Mudrost Bošnjaka
لَيْسَ الْخَبَرُ كَالْمُعَايَنَةِ
„Vijest nije isto što i viđenje vlastitim očima...“[1]
Koliko puta čujemo: Biće nafake, da je biti živ i zdrav. Da je ono neviđene nafake. Koga je Bog stvorio, i nafaku mu je dao. Bog nafaku daje, ne d`o Bog da je to ljudima povjereno. Niko neće ničiju nafaku uzeti. Neće čovjek umrijeti dok ne pokupi svoju nafaku. Isto tako, uvjerio se svako, taman kad pomisli gotovo je, nema se kud i čime dalje, nafaka dođe. Poslanik, s.a.v.s., je rekao:
إِنَّ الرِّزْقَ لَيَطْلُبُ الْعَبْدَ أَكْثَرَ مِمَّا يَطْلُبُهُ أَجَلُهُ
„Uistinu, nafaka traži čovjeka više nego ga traži smrt.“[2]
إِنَّ رَوْحَ الْقُدُسِ نَفَثَ فِي رُوعِيَ أَنَّ نَفْسًا لَنْ تَمُوتَ حَتَّى تَسْتَكْمِلَ أَجَلَهَا وَتَسْتَوْعِبَ رِزْقَهَا
„Džibril mi je u srce stavio poruku da niko neće umrijeti, dok ne ispuni rok svoga življenja i ne iscrpi svoju nafaku.“[3]
Ako omladina ne razumije ponekad postupke i savjete starijih, stariji razumiju mladalačke i ponekad neshvatljive postupke i ponašanja mladih, jer su i sami prošli kroz sve to, pa ih pravdaju govoreći: oni su mladi i neiskusni, doće oni pameti kada sazriju, itd. Poslanik, s.a.v.s., je govorio:
اَلشَّبَابُ شُعْبَةٌ مِنَ الْجُنُونِ
„Mladost je grana ludosti.“ [4]
إِنَّ الْمَرْأَةَ تُقْبِلُ فِي صُورَةِ شَيْطَانٍ وَتُدْبِرُ فِي صُورَةِ شَيْطَانٍ فَإِذَا أَبْصَرَ أَحَدُكُمْ امْرَأَةً فَلْيَأْتِ أَهْلَهُ فَإِنَّ ذَلِكَ يَرُدُّ مَا فِي نَفْسِهِ
„Žena dolazi u obliku šejtana i odlazi u obliku šejtana, pa kada neko od vas ugleda ženu i njena ljepota ga zadivi, neka ode kod svoje žene, pa će na taj način spriječiti negativni utjecaj.“[6]
U našem narodu čuje se i ova izreka i odnosi se na one koji omalovažavaju i potcjenjuju darove ili dobra djela drugih. Muhamed, s.a.v.s., je rekao:
مَنْ لَمْ يَشْكُرِ الْقَلِيلَ لَمْ يَشْكُرِ الْكَثِيرَ
„Ko ne bude zahvalan na malom, nije zahvalan ni na velikom...“[7]
Ovom izrekom se naglašava da niko, bez obzira na titulu i položaj, nije oslobođen rada i sticanja nafake vlastitim trudom. I poslanici, osim misije da pozivaju narod u vjeru bez ikakve naknade, u svakodnevnom životu su radili različite poslove kao i drugi ljudi, kako bi izdržavali sebe i porodicu. Poznato da je Davud, a.s., izrađivao oklope za ratnike, Idris, a.s., je bio krojač i prenosi se da nikad nije ubo iglu dok ne kaže Subhanallah itd. Zadnji Allahov Poslanik Muhamed, s.a.v.s., kao što se zna, bio je trgovac, a isto tako radio je i obične kućne poslove i nije tražio da ga iko služi. Jedan od ashaba prenosi:
عَنِ الأَسْوَدِ قَالَ: سَأَلْتُ عَائِشَةَ مَا كَانَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَصْنَعُ؟ قَالَتْ: كَانَ يَكُونُ فِي مِهْنَةِ أَهْلِهِ فَإِذَا حَضَرَتِ الصَّلاةُ خَرَجَ فَصَلَّى
