Teravija (teravih-namaz) u sunnetu Poslanika, a.s., i tradiciji ashaba i tabi'ina

Uporedo sa širenjem islama u Bosni i Hercegovini proširila se praksa klanjanja 20 rekata teravih namaza tokom mjeseca ramazana. Bošnjaci već stoljećima njeguju tu tradiciju i o tome se u literaturi do kraja XX stoljeća nisu vodile rasprave. 

U ovom radu navest ćemo neke od argumenta u prilog praksi obavljanja teravih namaza na način kako je to uobičajeno u islamskoj tradiciji Bošnjaka

Vrijednost teravih namaza

Ebu Hurejre, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, a.s., rekao: „Ko provede noći mjeseca ramazana u ibadetu (klanjanje travih namaz), vjerujuću i računajući (na Allahovu nagradu) oprostit će mu se njegovi raniji grijesi.“ (Buhari i Muslim)

Abdurrahman ibn Avf, r. a ., prenosi da je Allahov Poslanik, a.s., rekao: „Uzvišeni Allah vam je propisao post u ramazanu, a sunnet vam je od mene da klanjate noćni (teravih) namaz. Pa ko posti ramazan i provede njegove noći u namazu vjerujući i računajući (na nagradu od Allaha), izaći će (iz ramazana) čist od grijeha kao na dan kada ga je njegova majka rodila.“ (Et-Tehanevi, hasen)

Aiša, r.a., kaže: „Allahov Poslanik, a.s., je sredinom jedne noći izašao u džamiju i klanjao s nekoliko ljudi. Ujutro su ti ljudi pričali (o tome), pa se (drugu noć) skupilo više njih koji su klanjali s Vjerovjesnikom, a.s. Kada su osvanuli i oni su pričali (o tome), pa se treće noći broj klanjača povećao. Allahov Poslanik, a.s., izašao je i klanjao, a ti ljudi su klanjali s njim. Kada je nastupila četvrta noć džamija je bila tijesna za sve posjetioce, ali je Allahov Poslanik, a.s., izašao (u džamiju) tek za sabah, pa kada je klanjao sabah namaz okrenuo se prisutnim ljudima, proučio šehadet i rekao: „A sada. Meni nije nepoznat vaš odnos prema vjeri. Međutim, pobojao sam se da vam se (teravih namaz) ne propiše kao farz (obavezni) namaz, a da vi to ne budete u stanju izvršiti.“ Jedan od prenosilaca ovog hadisa, Ibn Šihab, kaže: „Allahov Poslanik, a.s., je umro, a ova stvar je tako ostala.“ (Buhari)

Ebu Zer, r.a., kaže: „Postili smo s Vjerovjesnikom, a.s., jednog ramazana. On s nama nije klanjao nikakav dobrovoljni namaz u džematu. Kada je nastupila dvadeset i treća noć, Allahov Poslanik, a.s., klanjao je s nama sve dok nije prošla trećina noći. Dvadeset i četvrte noći nije klanjao s nama. Kada je nastupila dvadeset i peta noć, klanjao je s nama dok nije prošla polovina noći. Rekao sam: ‘Allahov Poslaniče, da hoćeš s nama klanjati ostatak ove noći.’ On reče: ‘Ko klanja za imamom dok imam ne završi namaz, upisat će mu se kao da je klanjao cijelu noć.’ Allahov Poslanik, a.s., zatim nije klanjao s nama dvadeset i šeste noći. Kada je nastupila dvadeset i sedma noć, Vjerovjesnik, a.s., sakupio je svu svoju porodicu, svoje supruge i druge ljude, pa je klanjao s nama toliko da smo se pobojali da će nas proći felah.’ Upitao sam: ‘Šta je felah?’ Ebu Zer odgovori: ‘Sehur.’ Nakon toga Vjerovjesnik, a.s., više nije klanjao s nama do kraja ramazana.’” (Tirmizi, Ebu Davud, Nesai, hasen-sahih)

Abdurrahman ibn Abdulkari kaže: „Otišao sam jedne noći uz ramazan s Omerom ibn Hatabom, r.a., u džamiju. Tamo smo zatekli ljude kako podijeljeni u grupe klanjaju (teravih namaz); neki su klanjali sami, a neki u džematu. Omer tada reče: „Čini mi se da bi bilo dobro okupiti sve ove ljude iza jednog učača (imama). On se kasnije na to odlučio i sakupio ih je oko Ubejja ibn Ka'ba. Nakon toga sam s njim druge noći došao u džamiju, a svi ljudi su klanjali u (jednom) džematu. Omer tada reče: „Divna je ovo novina. Ali (noćni) namaz koji oni prespavaju bolji je od onog koji klanjaju.“ Omer je mislio reći da je teraviju bolje klanjati krajem noći nego, kao što su oni tada činili, početkom noći.“ (Buhari)

