Tada dođe neki drugi čovjek koji uze taj lanac i poče ga vući sve dok ga ponovo ne povrati u kabur. Zatim sam čuo kako ga udara, a on mu govori: Zašto me udaraš, zar nisam klanjao namaze, zar se nisam redovno kupao, zar nisam postio?! Onaj što ga je tukao mu odgovori: Jeste, ti si to sve javno radio, ali si tajno radio velike grijehe ne bojeći se Allaha, dž.š., 

Sličnu priču pominje Ibrahim Tejmi, koji kaže: Često sam obilazio mezarluke prisjećajući se smrti i patnje, pa sam tako jedne noći, dok sam bio na mezarlucima zadrijemao i zaspao. Tada sam vidio kako se jedan kabur otvorio i čuo sam kako neko kaže: Uzmite ovaj lanac pa mu ga provucite kroz usta i tako kroz čitavo njegovo tijelo sve dok ne iziđe kroz njegov stražnji dio. Tada mrtvac povika: Gospodaru, zar nisam učio Kur’an, zar nisam obavio hadž?!, i tako je nabrajao sva svoja dobra djela koja je radio. Tada sam čuo kako mu bi rečeno: Jeste, ti si to radio javno ali si tajno činio velike grijehe ne bojeći se Mene.

Sulejman ibn Abdil-Džebbar kaže: Počinio sam neki grijeh pa sam to smatrao nevažnim i te noći sam sanjao kako mi neko kaže: Nemoj omalovažavati ništa od grijeha pa makar bili i mali, jer zaista ono što ti danas smatraš malim, može sutra kod Allaha, dž.š., biti veliko. 

I znajte dobro, da čovjeka najviše od grijeha može odvratiti strah od Allaha, dž.š., od Njegove srdžbe i Njegove kazne. 

Allah, dž.š., u Kur’anu kaže: 

﴿فَلْيَحْذَرِ الَّذِينَ يُخَالِفُونَ عَنْ أَمْرِهِ أَنْ تُصِيبَهُمْ فِتْنَةٌ أَوْ يُصِيبَهُمْ عَذَابٌ أَلِيمٌ﴾

 (سورة النور 63)

“Neka se pripaze oni koji postupaju suprotno naređenju Njegovu, da ih iskušenje kakvo ne stigne ili ih patnja bolna ne snađe.”

Prenosi se da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., jednom prilikom ušao kod nekog mladića u momentu njegovog umiranja pa ga upita: Kako se osjećaš? Mladić mu odgovori: Allahov Poslaniče, nadam se Allahovoj milosti i bojim se svojih grijeha. Allahov Poslanik na to reče: Ovo dvoje (nada i strah) se nikada neće sastaviti u srcu jednog vjernika u ovakvoj situaciji a da mu Allah neće dati ono čemu se nada i zaštititi ga onoga čega se boji.

Vehb ibn Vird kaže: Isa alejhisselam je govorio: “Želja za Džennetom i strah od Džehennema opskrbljuju saburom u nedaćama i udaljuju vjernika od dunjalučkih uživanja, slijeđenja strasti i činjenja grijeha. 

Hasan Basri kaže: Prije vas je prošla generacija ljudi (ashabi) koji kada bi podijelili toliko zlata koliko ima kamenčića pijeska, nisu bili sigurni da će biti spašeni, zbog toga što su svoje beznačajne pogreške smatrali velikim grijesima.  

قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لَوْ تَعْلَمُونَ مَا أَعْلَمُ لَضَحِكْتُمْ قَلِيلاً وَلَبَكَيْتُمْ كَثِيرًا وَلَخَرَجْتُمْ إِلَى الصُّعُدَاتِ تَجْأَرُونَ إِلَى اللَّهِ (رواه الترمذي وابن ماجه وأحمد)

Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže:

“Da znate ono što ja znam (od strahote Allahove kazne) malo bi se  smijali, a puno bi plakali, i popeli bi se na brda i iskreno molili Allaha, dž.š., za milost, strahujući od Njegove kazne.” 

U drugoj predaji se kaže: “Vi ne znate hoćete li se spasiti ili nećete.”

Bekr ibn Abdullah Muzeni kaže: “Ko bude činio grijehe smijući se, ući će u Džehennem plačući.”

