Tako prenosi Sabit, od Mutarrifa a ovaj od svoga oca, r.a. koji kaže: "Vidio sam Allahovog Poslanika, s.a.v.s. kako klanja a iz njegovih grudi se čuje zvuk plača poput zvuka ključalog lonca na vatri." (Hadis je sahih, a bilježi ga Hakim i Bejheki) 

Takođe je Poslanik, s.a.v.s. dok bi učio Kur'an u namazu, razmišljao o značenju ajeta koje uči i to bi doživljavao na poseban način. Huzejfe ibn Jeman, r.a. propovijeda da je klanjao za Allahovim Poslanikom, s.a.v.s, pa kada bi god proučio ajet u kojem se spominje Allahova milost, zastao bi i tražio od Allaha milost, a kada bi god naišao na ajet u kojem se spominje Allahova kazna, zastao bi kod tog ajeta i tražio utočište kod Allaha od kazne." (Ahmed i Bejheki) 

Koliko se Allahov Poslanik, s.a.v.s. brinuo za svoj ummet i koliko je strahovao za njih od kazne, pojašnjeva slijedeći hadis u kojem Poslanik, s.a.v.s. kaže: "Osijedile su me (učinile su me da posijedim) ove kur'anske sure: Hud, El-Vaki'a, El-Murselat, Amme jetesaelun i Izeš-šemsu kuvviret." (Bejheki) Sadržaj ovih sura u kojem se pominju strahote Sudnjega dana i polaganje računa na Sudnjem danu su toliko zabrinjavale Allahovog Poslanika, s.a.v.s. da je on zbog toga posijedio. 

Ebu Zerr, r.a. kaže da je Allahov Poslanik, s.a.v.s. cijelu noć proveo u noćnom namazu ponavljajući ovaj ajet: "Ako ih kazniš, robovi su Tvoji, a ako im oprostiš, silan i mudar Ti si." (El-Maide, 118) 

Ko se bude bojao Allaha, dž.š. na ovome svijetu neće Ga se bojati na drugom svijetu. To potvrđuje slijedeći hadis-kudsi, koji prenosi Ebu Hurejre, r.a. od Allahovog Poslanika, s.a.v.s. da je Allah, dž.š. rekao: "Tako mi Moje moći, Ja neću Svome robu spojiti dva straha i dvije sigurnosti; ako Me se bude bojao na dunjaluku, biće siguran od Moga straha na ahiretu, a ako bude siguran od moga straha (tj. ne bude se Mene bojao) na dunjuluku zastrašiću ga na Sudnjem danu." (Hadis je hasen, a bilježi ga Bezzar i Bejheki) 

Ebu Derda', r.a. pripovijeda da je Allahov Poslanik, s.a.v.s. jednom prilikom zatekao ashabe kako se smiju, pa je rekao: "Kada bi ste vi znali ono što ja znam, malo bi ste se smijali a mnogo bi plakali i izišli bi ste na puteve, skrušeno se obraćajući Allahu, dž.š. jer ne znate hoćete li biti spašeni ili nećete." (Bezzar i Bejheki) 

U pojašnjenju značenja prethodnog  hadisa komentatori hadiskih zbirki kažu: 'Kada bi ste vi znali, ono što ja znam, od strahote kazne koja je predviđena za one koji se ne boje Allaha, dž.š. malo bi ste se smijali a puno bi plakali.'

Ahmed ibn Hanbel –rahimehullah- kaže: Sve ovo ukazuje na činjenicu da onaj ko je više spoznao Allaha, dž.š. više Ga se i boji. (Šuabul-iman, 1/487)

Ebu Hurejre, r.a. pripovijeda od Allahovog Poslanika, s.a.v.s. da je rekao: "Sedmoricu će Allah, dž.š. staviti u Svoj hlad, na dan kada ne bude drugog hlada osim Allahovog, dž.š. hlada: pravedan vladar; čovjek kojeg sretne lijepa i ugledna žena, te mu se ponudi da sa njom učini nemoral, a on to odbije i kaže: 'Ja se bojim Allaha, Gospodara svijetova'; čovjek čije je srce vezano za džamije; čovjek koji je naučio učiti Kur'an u mladosti pa ga bude učio i kada doživi starost; čovjek koji tako tajno dijeli sadaku da ne zna njegova lijeva, šta radi, desna ruka; čovjek koji u samoći spomene Allaha, dž.š. pa mu iz strahopoštovanja poteku suze; i čovjek koji kada sretne svog brata muslimana kaže mu: 'Ja te volim, u ime Allaha, dž.š.', pa i on njemu isto uzvrati: 'I ja tebe volim, u ime Allaha, dž.š." (Hadis u ovoj verziji bilježi Bejheki u Šuabul-imanu, 1/487 i Hatib Bagdadi) 

