedžm, 16). Rekao je da su to dušeci od zlata. Tada je Allahovom Poslanku, s.a.v.s., dato troje: pet namaza, posljednji ajeti sure el-Bekare i obećanje da će biti oprošteno svakome i najveći grijesi, ako ne bude činio širk. (el-Muslim, Sahih, broj hadisa 173)

Autor: Sejid Strika

[1] Vjerodostojan zbog drugih hadisa (sahih ligayrihi). al-Šuhud, al-Iman bi al-\inn bayna al-haqiqa wa al-tahvil, I, str. 380. Kaže Ibrahim b. `Amr b. Hasan al-Rabat al-Baqa`i: al-Hakim ga prenosi od `Abdullaha, r.a., kao zaustavljenu (mawquf) predaju i kaže da je vjerodostojan (sahih) i da mu je niz prenosilaca (sanad) uzdignut do Poslanika (marfu`), a al-Munriri kaže da je dobar (hasan). Masa`id al-nazar li al-išraf `ala maqasid al-siwar, Maktaba al-ma`arif, Rijad, 1987, II, str. 21.

[2] Šu`ajb Arna'ut kaže da je hadis vjerodostojan zbog drugog hadisa (sahih li gayrihi).  Ahmad b. Hanbal, Musnad, XXVIII, str. 561, broj hadisa 17324

Keywords & Tags

Contact Us