„Pitao sam Aišu šta je Poslanik, s.a.v.s., radio u krugu svoje porodice, pa mi ona reče: Radio je sve kućne poslove, a kada bi nastupilo vrijeme namaza, izašao bi.“[8]
Lahko je primjetiti mahane i nedostatke drugih. Ti koji tako postupaju ponašaju se kao da su oni zaduženi za druge. Istovremeno zaboravljaju sebe i svoje brojne mahane, koje su možda daleko veće. Poslanik, s.a.v.s., je rekao:
طُوبَى لِمَنْ شَغَلَهُ عَيْبُهُ عَنْ عُيوُبِ النَّاسِ
„Blago onome ko se zabavi svojim mahanama, a zanemari tuđe.“[9]
يُبْصِرُ أَحَدُكُمُ الْقَذَاةَ فِي عَيْنِ أَخِيهِ وَيَنْسَى الْجِذْلَ أَوِ الْجِذْعَ فِي عَيْنِ نَفْسِهِ
Ebu Hurejre je rekao: „Vidite trun u oku drugog, a zaboravljate na ogromno stablo u vlastitom.“[10]
عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ قَالَ: إِذَا أَرَدْتَ أَنْ تَذْكُرَ عُيُوبَ صَاحِبِكَ فَاذْكُرْ نَفْسَكَ
„Ibnu Abbas je rekao: Kada htjedneš spomenuti nečije mahane prisjeti se prvo svojih.“[11]
Ova izreka je gotovo identična hadisu Poslanika, s.a.v.s., koji je rekao:
مَنْ سَتَرَ عَوْرَةَ أَخِيهِ الْمُسْلِمِ سَتَرَ اللهُ عَوْرَتَهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ
„Onome, ko pokrije sramotu bratu muslimanu na ovom svijetu, Allah će pokriti na Sudnjem danu.“[12]
مَنْ عَيَّرَ أَخَاهُ بِذَنْبٍ لَمْ يَمُتْ حَتَّى يَعْمَلَهُ
„Ko sramoti i prebacuje svome bratu neki grijeh, neće umrijeti dok i on taj grijeh ne učini.“[13]
Narod ima običaj reći: Želi drugima ono što želiš i sebi, ili: Nemoj činiti drugima ono što ne želiš da se učini tebi. Poslanik, s.a.v.s., je, također, govorio:
أَحِبَّ لِلنَّاسِ مَا تُحِبُّ لِنَفْسِكَ
„Želi svijetu ono što želiš i sebi.“[14]
لَا يُؤْمِنُ أَحَدُكُمْ حَتَّى يُحِبَّ لِأَخِيهِ مَا يُحِبُّ لِنَفْسِهِ
„Ni jedan od vas neće biti pravi vjernik, dok ne bude želio svome bratu ono što želi sam sebi.“[15]
Poslanik, s.a.v.s., je to ovako obrazložio:
لَا تُعْجِبُوا بِعَمَلِ عَامِلٍ حَتَّى تَنْظُرُوا بِمَ يُخْتَمُ لَهُ
„Nemojte se diviti poslu radnika, dok ne vidite kakav će mu biti kraj.“[16]
Allah, dž.š., će mnogostruko nagraditi one koji čine dobra djela. To je i glavna motivacija vjernika da čine dobročinstva i pomažu drugima. Po islamskom bontonu praksa je da onaj kome je učinjeno dobročinstvo to vrednuje i iskaže zahvalnost dobročinitelju. Poslanik, s.a.v.s., je govorio:
مَنْ صُنِعَ إِلَيْهِ مَعْرُوفٌ فَلْيُجْزِئْهُ فَإِنْ لَمْ يَجِدْ مَا يُجْزِئُهُ فَلْيُثْنِ عَلَيْهِ فَإِنَّهُ إِذَا أَثْنَى فَقَدْ شَكَرَهُ وَإِنْ كَتَمَهُ فَقَدْ كَفَرَهُ
„Nagradite onog ko vam učini kakvo dobro, a ako ne budete mogli, onda ga pohvalite, jer hvaljenjem mu se zahvaljujete, a prešućivanjem iskazujete nezahvalnost...“[17]
Divan li je savjet našeg naroda: Nemoj se nikome smijati i nikoga ismijavati, može zadesiti i tebe to u životu ili nekog tvog.