Ebu Hurejre, r.a. pripovijeda od Allahovog Poslanika, s.a.v.s. da je rekao: "Tri oka džehennemska vatra neće ni dotaći: oko koje je izgubljeno u borbi na Allahovom putu, oko koje je stražarilo na Allahovom putu i oko koje je plakalo iz straha od Allaha, dž.š." (Hadis bilježi Hakim i Bejheki a jedan od prenosilaca je slab) 

Abbas ibn Abdul-Muttalib, r.a. pripovijeda od Allahovog Poslanika, s.a.v.s. da je rekao: "Kada se čovjekova koža nakostriješi iz straha od Allaha, dž.š. s njega spadaju grijesi kao što lišće spada sa suhe grane." (Bezzar i Bejheki) 

Ukbe ibn Amir, r.a. je jednom prilikom uputao Allahovog Poslanika, s.a.v.s: -Allahov Poslaniče, u čemu je spas? Poslanik, s.a.v.s. mu odgovori: -Čuvaj svoj jezik, neka ti kuća bude prostrana (za musafire) i plači zbog svojih grijeha!" (Hadis je hasen, a bilježi ga Tirmizi i Bejheki)

Vuhejb ibn Vird,  –rahimehullah- kaže: "Zekerija, a.s. je izgubio svog sina Jahja'a, a.s. tri dana, pa je krenuo da ga potraži. Našao ga je na jednom mjestu gdje je sebi iskopao kabur i u njemu plače. On mu reče:    -Pa sinko moj, ja te tražim tri dana a ti u ovome kabudu boraviš i plačeš? Jahja mu odgovori: -Oče moj, pa zar me ti nisi obavijestio da između dženneta i džehennema ima bezvodna pustinja koju ne može prevaliti ništa osim suze onih koji plaču iz straha od Allaha, dž.š. Tada mu Zekerija reče: -Plači, sinko moj. Onda su nastavili obojica plakati." (Ebu Nuajm u Hil-ji 8/149 i Šuabul-iman, 1/493) 

Abdullah ibn Se'alebe –rahimehullah- kaže: "Ti se smiješ a ne znaš da su tvoji ćefini možda već skrojeni i pripremljeni." (Šuabul-iman 1/499)

Alkeme ibn Mersed –rahimehullah- kaže: "Kada bi se usporedio plač stanovnika zemlje sa plačom Davuda, a.s. ne bi ga dostigao, i kada bi se usporedio plač stanovnika zemlje sa plačom Adema, a.s. kada je bio spušten iz Dženneta na zemlju ne bi ga dostigao." (Šuabul-iman 1/499)

Abdullah ibn Abbas, r.a. kaže: "Adem, a.s. se spustio iz Dženneta noseći sa sobom Crni kamen kojim je brisao suze i oči su mu ostale vlažne, otkako je izišao iz Dženneta sve dok se u njega nije ponovo vratio." (Šuabul-iman 1/499)

Hasan ibn Ebi Hasan El-Basri –rahimehullah- kaže: Kada se Muazu ibn Džebelu, r.a. prikučio smrtni čas on je počeo plakati. Ljudi mu rekoše: -Pa zar plačeš, a ti si drug Allahovog Poslanika, s.a.v.s. i uradio si to i to? On im reče: -Ja ne plačem iz straha od smrti koja mi dolazi, niti zbog dunjaluka kojeg napuštam, nego plačem zbog dvije skupina, skupina za Džennet i skupina za Džehennem, pa ne znam u kojoj sam ja skupini." (Šuabul-iman 1/499)

Na vrijednost plakanja iz stahopoštovanja prema Allahu, dž.š. ukazuje i ova izreka Abdullaha ibn Amra ibn Asa, r.a: "Da pustim jednu suzu iz straha od Allaha, dž.š. draže mi je nego da podijelim hiljadu dinara kao sadaku." (Šuabul-iman 1/499)

Da nas Uzvišeni Allah, učini od onih koji se boje Njegove kazne i nadaju se Njegovoj milosti. (amin) 

 

Autor: Fuad Sedić