Hadiska podloga u običajima Bošnjaka: Džuma i bajram

Allah, dž.š., je odredio petak za muslimane kao najodabraniji dan u sedmici u kojem je propisao džumu namaz u podnevsko vrijeme.

Petak i džuma namaz

مَنْ تَرَكَ ثَلَاثَ جُمَعٍ تَهَاوُنًا بِهَا طَبَعَ اللهُ عَلَى قَلْبِهِ

„Ko ostavi tri džume bez opravdanja, Allah će mu zapečatiti srce.“[1]

مَنْ تَرَكَ الْجُمُعَةَ ثَلاَثًا مِنْ غَيْرِ عُذْرٍ فَهُوَ مُنَافِقٌ

„Ko ostavi tri džume bez opravdanja, munafik je.“[2]

Kod nas narod govori da nije dobro i ne valja petkom raditi, može se šta desiti, može insan stradati i slično. To se odnosi samo na onaj period dok traje džuma namaz, da ne bi izostao iza namaza. Inače, svaki posao je zabranjen, nevažeći i ništavan kod Allaha dž.š. koji bi se radio u vrijeme džume namaza. Poslanik s.a.v.s. je rekao:

إِذَا أَذَّنَ الْمُؤَذِّنُ يَوْمَ الْجُمُعَةِ حُرِّمَ الْعَمَلُ

„Kada mujezin zauči ezan petkom u podne, vjernicima postaje zabranjenim (haram) svaki posao (dok se džuma ne završi).“[3]

Drugi narodi petak zovu „crni“ petak, vjerovatno iz zavisti prema muslimanima. Govore kako je to nesretan dan, kako u njemu ne valja raditi i sl. Međutim, to je za muslimane najodabraniji dan za koji se vezuju mnogi značajni događaji u prošlosti i budućnosti. Poslanik, s.a.v.s., je rekao:

خَيْرُ يَوْمٍ طَلَعَتْ عَلَيْهِ الشَّمْسُ يَوْمُ الْجُمُعَةِ فِيهِ خُلِقَ آدَمُ وَفِيهِ أُدْخِلَ الْجَنَّةَ وَفِيهِ أُخْرِجَ مِنْهَا وَلَا تَقُومُ السَّاعَةُ إِلَّا فِي يَوْمِ الْجُمُعَةِ

„Najbolji dan u kojem Sunce izađe je petak. Na taj dan je stvoren Adem. Na taj dan je uveden u Džennet, a u petak je i izveden iz Dženneta. U petak će se zbiti i Sudnji dan.“[4]

Što se tiče suneta prije i poslije farza džume, koji se kod nas klanjaju po četiri rekata, navodim ovu predaju:

Od Ebu Abdurrahmana es-Sulemija se prenosi da je rekao: „Abdullah nam je naređivao da klanjamo četiri rekata prije džume i četiri rekata poslije džume.“[5]

„Također, Hanefijski pravnici propisuju klanjanje četiri rekata iza džume, sa nijetom zadnjeg podnevskog farza. Ta četiri rekata su mendub (poželjna). Međutim, u slučaju da nisu ispunjeni uvjeti džume, kao kada se nije sigurno da je obavljena u dovoljno velikom naselju, onda su ta četiri rekata farz podne namaza. Znači, ako je ispravna džuma, ova četiri rekata su mendub, a ako nije onda su vadžib, jer se petkom mora klanjati ili džuma ili podne namaz. Zbog toga se kod nas po hanefijskom mezhebu iza džumanskog farza klanja deset rekata, isto kao i podne namaz: četiri rekata suneta, četiri ahiriz-zuhra i dva sunnetul-vakti.“[6]

Bajrami – praznici muslimana

Muslimani imaju svoja dva velika praznika: Ramazanski i Kurban bajram. U njima se vesele, obilaze rodbinu, komšije i prijatelje i čestitaju jedni drugima bajram. Da su samo bajrami naši praznici, potvrđuje i ovaj hadis:

قَدِمَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ الْمَدِينَةَ وَلَهُمْ يَوْمَانِ يَلْعَبُونَ فِيهِمَا فَقَالَ مَا هَذَانِ الْيَوْمَانِ قَالُوا كُنَّا نَلْعَبُ فِيهِمَا فِي الْجَاهِلِيَّةِ فَقَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِنَّ اللهَ قَدْ أَبْدَلَكُمْ بِهِمَا خَيْرًا مِنْهُمَا يَوْمَ الْأَضْحَى وَيَوْمَ الْفِطْرِ