مَرَّ رَجُلٌ مُصَابٌ عَلَى نِسْوَةٍ فَتَضَاحَكْنَ بِهِ يَسْخَرْنَ فَأُصِيبَ بَعْضُهُنَّ
„Aiša kazuje: Neki hrom čovjek prođe pokraj žena; pa mu se one nasmijaše, te neke od njih zadesi isto to.“[18]
I pored želja i planiranja da neko bude ukopan, nakon ovozemnog života, na određenom mjestu, gdje je živio i boravio ili kod svojih najbližih, nerijetko bude drugačije, jer Allah, dž.š., određuje vrijeme i mjesto smrti svakoga čovjeka. Poslanik, s.a.v.s., je rekao:
إِذَا أَرَادَ اللهُ قَبْضَ عَبْدٍ بِأَرْضٍ جَعَلَ لَهُ بِهَا حَاجَةً
„Kad Allah hoće da nekoga usmrti u određenoj zemlji, On mu odredi u njoj neku potrebu.“[19]
Osim ove izreke slična je u narodu i izreka: Što god drugom, sve sebi, a Arapi kažu: Ko drugom jamu kopa sam u nju pada. Dakle, činiti zlo i nauditi nekom na bilo koji način znači snositi posljedice na sebi ili nekome svome, jer se to kao bumerang vraća na počinioca nasilja. Ima ih koji su to i doživjeli, a samo su neki pouku uzeli. U hadisu je ovako rečeno:
مَنْ ضَارَّ ضَارَّ اللهُ بِهِ وَمَنْ شَاقَّ شَاقَّ اللهُ عَلَيْهِ
„Ko nanese štetu muslimanu, Allah će omogućiti da se i njemu šteta nanese; A onome ko drugima otežava situaciju, Allah će omogućiti da se i njegova situacija pogorša.“[20]
Bilo je situacija, kada je u pitanju odbrana vjere i časti, da ustaknu pojedini pobožni a na prvoj liniji se nađu oni koji su hrabri i dostojanstveni. Oni stadoše ispred din dušmana koji su činili zulum, progon i zlostavljanje muslimana. Poslanik s.a.v.s. je govorio:
إِنَّ اللهَ لَيُؤَيِّدُ هَذَا الدِّينَ بِالرَّجُلِ الْفَاجِرِ
„Zaista će Allah ojačati ovu vjeru sa čovjekom griješnikom.“[21]
Kada nečija vanjština zavarava, pa se misli da dotični i nije dobar vjernik, onda se može čuti u komentarima mudrih, kad kažu: Niko ne zna kakav je ko i koliki vjernik, pokazujući na prsa – grudi, govoreći: Vjera je tu, aludirajući na srce i dušu. I Poslanik s.a.v.s. je rekao:
اَلتَّقْوَى هَا هُنَا وَيُشِيرُ إِلَى صَدْرِهِ ثَلَاثَ مَرَّاتٍ
„Pobožnost je ovdje! rekao je Poslanik s.a.v.s., pokazujući na svoja prsa tri puta.“[22]
Stariji su ostavljali u emanet mlađima brojne savjete i pravila ispravnog života. Kada je u pitanju obaveza duga govorili su: Nemoj nikome ostati dužan, dug je briga i odgovornost, dug ne prestaje ni smrću onoga što je dužan itd. Posebno su naglašavali tri stvari da se na vrijeme izmire: porez državi (to se odnosi i na račune za vodu, telefon, struju), vazifu ili članarinu za islamsku zajednicu i mlinsku refenu (kad se gradi i popravlja vodenica – mlin).
Jednostavno rečeno najbolje je ne biti nikome dužan. Poslanik, s.a.v.s., je govorio:
إِيَّاكُمْ وَالدَّيْنَ فَإِنَّهُ هَمٌّ بِاللَّيْلِ وَمَذَلَّةٌ بِالنَّهَارِ
„Čuvajte se duga, jer je to briga noću, a poniženje danju.“[23]
اَلدَّيْنُ يَنْقُصُ مِنَ الدِّينِ وَالْحَسَبِ
„Dug ide na uštrb vjere, ljudskog dostojanstva i časti.“[24]
Ova izreka aludira na naša djela na ovom svijetu. Za dobra djela slijedi nagrada a za grijehe i loša djela kazna, osim za one koji se pokaju i kojima se Allah smiluje i oprosti im. Poslanik, s.a.v.s, je rekao:
اَلدُّنْيَا مَزْرَعَةُ الْآخِرَةِ
„Ovaj svijet je njiva čije ćemo plodove brati na Ahiretu.“[25]
Kod našeg naroda čuje se izreka: „Od kada je Adem pejgamber kihnuo“, za nešto što se davno desilo ili se nije nikako desilo, otkako je Adem, a.s., stvoren. To je povezano sa hadisom Poslanika, s.a.v.s.:
عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ قَالَ: لَمَا نُفِخَ فِي آدَمَ الرُّوحُ عَطَسَ فَقَالَ: الْحَمْدُ لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ، فَقَالَ اللهُ لَهُ: يَرْحَمُكَ رَبُّكَ
„Kada je u Adema udahnuta duša i kad mu je došla do glave, kihnuo je i rekao: Neka je hvala Allahu, Gospodaru svih svjetova! Na šta je Uzvišeni rekao: Allah ti se smilovao!“[26]
Dakle, ova praksa i sunet da se zahvali Allahu i nazdravi onome što je kihnuo je još od Adema, a.s. Njemu je izravno učinio dovu Uzvišeni Allah, jer još nema nikog od njegovih potomaka. Mi to činimo jedni drugima kako je Poslanik, s.a.v.s., pojasnio u hadisu:
إِذَا عَطَسَ أَحَدُكُمْ فَلْيَقُلِ الْحَمْدُ لِلَّهِ وَلْيَقُلْ لَهُ أَخُوهُ أَوْ صَاحِبُهُ يَرْحَمُكَ اللهُ فَإِذَا قَالَ لَهُ يَرْحَمُكَ اللهُ فَلْيَقُلْ يَهْدِيكُمُ اللهُ وَيُصْلِحُ بَالَكُمْ
„Kada neko od vas kihne, neka (glasno) kaže: Elhamdulillahi! (Hvala Allahu!) A njegov brat ili drug koji ga čuje neka mu nazdravi: Jerhamukellah! (Allah ti se smilovao!) Onaj što je kihnuo neka na to kaže: Jehdikumullahu ve juslih balekum! (Allah te na pravi put uputio i srce ti očistio!).“[27]
Autor: Ishak Sedić
[1] Ahmed, Hakim, Taberani, - sahih, Bin bir hadis, Mehmed Arif, Prijevod hfz. Fuad Subašić, hadis br. 674.
