6. nedavanje zekata
Nedavanje zekjata je jedan od velikih grijeha na što ukazuju mnogobrojni ajeti i hadisi u kojima se obećava strašna kazna za one koji se ogluše o ovu strogu Allahovu, dž.š., naredbu.
Allah, dž.š., u Kur’anu kaže:
﴿وَوَيْلٌ لِلْمُشْرِكِينَ(6)الَّذِينَ لاَ يُؤْتُونَ الزَّكَاةَ وَهُمْ بِالْآخِرَةِ هُمْ كَافِرُونَ﴾
(سورة فصلت 6-7)
“Teško mušricima (idolopoklonicima), onima koji ne daju zekjat i koji ne vjeruju u Sudnji dan.” Kao što vidimo Allah, dž.š., je one koji ne daju zekjat nazvao mušricima.
﴿وَلاَ يَحْسَبَنَّ الَّذِينَ يَبْخَلُونَ بِمَا آتَاهُمْ اللَّهُ مِنْ فَضْلِهِ هُوَ خَيْرًا لَهُمْ بَلْ هُوَ شَرٌّ لَهُمْ سَيُطَوَّقُونَ مَا بَخِلُوا بِهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ وَلِلَّهِ مِيرَاثُ السَّمَاوَاتِ وَالأَرْضِ وَاللَّهُ بِمَا تَعْمَلُونَ خَبِيرٌ﴾ (سورة آل عمران 180)
“Neka oni koji škrtare u onom što im Allah iz obilja Svoga daje nikako ne misle da je to dobro za njih, ne, to je za njih zlo. Ono čime su škrtarili bit će im obješeno o vratu na Sudnjem danu. Allahovo nasljedstvo su nebesa i zemlja, i Allah zna ono što vi ne znate.”
﴿وَالَّذِينَ يَكْنِزُونَ الذَّهَبَ وَالْفِضَّةَ وَلاَ يُنفِقُونَهَا فِي سَبِيلِ اللَّهِ فَبَشِّرْهُمْ بِعَذَابٍ أَلِيمٍ(34)يَوْمَ يُحْمَى عَلَيْهَا فِي نَارِ جَهَنَّمَ فَتُكْوَى بِهَا جِبَاهُهُمْ وَجُنُوبُهُمْ وَظُهُورُهُمْ هَذَا مَا كَنَزْتُمْ لِأَنفُسِكُمْ فَذُوقُوا مَا كُنتُمْ تَكْنِزُونَ﴾ (سورة التوبة 34-35)
“A one koji skupljaju zlato i srebro i ne dijele ga na Allahovom putu, obraduj bolnom kaznom, (koja će ih snaći) onoga dana kada se bude pržilo na njemu (zlatu i srebru) u paklenoj vatri, pa će biti njime (užarenim zlatom i srebrom) glačana njihova čela, bokovi i leđa. (Reći će im se): ‘Ovo je ono što ste skupljali sebi, pa kušajte ono što ste skupljali!”
Ako bi se neko upitao zašto je posebno naglašeno peglanje čela, bokova i leđa sa užarenom vatrom, mimo ostalih organa, odgovor bi glasio: Zato što škrti bogataš, kada ugleda siromaha, prvo se namršti u licu što se vidi na njegovom čelu, zatim se od njega okrene svojim bokom, a kada mu se siromah primakne onda mu bogataš okrene leđa, pa se i kazna posebno predviđa za ove dijelove.
Abdullah ibn Mes’ud, r.a., u komentaru ovoga ajeta kaže: Kada se onaj koji ne bude davao zekjat bude pržio na užarenim dukatima onda dukati neće biti u hrpi, nego će se rasporediti i dinari i dirhemi a njegova koža će se razvući tako da ga svaki njegov dukat, dinar i dirhem posebno mogu pržiti.
Abdullah ibn Abbas, r.a., je rekao: “Ko bude imao dovoljno imetka da može obaviti hadž pa to ne uradi, ili bude imao toliko imetka da je dužan da dadne zekjat pa to ne dadne, tražit će u momentu umiranja povratak na dunjaluk (kako bi činio dobra djela). Kada su to prisutni čuli neki čovjek Ibni Abbasu reče: - Boj se Allaha, o Ibn Abbasu, zaista će nevjernici tražiti povratak. Ibn Abbas mu na to reče: -Navešću ti dokaz iz Kur’ana za to što sam rekao.