„Po dolasku u Medinu, Alejhisselam je zatekao običaj da medinjani svetkuju dva dana u kojima se igraju i vesele. Pitao ih je o tim danima, a oni mu odgovoriše da taj običaj kod njih datira još iz predislamskog doba. Na to im Alejhisselam reče: Allah vam je zamijenio te dane sa dva bolja, a to su dva bajrama: Kurban i Ramazanski bajram.“[7]

وَكَانَ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَلْبَسُ لَهُمَا أَجْمَلَ ثِيَابِهِ

„Poslanik je za Bajram oblačio najljepšu odjeću.“[8]

كَانَ النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا خَرَجَ يَوْمَ الْعِيدِ فِي طَرِيقٍ رَجَعَ فِي غَيْرِهِ

„Kada bi pošao da klanja bajram namaz, Poslanik, s.a.v.s., bi išao jednim putem a vratio se drugim.“[9]

U pogledu učenja tekbiri tešrika za Kurban bajram, od Alije, r.a., se prenosi da je učio tekbire poslije sabaha na Dan Arefata do iza ikindije četvrti dan bajrama.[10]

I kod nas je ista ova praksa, kao i tekst tekbira koji potvrđuje naredni hadis:

Prenosi Ebu el-Ahvas od Abdullaha da je on učio tekbire na dane tešrika: Allahu ekber, Allahu ekber. La ilahe illallahu vallahu ekber. Allahu ekber ve lillahil-hamd.[11]

Poznate su u narodu izreke vezane za bajrame: „Nije Bajram svaki dan“, „Budali je svaki dan Bajram“, „Kurban se ne tovi za Bajram“, „Top puče, Bajram prođe!“[12]

Poznati su i ovi narodni stihovi:

„U turčina nikad svetca nema

Dva bajrama u godini dana.“[13]

„U noći uoči Bajrama, običaj je da se djeca vanredno okupaju, a odrasli ujutro, prije odlaska u džamiju na bajram – namaz, a svi ukućani na te dane oblače najljepše što imaju. Često se djeci kupuje odjeća i obuća pred bajrame, pa se i na taj način bajrami obilježavaju i uljepšavaju. Odrasli muškarci i muška djeca s njima odlazili su, obučeni u bajramska odijela i namirisani, u najbližu džamiju na sabah i bajram-namaz. Po povratku iz džamije nastaju čestitanja. Pucalo se iz lovačkih pušaka sa kućnih prozora i to mecima punjenim samo barutom koji bi se za to posebno pripremali. I djeci se davalo da „povuku“ obarač na pušci dok bi otac, ili neko stariji, držao svojim rukama. Djeca čestitaju bajrame roditeljima ljubljenjem u desnu ruku, a roditelji uzvraćaju djeci ljubljenjem u čelo i davanjem bajramluka, obavezno u novcu, uz hajr dovu.“[14]

Autor: Ishak Sedić

[1] Ahmed, Ebu Davud, Tirmizi, Et-tergibu vet-terhib, El-Munziri, Prijevod dr. S. Topoljak, str. 133.

[2] Ibnu Hibban, Ibnu Huzejme, - sahih, Et-tergibu vet-terhib, El-Munziri, Prijevod dr. S. Topoljak, str. 133.

[3] Dejlemi u Firdevsu od Enesa – daif, Izbor Poslanikovih hadisa, Jakub Memić, hadis br. 241.

[4] Muslim, Muslimova zbirka hadisa, El-Munziri, Prijevod dr. Šefik Kurdić, Knjiga I, hadis br. 400, str. 355.

[5] Abdurrezzak, Hanefijski fikh, Tuhmaz, Prijevod, Knjiga I, str. 398.

[6] Islamski šarti (ruknovi) u BiH običajima i tradiciji, dr. Muharem Štulanović, str. 47.

[7] Ebu Davud, - sahih, Izbor Poslanikovih hadisa, Jakub Memić, hadis br. 1146.

[8] Hakim, Ibnu Hibban, Fikhussunneh, Es-Sejjid Sabik, Knjiga I, str. 344.

[9] Tirmizi i Hakim, - sahih, Izbor Poslanikovih hadisa, Jakub Memić, hadis br. 1228.

[10] Ibnu Ebi Šejbe, Hanefijski fikh, Tuhmaz, Prijevod, Knjiga I, str. 406.

[11] Ibnu Ebi Šejbe, Hanefijski fikh, Tuhmaz, Prijevod, Knjiga I, str. 406.

[12] Ramazan i Bajram u narodnom duhovnom stvaralaštvu, Ibrahim Hodžić, Preporod 1979.g., br.16/216, str. 8.

[13] Običaji Bošnjaka, Edib Muftić, str. 31.

[14] Vjerski običaji muslimana u BiH, Enver Mulahalilović, str.102.

Keywords & Tags

Contact Us