Što se tiče lažnog plača i plača da bi nas neko vidio, te vrste plača samo štete njenom vlasniku i udaljuju ga od Allahove milosti. Prema tome svako onaj ko je svjestan veličine Allahove, dž.š., milosti, kao i žestine Njegove kazne, a već je počinio neke grijehe i radio suprotno Allahovim naredbama, treba da mnogo plače i da se žalosti zbog toga što je uradio, te da se pokaje i napusti griješenje i iskreno moli Allaha, dž.š., da mu primi pokajanje i da ga izvede iz tmina griješenja na put pokornosti njegovom Stvoritelju. Neko od ranijih pouzdanih generacija je rekao: “Oni ljudi čija su srca najblaža to su oni koji najmanje grijeha čine.” 

Sufjan Sevri kaže: “Ušao sam kod Dža’fera Es-Sadika i rekao mu: Posavjetuj me, unučiću Allahovog Poslanika! On mi reče: O Sufjane, lažljivac nema ljudskosti, zavidnik nema rahatluka, dosadan nema druga, a čovjek ružnog ponašanja nema vlasti niti autoriteta. Ja mu rekoh: Reci još neki savjet! On mi reče: O Sufjane, kloni se grijeha bićeš bogobojazan, budi zadovoljan sa onim što ti je Allah dao bićeš musliman i ophodi se prema ljudima onako kako želiš da se oni prema tebi ophode bićeš mu’min. Nemoj se družiti sa griješnikom pa da te poduči lopovluku (jer Allahov Poslanik, s.a.v.s., u hadisu kaže: “Čovjek će biti onakav kakvo je i njegovo društvo, pa dobro gledaj s kim se družiš.”)  i savjetuj se sa onima koji se boje Allaha, dž.š., Ja mu rekoh: Reci mi još ponešto! On mi reče: O Sufjane, ko bude želio da stekne ponos bez preuzimanja vlasti, neka pređe iz poniženja griješenja prema Allahu, dž.š., u ponos pokornosti prema Allahu, dž.š., Sufjan mu reče: Dodaj tome još nešto! On nastavi: Moj otac me savjetovao sa troje: Sinčiću moj, ko se bude družio sa nevaljalim neće se spasiti; ko se bude primicao sumljivim stvarima biće potvoren i ko ne bude vladao svojim jezikom kajaće se.”

Abdullah ibn Mubarek kaže: "Pitao sam Vuhejba ibn Verda: osjeća li slast u ibadetu onaj koji se griješi prema Uzvišenom Allahu? On mi odgovori: Ne osjeća, a ne osjeća je ni onaj koji htjedne počiniti grijeh pa makar ga i ne učinio."

Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: "Kada nekom čovjeku tijelo zadršće iz straha od Allaha, dž.š., spadaju grijesi s tog čovjeka kao što lišće opada sa suhi grana."

Allahov Poslanik, s.a.v.s., prenosi da Uzvišeni Allah (u hadisu kudsi) kaže: "Tako mi moje moći, neću nikome od svojih robova sastaviti dva straha niti dvije sigurnosti; ako neko od mojih robova bude na Dunjaluku siguran od Moje kazne zastrašiću ga na Ahiretu; a ako Me se bude bojao na dunjaluku učiniću ga sigurnim i bezbjednim na Ahiretu."

Ebu Sulejman Ed-Darani kaže: "Svako srce u kojem nema straha od Allaha, dž.š., je propalo, jer Allah, dž.š., u Kur'anu kaže:

 

﴿ أَفَأَمِنُوا مَكْرَ اللَّهِ فَلاَ يَأْمَنُ مَكْرَ اللَّهِ إِلاَّ الْقَوْمُ الْخَاسِرُون﴾ (سورة الأعراف 99)

 " Zar oni mogu biti sigurni od Allahove kazne? Allahove kazne se ne boji samo narod kome propast predstoji." 

Malik ibn Dinar kaže: "Plakanje zbog griješenja čisti grijehe kao što vjetar obara suho lišće."

Neko iz ranijih pouzdanih generacija je imao običaj reći: "Kada bi se na Sudnjem danu naglas povikalo: "U Džennet će ući svi ljudi osim jednog čovjeka", pobojao bih se da sam ja taj čovjek."

Takođe se prenosi da su raniji poslanici a.s. mnogo plakali iz bogobojaznosti, kao što su Adem a.s., Nuh a.s. i drugi. Vehb ibn Munebbeh kaže: "Davud a.s. je toliko plakao da bi ispred njega sve bilo mokro od njegovih suza..."

U prethodnim stranicama bilo je govora o plaču Allahovog Poslanika, s.a.v.s.,  a što se tiče ashaba, r.a., navešćemo nekoliko primjera.