Allah, dž.š., kaže:
﴿وَأَنْفِقُوا مِنْ مَا رَزَقْنَاكُمْ مِنْ قَبْلِ أَنْ يَأْتِيَ أَحَدَكُمُ الْمَوْتُ فَيَقُولَ رَبِّ لَوْلاَ أَخَّرْتَنِي إِلَى أَجَلٍ قَرِيبٍ فَأَصَّدَّقَ وَأَكُنْ مِنْ الصَّالِحِينَ﴾ (سورة المنافقون 10)
“Dijelite od onog što smo vam dali, prije nego nekom od vas dođe smrt, pa (da) onda rekne: ‘Allahu moj, da mi hoćeš (samo) malo odgoditi (smrt, produžiti mi život), pa da dijelim (tj. da dajem zekjat) i da budem od dobrih (tj. da obavim hadž).
Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: “Tako mi Onoga u Čijoj ruci je moja duša, ko god od ljudi umre a iza sebe ostavi ovaca, ili deva ili krava od kojih nije davao zekjat, ta stoka će doći Sudnjeg dana ogromne veličine i težine pa će tog svog vlasnika gaziti sa svojim kopitama i bosti ga svojim rogovima. Ta stoka će po redu nailaziti gazeći preko svog vlasnika, pa kada svi pređu onda počinju ispočetka i to će trajati sve dok se ne završi polaganje računa među ljudima.”
U drugom hadisu Allahov Poslanik kaže: “Nemoj da nekog od vas sretnem na Sudnjem danu a na njegovom vratu se okačila deva koja riče, a taj čovjek mi se obraća i kaže: - Spasi me! Ja ću mu odgovoriti: - Ništa ti ne mogu pomoći, već sam te upozorio na to (da si dužan davati zekjat). Nemoj da nekog od vas sretnem na Sudnjem danu a na njegovom vratu se okačila ovca koja bleji, a taj čovjek mi se obraća i kaže: - Spasi me! Ja ću mu odgovoriti: - Ništa ti ne mogu pomoći, već sam te na to upozorio. Nemoj da nekog od vas sretnem na Sudnjem danu a na njegovom vratu se okačila krava koja riče, a taj čovjek mi se obraća i kaže: - Spasi me! Ja ću mu odgovoriti: - Ništa ti ne mogu pomoći, već sam te na to upozorio. Nemoj da nekog od vas sretnem na Sudnjem danu a na njegovom vratu mu okačeni računi i novčane priznanice koje se lepršaju, a taj čovjek mi se obraća i kaže: -Spasi me! Ja ću mu odgovoriti: -Ništa ti ne mogu pomoći, već sam te na to upozorio. Nemoj da nekog od vas sretnem na Sudnjem danu a na njegovom vratu se okačila njegova nekretnina i imetak, a taj čovjek mi se obraća i kaže: -Spasi me! Ja ću mu odgovoriti: -Ništa ti ne mogu pomoći, već sam te na to upozorio.
قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عُرِضَ عَلَيَّ أَوَّلُ ثَلاَثَةٍ يَدْخُلُونَ الْجَنَّةَ وَأَوَّلُ ثَلاَثَةٍ يَدْخُلُونَ النَّارَ فَأَمَّا أَوَّلُ ثَلاَثَةٍ يَدْخُلُونَ الْجَنَّةَ فَالشَّهِيدُ وَعَبْدٌ مَمْلُوكٌ أَحْسَنَ عِبَادَةَ رَبِّهِ وَنَصَحَ لِسَيِّدِهِ وَعَفِيفٌ مُتَعَفِّفٌ ذُو عِيَالٍ وَأَمَّا أَوَّلُ ثَلاَثَةٍ يَدْخُلُونَ النَّارَ فَأَمِيرٌ مُسَلَّطٌ وَذُو ثَرْوَةٍ مِنْ مَالٍ لاَ يُعْطِي حَقَّ مَالِهِ وَفَقِيرٌ فَخُورٌ
(رواه أحمد وابن خزيمة وابن حبان والحاكم وابن أبي شيبة)
Allahov Poslanik, s.a.v.s., u drugom hadisu kaže: “Pokazana su mi trojica koji će prvi ući u Džennet i trojica koji će prvi ući u Džehennem. Prva trojica koji će ući u Džennet su: šehid, rob koji lijepo izvršava svoje obaveze prema Allahu, dž.š., i korektan je prema svome gospodaru i pošten i moralan siromah. A prva trojica koji će ući u Džehennem su: nepravedan vladar (pretpostavljeni), bogataš koji ne daje zekjat od svoga imetka i ohol siromah.”