Esed ibn 'Amir prenosi od Ebu Jusufa da je rekao: „Upitao sam Ebu Hanifu o teravih namazu i o tome što je učinio Omer, r.a., u vezi s tim? Odgovorio je: „Teravih namaz je sunneti muekkede. Omer, r.a., nije uveo klanjanje teravih namaza i to nije njegova novina. On je samo dao određene instrukcije o teraviji, na osnovu onoga što je on znao i što je bilo u doba Allahovog Poslanika, a.s.“ (Et-Tehanevi)

Broj rekata teravih namaza

Ebu Seleme ibn Abdurrahman je upitao hazreti Aišu, r.a.: „Kakav je bio namaz Allahovog Poslanika, a.s., uz ramazan?“ Odgovorila je: „Nije povećavao preko jedanaest rekata uz ramazan, a ni u nekom drugom mjesecu mimo ramazana. Klanjao bi četiri rekata. Ne pitaj za njihovu ljepotu i dužinu! Potom bi klanjao još četiri rekata i ne pitaj za njihovu ljepotu i dužinu, a nakon toga bi klanjao tri rekata (vitra)... (Buhari)

Saib ibn Jezid kaže: „Omer ibn Hattab je naredio Ubejju ibn Ka'bu i Temimu ed-Dariju da ljudima klanjaju 11 rekata (teravih namaz i vitr).“ (Ibn ebi Šejbe i Malik, sahih)

Saib ibn Jezid kaže: „Ljudi su u vrijeme Omera, r.a., uz ramazan klanjali 20 rekata.“ Rekao je: „Učili bi (tada) sure od stotinu ajeta, a u vrijeme vladavine Osmana, r.a., su se uslijed dugotrajnog stajanja (na kijamu teravih namaza) oslanjali na štapove.“ (Bejheki, sahih)

Jezid Ibn Ruman kaže: „Ljudi su za vrijeme Omera ibn Hattaba uz ramazan klanjali 23 rekata.“ (Bejheki i Malik, mursel kavijj – dobar mursel hadis).

Ebu Husajb kaže: „Suvejd ibn Gafele (tabi'in koji je živo u doba Allahovog Poslanika, ali ga nije vidio) nam je za ramazan klanjao 20 rekata teravih namaza sa pet pauza za odmor.“ (Bejheki, Nimavi – hasen)

Ebu Abdurrahman es-Sulemi kaže: „Hazreti Alija je pozvao učače Kur'ana uz ramazan pa je naredio jednom od njih da predvodi ljude u namazu i da im klanja 20 rekata (teravije). Hazreti Alija je s njima klanjao vitr.“ (Bejheki, Ibn ebi Šejbe)

Abdullah ibn Kajs prenosi da je Šutejre ibn Šekel (tabi'in) klanjao uzramazan 20 rekata i vitr. (Ibn ebi Šejbe)

Veki' prenosi od Malika ibn Enesa, a on od Jahja ibn Se'ida da je rekao: „Omer ibn Hattab je naredio nekom čovjeku da s njima klanja 20 rekata.“ (Ibn ebi Šejbe, Nimavi – mursel kavijj)

Abdulaziz ibn Rufej' kaže: „Ubejj ibn Ka'b bi s ljudima u Medini uz ramazan klanjao 20 rekata (teravije) i tri rekata vitra.“ (Ibn ebi Šejbe)

Ebu Ishak prenosi od Harisa (stariji tabi'in koji se družio s Alijom i Abdullahom ibn Mes'udom) da je klanjao ljudima 20 rekata (teravije) i tri rekata vitra, te da je kunut dovu učio prije rukua. (Ibn ebi Šejbe)

Ata' (čuveni tabi'in) kaže: „(Odrastajući) zatekao sam ljude kako klanjaju 23 rekata sa vitrom.“ (Ibn ebi Šejbe, Nimavi – hasen)

Nafi ibn Omer kaže: „Ibn ebi Mulejke (Učeni tabiin rođen u doba Alijinog hilafeta ili malo ranije. Prenosio hadise između ostalih i od hazreti Aiše. Pa ipak je klanjao 20 rekata) nam je klanjao u ramazanu 20 rekta. Na jednom rekatu je učio suru Fatir.“ (Ibn ebi Šejbe, Nimavi – sahih)