Kada se Allahov Poslanik, s.a.v.s., razbolio naredio je da ga u mihrabu zamjenjuje Ebu Bekr, r.a.,  pa je Aiša, r.a., rekla: "Allahov Poslaniče, Ebu Bekr je žalostiv i osjećajan čovjek, kad stane na tvoje mjesto da klanja ljudi neće ništa čuti od njegovog plača." Takođe se za njega, r.a., kaže da, kada bi učio Kur'an, nije se mogao suzdržati od plača.  

Abdullah ibn I'sa kaže: "Na Omerovom, r.a., licu bile su dvije crne linije od traga njegovih suza." 

Abdullah ibn Omer, r.a., kaže da se sa slijedećim kur'anskim ajetom: 

﴿أَمَّنْ هُوَ قَانِتٌ آنَاءَ اللَّيْلِ سَاجِدًا وَقَائِمًا يَحْذَرُ الْآخِرَةَ وَيَرْجُو رَحْمَةَ رَبِّهِ﴾

(سورة الزمر 9)

"Da li je onaj koji u noćnim časovima u molitvi vrijeme provodi, padajući licem na tle i stojeći, strahujući od onoga svijeta i nadajući se milosti Gospodara svoga..."  misli na Osmana ibn Affana, r.a.

  U opisu Alije, r.a., se između ostalog kaže, da nije pridavao važnost Dunjaluku i njegovim užicima, a zadovoljstvo je tražio u dugom noćnom klanjanju nafile namaza. Darar kaže: Vidio sam Aliju, r.a., kako sjedi na mjestu gdje je klanjao nafilu namaz i držeći se za svoju bradu plače i jecajući moli Allaha, dž.š., da ga sačuva dunjalučkih iskušenja.

Prenosi se da je Abdullah ibn Abbas, r.a., plakao sve dok nije postao kao pohabana kesa. Takođe je njegov učenik Se'id ibn Džubejr plakao sve dok mu oči nisu zaškiljile.

Aburrahman ibn Jezid ibn Džabir je rekao Jezidu ibn Mersedu: Vidim da uvijek plačeš i da ti oči nikada nisu suhe, pa zašto to? On ga preupita: A što te to interesuje? On reče: Pa možda taj odgovor bude i meni koristio. Jezid mu tada reče: Brate moj, Allah mi je zaprijetio, ako budem činio grijehe da će me zatvoriti u Džehennem. Tako mi Allaha, da mi je zaprijetio da će me zatvoriti u obično kupatilo imao bih zašto plakati, a kamoli da se radi o Džehennemu.

Dže'afer ibn Sulejman priča: Sabir El-Bunani se požalio doktoru da ga boli oko, pa mu on reče: Garantuj mi jednu stvar pa će te oko proći. On ga upita: A koja je to stvar? Doktor reče: Nemoj više plakati! Sabit reče doktoru: Pa kakva je korist od oka koje ne plače? 

Ukbe ibn Amir, r.a., se obratio Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., rekavši: "Poslaniče, u čemu je spas? Allahov Poslanik, s.a.v.s., mu reče: Čuvaj svoj jezik, ugošćavaj svoje goste i plači zbog svojih grijeha."

Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: "Ja najbolje od vas poznajem Allahove propise i ja Ga se najviše bojim." Kada je ovakva situacija sa Muhammedom, s.a.v.s., kojem su oprošteni grijesi i kojeg je Allah, dž.š., sačuvao od griješenja, kakva je situacija sa nama, koliko bi smo mi trebali plakati i bojati se Allahove, dž.š., kazne?! 

قَالَ رَسُول اللَّهِ شَيَّبَتْنِي هُودٌ وَالْوَاقِعَةُ وَالْمُرْسَلاَتُ وَعَمَّ يَتَسَاءَلُونَ وَإِذَا الشَّمْسُ كُوِّرَتْ (رواه الترمذي)

Takođe se prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao:

"Ove kur'anske sure su me učinile sijedim (osijedile me): sura Hud, El-Vakia, El-Murselat, Amme jetesaelun i Izeš-šemsu kuvviret." Mufessiri kažu da je to zbog toga što ove sure sadrže u sebi pominjanje strahota i poteškoća Sudnjeg dana. Takođe govore o strašnim kaznama koje su predviđene za one koji ih zaslužuju. A što se tiče sure Hud tu se misli na kur'anski ajet u kojem Allah, dž.š., kaže: 

﴿فَاسْتَقِمْ كَمَا أُمِرْتَ وَمَنْ تَابَ مَعَكَ وَلاَ تَطْغَوْا إِنَّهُ بِمَا تَعْمَلُونَ بَصِيرٌ﴾ 

(سورة هود 112)

"Ti idi pravim putem, kao što ti je naređeno, i nek tako postupe i vjernici koji su uz tebe, i obijesni ne budite, jer On dobro vidi ono što radite." 

Autor: Fuad Sedić