[2] Taberani, - hasen, Izbor Poslanikovih hadisa, Jakub Memić, hadis br. 450.
[3] Ebu Nuajm u djelu Hiljetul-evlija, Izbor Poslanikovih hadisa, Jakub Memić, hadis br. 451.
[4] El-Haraiti, - hasen, Bin bir hadis, Mehmed Arif, Prijevod hfz. Fuad Subašić, hadis br. 512.
[5] Isto.
[6] Muslim, Ebu Davud, Tirmizi, Fikhussunneti, Prijevod, Knjiga III, str. 150.
[7] Šuabul-imani, Ogranci imana, Prijevod dr. Fuad Sedić, str. 333.
[8] Buhari, Ahmed, El-Edebul-mufredu, Knjiga o edebu, Prijevod Armin Abaza, br. 531.
[9] Dejlemi, - hasen, Bin bir hadis, Mehmed Arif, Prijevod hfz. Fuad Subašić, hadis br. 540.
[10] Buhari u El-Edebul-Mufredu, Knjiga o edebu, Prijevod Armin Abaza, hadis br. 585.
[11] Buhari u El-Edebul-Mufredu, Knjiga o edebu, Prijevod Armin Abaza, hadis br. 321.
[12] Buhari, Ahmed, Izbor Poslanikovih hadisa, Jakub Memić, hadis br. 1637.
[13] Tirmizi, - hasen, Bin bir hadis, Mehmed Arif, Prijevod hfz. Fuad Subašić, hadis br. 858.
[14] Buhari, Taberani, Hakim, Bejheki, Ebu Ja'la, Bin bir hadis, Mehmed Arif, Prijevod hfz. Fuad Subašić, br. 41.
[15] Buhari, Izbor Poslanikovih hadisa, Jakub Memić, hadis br. 1943.
[16] Taberani, - hasen, Bin bir hadis, Mehmed Arif, Prijevod hfz. Fuad Subašić, hadis br. 961.
[17] Ebu Davud, Tirmizi, Ahmed, Buhari u El-Edebul-Mufredu, Knjiga o edebu, Prijevod Armin Abaza br. 207.
[18] Buhari u El-Edebul-Mufredu, Knjiga o edebu, Prijevod Armin Abaza, hadis br. 881.
[19] Tirmizi,Ahmed,Ibnu Hibban,Hakim, Buhari u El-Edebul-mufredu,Knjiga o edebu,Prijevod Armin Abaza br.774.
[20] Tirmizi, - daif, Izbor Poslanikovih hadisa, Jakub Memić, hadis br. 1663.
[21] Taberani, - sahih, Bin bir hadis, Mehmed Arif, Prijevod hfz. Fuad Subašić, hadis br.193.
[22] Muslim, Izbor Poslanikovih hadisa, Jakub Memić, hadis br. 695.
[23] Bejheki, - daif, Izbor Poslanikovih hadisa, Jakub Memić, hadis br. 595.
[24] Dejlemi, - daif, Izbor Poslanikovih hadisa, Jakub Memić, hadis br. 863.
[25] Dejlemi u Musnedul-firdevsi – daif.
[26] Ibn Sad u Et-Tabekatul-kubra preko Ibn Abbasa, 1/1/9, Tahrir, Kazivanje o vjerovjesnicima, str. 42.
[27] Buharija, Hisnul-muslimi, Said El-Kahtani, str. 90.
Adress: Kovaci 36, 71000 Sarajevo Bosnia-Herzegovina
email: info@islam.ba