Tirmizi kaže: „Učenjaci su se razišli u pogledu (broja rekata) dobrovoljnog (teravih) namaza uz ramazan. Neki od njih smatraju da se sa vitrom treba klanjati ukupno 41 rekat. Ovo je stav učenjaka iz Medine i oni su u Medini tako praktikovali. Na osnovu onoga što se prenosi od Alije, Omera i drugih Vjerovjesnikovih, a.s., ashaba, većina učenjaka tvrdi da treba klanjati 20 rekata. Ovo je mišljenje Sufijana es-Sevrija, Ibn Mubareka i Šafi'ije. Šafi'i veli: 'Ja sam ovako zatekao u našem gradu Mekki da klanjaju 20 rekata.'“

El-Bejheki navodi predanje od hazreti Aiše u kojem se navodi da je Allahov Poslanik, a.s., uz ramazan klanjao 11 rekata i veliki broj predanja o 20 rekata teravije moguće uskladiti na način da se kaže da su oni klanjali 11 rekata tehedžuda (uobičajenog noćnog namaza), a zatim bi klanjali još 20 rekata i 3 rekata vitra.

Et-Tehanevi također kaže: „Ako prihvatimo autentičnost hadisa u kojem se navodi da je Omer, r.a., naredio Ubejju ibn Kabu i Temimu da klanjaju ljudima 11 rekata (8 rekata teravije i 3 vitra) ne postoji dokaz da je Omer, r.a., ljudima ostavio na izbor da biraju hoće li klanjati 11 ili 23 rekata. Moguće je da je Omer, r.a., prvo dao naređenje da se klanja 11 rekata, jer on nije bio uvjeren da je Allahov Poslanik, a.s., klanjao više od toga. Nakon toga je naredio da se klanja 20 rekata teravije kada se uvjerio da je Allahov Poslanik, a.s., uz ramazan klanjao 20 rekata i vitr. Da je klanjanje 11 rekata ili 20 rekata (teravije) ostavljeno (ljudima) na izbor tako bi ostalo i poslije Omera, r.a., u vrijeme Osmana, r.a., i Alije, r.a. Međutim, ne postoji predanje na osnovu kojeg bi se moglo zaključiti da su ljudi mogli birati (hoće li klanjati 13 ili 23 rekata).“ (Et-Tehanevi)

Nije zabilježeno da se iko od ashaba usprotivio Omerovoj, r.a., instrukciji, pa čak ni hazreti Aiša, r.a., da se klanja u džematu 20 rekata teravih namaza. To govori o konsenzusu ashaba po ovom pitanju.

O odmoru nakon svaka 4 rekata

Veki' prenosi od A'meša da im je Jahja ibn Vessab klanjao teravih namaz uz ramazan. Selam je predavao nakon (svaka) četiri rekata. (Ibn ebi Šejbe) Zejd ibn Vehb kaže: „Omer ibn Hattab bi odmarao uz ramazan (tokom klanjanja teravije) onoliko vremena koliko je potrebno da se ode od džamije do brda Sel'a (u bilizini Medine).“ (Bejheki)

Bejheki kaže: „Ovako je prenešeno, a možda je želio reći da je onaj kome je Omer naredio da im klanja teravih namaz da na ovaj način odmara, a Allah najbolje zna.“ Hazreti Aiša, r.a., kaže: „Allahov Poslanik, a.s., bi noću klanjao četiri rekata, a potom bi se odmarao.“ (Bejheki)

Bejheki navodi da je ovaj hadis daif (slab), ali kaže: „Dio hadisa „a potom se odmarao“, ako je istina, onda je to osnova na kojoj se temelji odmaranje imama i džemata tokom teravih namaza. A Allah najbolje zna.“

Sei'd ibn 'Ubejd kaže: „Alija ibn Rebia' nam je u ramazanu klanjao sa pet pauza za odmor i tri rekata vitra.“ (Ibn ebi Šejbe, Nimavi-sahih)

Ebu Bahteri kaže: „U ramazanu sam klanjao sa pet pauza za odmor i 3 rekata vitra.“ (Ibn ebi Šejbe)

Koliko su Allahov Poslanik, ashabi i tabi'ini učili na kijamu

Ebu Osman kaže: „Hazreti Omer je pozvao učače Kur'ana (da ih presluša kako uče) u ramazanu. Potom je onome koji je najbrže učio naredio da uči 30 ajeta, onome koji je učio srednjom brzinom da uči 25 ajeta, a onome koji je sporo učio naredio je da uči 20 ajeta.“ (Ibn ebi Šejbe)

Autor: Elvir Duranović

Keywords & Tags

Contact Us