Sultan Murad IV, sultan Osmanskog carstva od 1623-1640, često bi anonimno išao među ljude kako bi vidio svoju državu.
Jedne večeri osjetio je nelagodu u sebi i želju da izađe. Pozvao je svog šefa obezbjeđenja i oni su otišli. Došli su u prometnu okolinu i zatekli čovjeka kako leži na zemlji. Sultan ga je gurao, ali je bio mrtav i ljudi su se bavili svojim poslom. Činilo se da nikog nije briga za mrtvaca koji leži na zemlji.
Sultan je pozvao narod. Nisu ga prepoznali i pitali su ga šta hoće. Rekao je: "Zašto ovaj čovjek leži mrtav na zemlji i zašto izgleda nikog nije briga? Gdje mu je porodica?"
Oni su odgovorili: "On je takav i takav, pijanica i bludnik!"
Sultan je rekao: "Zar nije iz Ummeta Muhammeda s.a.v.s? Sada mi pomozi da ga odnesem do njegove kuće."
Ljudi su odnijeli mrtvaca sa sultanom do njegove kuće i kada su stigli, svi su otišli. Sultan i njegov pomoćnik su ostali. Kada je žena videla njegovo mrtvo telo, počela je da plače. Rekla je njegovom mrtvom tijelu: "Neka ti se Allah smiluje! Svjedočim da si od pobožnih."
Sultan je bio zbunjen. Rekao je: "Kako je on od pobožnih kad ljudi pričaju to i to o njemu? Toliko da niko nije ni mario da je mrtav!"
Ona je odgovorila: "Očekivala sam to. Moj muž bi svako veče išao u kafanu i kupio vina koliko je mogao. Onda bi ga doneo kući i sve to prolio u kanalizaciju. Onda bi rekao: 'Sačuvao sam nekoliko muslimana danas .' Zatim bi otišao kod prostitutke, dao joj nešto novca i rekao joj da zatvori vrata do jutra, a zatim bi se po drugi put vratio kući i rekao: 'Danas sam spasio mladu ženu i omladinu vjernike od poroka.'"
Ljudi bi ga vidjeli kako kupuje vino i vidjeli bi ga kako ide kod prostitutki i zbog toga bi pričali o njemu. Jednog dana sam mu rekala: "Kad umreš, neće imati ko da te okupa i neće imati ko da te sahrani!"
On se nasmijao i odgovorio: "Ne boj se, sultan vjernika će zajedno sa pobožnima klanjati moju dženazu."
Sultan je počeo da plače. Rekao je: "Tako mi Allaha! Istinu je rekao, jer ja sam sultan Murad. Sutra ćemo ga okupati, klanjati dženazu i ukopati."
I dogodilo se da su Sultan, učenjaci, pobožni ljudi i mase klanjali dženazu.
Mi sudimo o ljudima po onome što vidimo i što čujemo od drugih. Samo kad bismo vidjeli šta je skriveno u njihovim srcima, tajna između njih i njihovog Gospodara. Ako Allah zna, zašto je bitno ko zna a ko ne zna?!
"O vjernici! Klonite se mnogih sumnji! Zbilja, neke sumnje jesu grijeh! I ne uhodite jedni druge, i ne ogovarajte jedni druge! Zar voli neko od vas jesti meso svoga mrtvoga brata?! – a to je vama gnusno, i Allaha se bojte! Doista, Allah prima pokajanja i samilostan je!"
Adress: Kovaci 36, 71000 Sarajevo Bosnia-Herzegovina
email: info@islam.ba