Musibet je nevjerniku kazna, vjerniku milost, a bogobojaznome pouka

Uzvišeni Allah kaže: “Ne volite nešto, a ono može biti dobro za vas; nešto volite, a ono ispadne zlo po vas. Allah zna, a vi ne znate!” (El-Bekara, 216)

Sve što se dešava, u sebi krije neku poruku od Uzvišenog Allaha. Za neke ljude dobro je skriveno u siromaštvu. Kada bi se obogatili, izgubili bi ravnotežu, upropastili bi svoj iman i vjeru. A za neke ljude dobro je u bogatstvu. Kada bi osiromašili, zapali bi u stanje nezadovoljstva i nepokornosti. Za neke ljude, dobro je skriveno u bolesti. Kada bi bili zdravi, prvo što bi učinili bila bi djela nepokornosti i nepravda. A nečiju vjeru čuva zdravlje; kada bi obolio, zapao bi u stanje žaljenja, ljutnje na kader i nepokornosti Uzvišenom Allahu. 

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “Bolje je malo imetka koji je čovjeku dovoljan, nego mnogo imetka koji ga odvraća od Uzvišenog Allaha.”

Alimi su kazali da je musibet, nevolja koja se dogodi nevjerniku azab (kazna), vjerniku rahmet (milost), a bogobojaznome ibret (pouka). Mjerilo u tome je sljedeće: Ukoliko neka blagodat ili tegoba približava roba Uzvišenom Gospodaru, navodi ga na činjenje dobrih djela, sprječava ga od činjenja loših djela i dovodi ga u stanje u kojem ne nanosi štetu ljudima, onda su i ta blagodat i ta tegoba dobro za njega. Međutim, ukoliko se dešava suprotno tome, onda ni blagodat ni tegoba ne donose nikakvu korist robu. I jedno i drugo su kazna za njega.

Jednom je Poslanik, alejhisselam, pošao obući sandale nakon što uze abdest. Tada doletje orao, zgrabi ustima jednu od njegovih sandala i odletje. Resulullah, alejhisselam, bijaše malo zatečen. Nakon nekog vremena, orao se vrati, okrenu sandalu nadolje i iz nje ispade crna zmija. Tada orao preda sandalu Poslaniku, alejhisselam, i reče: “Allahov Poslaniče, razlog moga letenja sa sandalom u ustima jeste zmija koja u sandali bijaše sakrivena. Zato sam postupio neučtivo. Allah mi naredi da te zaštitim. Nemam razloga ne poštivati te i ne biti pokoran tebi.”
Alejhisselam iskaza zahvalu Allahu Uzvišenome i reče: “Događaj koji smatrah lošim bio je ustvari iskaz odanosti i milosti. Orle, odnio si mi sandalu te bijah nezadovoljan.”
Orao odgovori: “Voljeni, ovo je za tebe opomena od Uzvišenog Allaha, kako bi ubuduće bio uvijek zadovoljan s Allahovom odlukom i uvijek Njegovu odluku smatrao činom dobrote, te kako bi uvijek sa zadovoljstvom prihvatao nešto što je Allah propisao a što je u suprotnosti s tvojim željama. Za sve ono za šta misliš da ti šteti budi ubijeđen da je za tvoju korist i dobro. Desi li se kakva nesreća, ne budi tužan, i ne budi ophrvan tugom ako se dogodi nešto loše. Jer, kakva god te nesreća zadesila ona je samo brana većemu zlu.”

Kako neko ne bi pogrešno shvatio predhodni događaj, bitno je napomenuti, da je u svim situacijama, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, govorio je samo ono čime je Uzvišeni Allah zadovoljan, pa čak i kada je ostao bez svojih najdražih i najbližih osoba: Hatidže, radijallahu anha, sinova i kćeri, amidže Hamze, i mnogih ashaba.
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi sellem, kada mu je umro sin Ibrahim, zaplakao je i kazao: “Oči plaču, srce tuguje, a mi nećemo reći ništa čime Uzvišeni Allah nije zadovoljan. Tako mi Allaha, Ibrahime, mi smo tužni zbog rastanka s tobom.”

Kada su Fudajla ibn Ijada upitali: “Ko je zadovoljan Allahom, džellešanuhu?”, on je odgovorio: “Onaj koji nikada ne poželi drugačiju sudbinu od one koja mu je data, jer Uzvišeni Allah za Svog čestitog roba neće odabrati osim ono što je dobro za njega.”

Čuvajmo se, zato, da i mi ne budemo od onih koji misle da je Bog bio nepravedan prema nama, jer imajmo uvijek na umu da je On potpuno pravedan i da sve što odredi ima svoj razlog i smisao. Iza svega stoji Božija mudrost.

U jednoj od objava Uzvišeni Allah je rekao: “Sine Ademov, ako te ja mimoiđem, sve si izgubio.”

Keywords & Tags

Contact Us