Aiša, r.a., je upitala Allahovog Poslanika, s.a.v.s.,: “Poslaniče, na koga se misli u kur’anskom ajetu: 

﴿ وَالَّذِينَ يُؤْتُونَ مَا آتَوا وَقُلُوبُهُمْ وَجِلَةٌ أَنَّهُمْ إِلَى رَبِّهِمْ رَاجِعُونَ﴾ (سورة المؤمنون 60)

“I oni koji od onoga što im se daje udjeljuju, i čija su srca puna straha zato što će se vratiti svome Gospodaru.”, je li to onaj koji čini zinaluk, krade, pije alkohol a boji se Allaha? Poslanik odgovori: Nije, kćeri Ebu Bekra, nego je to onaj čovjek koji klanja, posti, daje sadaku, a boji se da to od njega neće biti primljeno.”

Hasan Basri je upitan: Kako da postupimo sa ljudima koji nam toliko pričaju o nadi u Allahovu milost, od čega umalo da nam srca ne polete? Hasan reče: Tako mi Allaha, bolje ti je da se družiš sa ljudima koji će te upozoravati na strahote pa da na kraju postigneš bezbjednost, nego da se družiš sa ljudima koji će ti govoriti o milosti i bezbjednosti pa da te na kraju stignu strahote.

Veličina straha od kazne, koji su ashabi osjećali se pokazuje i u ovom primjeru: Kada je Omer ibn Hattab, r.a., bio pri smrti, reče svome sinu: -Spusti mi lice na zemlju jer teško meni ako mi se Allah, dž.š., ne smiluje. Tada mu Ibn Abbas, r.a., reče: - Od čega strahuješ, o vladaru pravovjernih, a u tvoje vrijeme se Islam toliko proširio i ti si toliko dobra uradio? Omer, r.a., mu na to reče: Želio bih da se spasim i da pred Allaha izađem sa čistim računom, da me niko ni zašto ne tereti niti da ja koga zašto optužujem. 

Zejnul-abidin Ali ibn Husejn bi se nakon uzimanja abdesta, prije stupanja u namaz, toliko počeo tresti od straha, pa su ga ljudi upitali, zašto to. On im reče: Teško vama, pa zar ne znate pred Koga ću sada stati i Kome ću se obraćati.

Ahmed ibn Hanbel kaže: Strah od kazne me sprečava da se najedem i napijem, jer gubim volju za jedenjem.

U jednom hadisu se pominje sedam vrsta ljudi koje će Allah, dž.š., staviti u hlad svoga Arša/prijestolja na Sudnjem danu, kada ne bude nikakvog drugog hlada osim tog hlada. Jedan od njih je čovjek koji, kada se u samoći prisjeti Allahove kazne zaplače. Dakle, zaplače iz straha od kazne zbog svojih grijeha i prestupa.

عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ عَيْنَانِ لاَ تَمَسُّهُمَا النَّارُ عَيْنٌ بَكَتْ مِنْ خَشْيَةِ اللَّهِ وَعَيْنٌ بَاتَتْ تَحْرُسُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ (رواه الترمذي)

Ibn Abbas, r.a., prenosi hadis u kojem Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: “Dva oka džehennemska vatra neće dotaći; oko koje je noću plakalo iz straha od Allahove kazne i oko koje je bdilo stražareći (čuvajući borbenu liniju) na Allahovom putu.”

Ebu Hurejre, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Svako oko će plakati na Sudnjem danu osim oka koje nije gledalo u haram, oka koje je bilo budno na Allahovom putu i oka iz kojeg iziđe suza, makar kolika je glava muhe, iz straha od Allaha, dž.š.,”

Takođe Ebu Hurejre, r.a., prenosi i ovaj hadis u kojem Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: “Neće u Džehennem ući onaj ko je plakao iz straha od Allaha, dž.š., kao što se mlijeko neće (po)vratiti u vime, i neće se sastaviti prašina na Allahovom putu i dim džehennemske vatre.

Abdullah ibn Amr ibn As, r.a., kaže: “Da pustim jednu suzu iz straha od Allaha draže mi je nego da podijelim hiljadu dinara.”

Avn ibn Abdullah kaže: “Prenešeno mi je da one dijelove tijela, koje pokvase suze iz straha od Allaha, dž.š.,  neće doticati džehennemska vatra.”

Kada je Allahov Poslanik, s.a.v.s., plakao iz njegovih grudi se čuo zvuk poput zvuka lonca kada na vatri vrije. 

Autor: Fuad Sedić