Abdullah ibn Mes’ud, r.a., kaže: “Naređeno nam je da obavljamo namaz i dajemo zekjat, pa ko ne bude davao zekjat ni namaz mu neće valjati.” U ovom kontekstu je i hadis koji je citiran u prošlom članku u kojem Allahov Poslanik kaže: "Četvero stvari je u Islamu propisano kao obavezno, ko uradi troje od toga neće mu koristiti dok ih sve četvero ne upotpuni: namaz, zekjat, post mjeseca Ramazana i hadž."
Alija, r.a., je rekao: “Allah, dž.š., je propisao bogatim muslimanima da daju zekjat na svoj imetak i to onoliko koliko je dovoljno siromašnima da prežive, pa kada god siromašni budu gladni i padnu u nedaću to je zbog toga što su im bogataši uskratili njihovo pravo (zekjat). Oni će kod Allaha teško račun položiti i On će ih zbog toga bolno kazniti.”
قَالَ رَسُول اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لاَ يَنْقُصُ مَالٌ مِنْ صَدَقَةٍ فَتَصَدَّقُوا وَلاَ يَعْفُو عَبْدٌ عَنْ مَظْلَمَةٍ يَبْتَغِي بِهَا وَجْهَ اللَّهِ إِلاَّ رَفَعَهُ اللَّهُ بِهَا عِزًّا يَوْمَ الْقِيَامَةِ وَلاَ يَفْتَحُ عَبْدٌ بَابَ مَسْأَلَةٍ إِلاَّ فَتَحَ اللَّهُ عَلَيْهِ بَابَ فَقْرٍ (رواه أحمد)
Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: “Sadaka neće umanjiti imetak, pa dijelite! Kada god čovjek oprosti drugom čovjeku, tražeći u tome Allahovo zadovoljstvo, Allah mu poveća njegov ponos i deredžu, i kad god se čovjek oda prosijačenju Allah mu dadne siromaštvo.”
Allahov Poslanik, s.a.v.s., takođe kaže: “Dvije osobine se ne mogu sastaviti kod vjernika; škrtost i ružno ponašanje.”
U hadisu koji bilježi Hatib Bagdadi stoji: “Zaista Allah, dž.š., mrzi onoga koji je škrt u svom životu (dok je u snazi) a darežljiv je pred smrt.”
U hadisu stoji: “Najgori od ljudi je onaj od kojeg neko zaklinjući ga Allahom nešto traži a on to ne dadne.”
U drugom hadisu se kaže: “Čuvajte svoje imetke zekjatom, liječite svoje bolesne dijeleći sadaku, a za belaje i iskušenja pripremite dovu.”
Abdullah ibn Mes’ud, r.a., kaže: “Ono što se zaradi na lijep (halal) način to pokvari nedavanje zekjata, a ono što se zaradi na prljav (nepošten) način davanje zekjata ne može popraviti.”
Abdullah ibn Omer, r.a., kaže: Bio sam jedan od desetorice: Ebu Bekr, Omer, Osman, Alija, Ibn Mes’ud, Huzejfe, Ibn Avf i Ebu Se’id El-Hudri, r.a., u Poslanikovoj džamiji, kad dođe jedan mladić, Ensarija i nazva selam Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., zatim sjede i upita ga: Allahov Poslaniče, ko je najbolji vjernik? Poslanik odgovori: -Onaj čiji je ahlak (ponašanje) najljepši. Mladić opet upita: -Ko je najpametniji vjernik? Poslanik odgovori: -Onaj koji najviše spominje smrt i najbolje se za nju priprema, prije nego mu dođe, to su pametni i oštroumni. Tada mladić zašuti a Allahov Poslanik, s.a.v.s., se okrenu prema nama i reče:
قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَا مَعْشَرَ الْمُهَاجِرِينَ خَمْسٌ إِذَا ابْتُلِيتُمْ بِهِنَّ وَأَعُوذُ بِاللَّهِ أَنْ تُدْرِكُوهُنَّ لَمْ تَظْهَرِ الْفَاحِشَةُ فِي قَوْمٍ قَطُّ حَتَّى يُعْلِنُوا بِهَا إِلاَّ فَشَا فِيهِمُ الطَّاعُونُ وَالأَوْجَاعُ الَّتِي لَمْ تَكُنْ مَضَتْ فِي أَسْلاَفِهِمِ الَّذِينَ مَضَوْا وَلَمْ يَنْقُصُوا الْمِكْيَالَ وَالْمِيزَانَ إِلاَّ أُخِذُوا بِالسِّنِينَ وَشِدَّةِ الْمَئُونَةِ وَجَوْرِ السُّلْطَانِ عَلَيْهِمْ وَلَمْ يَمْنَعُوا زَكَاةَ أَمْوَالِهِمْ إِلاَّ مُنِعُوا الْقَطْرَ مِنَ السَّمَاءِ وَلَوْلاَ الْبَهَائِمُ لَمْ يُمْطَرُوا وَلَمْ يَنْقُضُوا عَهْدَ اللَّهِ وَعَهْدَ رَسُولِهِ إِلاَّ سَلَّطَ اللَّهُ عَلَيْهِمْ عَدُوًّا مِنْ غَيْرِهِمْ فَأَخَذُوا بَعْضَ مَا فِي أَيْدِيهِمْ وَمَا لَمْ تَحْكُمْ أَئِمَّتُهُمْ بِكِتَابِ اللَّهِ وَيَتَخَيَّرُوا مِمَّا أَنْزَلَ اللَّهُ إِلاَّ جَعَلَ اللَّهُ بَأْسَهُمْ بَيْنَهُمْ
(حديث صحيح ورواه ابن ماجه والحاكم والبزار والبيهقي)
“O skupino muhadžira, bićete iskušani sa pet stvari, a tražim od Allaha, dž.š., zaštitu da ih ne doživite:
1- neće se nikada među ljudima pojaviti nemoral (zinaluk) koji će se javno činiti a da se među njima ne prošire zarazne bolesti koje nisu bile poznate njihovim prethodnim generacijama,
2- neće ljudi početi zakidati i varati pri vaganju i mjerenju a da ih neće zadesiti glad, oskudica, kriza i nepravda njihovih vladara,
3- neće ljudi prekinuti davati zekjat na svoj imetak a da im neće biti uskraćena kiša s neba, a da nije stoke ne bi nikako ni padala,
4- neće ljudi prekršiti ugovor sa Allahom, dž.š., i Njegovim Poslanikom, s.a.v.s., a da Allah neće dati da nad njima zavlada strani neprijatelj koji će im oteti nešto od onoga što je bilo u njihovom posjedu,
5- i kada god njihove vođe ne budu sudile po Allahovoj knjizi i budu odabirali samo nešto od onoga što je Allah objavio, Allah će dati da među njih bude ubačen razdor i svađa.”
HADISI O VRIJEDNOSTI SADAKE
U jednom dugom hadisu Allahov Poslanik, s.a.v.s., govori o dobrim djelima koja će spasiti ljude od kazne na Sudnjem danu, pa između ostalog kaže: “…i vidio sam čovjeka od mog ummeta kako se rukom štiti od žege, (vrućine na Sudnjem danu) i plamena džehennemske vatre, pa mu dođe njegova sadaka (zekjat i drugi vidovi davanja milostinje) i napravi zaštitu od džehennemske vatre i napravi mu hlad iznad glave…”
Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: “Zaista sadaka štiti vjernika u kaburu od patnje, i zaista će vjernik na Sudnjem danu biti u hladu svoje sadake.”
قَالَ النَّبِيَّ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَا مِنْ يَوْمٍ يُصْبِحُ الْعِبَادُ فِيهِ إِلاَّ مَلَكَانِ يَنْزِلاَنِ فَيَقُولُ أَحَدُهُمَا اللَّهُمَّ أَعْطِ مُنْفِقًا خَلَفًا وَيَقُولُ الْآخَرُ اللَّهُمَّ أَعْطِ مُمْسِكًا تَلَفًا (متفق عليه)
Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: “Nema ni jednog dana da osvane a da se u njemu dva meleka ne spuste na zemlju i uče ovu dovu: ‘Dragi Allahu, Ti povećaj imetak onoga koji dijeli!’ a drugi kaže: ‘Dragi Allahu Ti uništi imetak onoga koji ne dijeli.”
Abdullah ibn Mes’ud, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., upitao ashabe: “Kome od vas je draži imetak njegovog nasljednika od njegovog ličnog imetka? Ashabi odgovoriše: -Poslaniče, nema niko od nas da mu njegov imetak nije najdraži. Poslanik na to reče: -Njegov imetak je ono što je podijelio a imetak njegovog nasljednika je ono što je ostavio nepodijeljeno.”
قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِنَّ الصَّدَقَةَ لَتُطْفِئُ غَضَبَ الرَّبِّ وَتَدْفَعُ عَنْ مِيتَةِ السُّوءِ (حديث حسن ورواه الترمذي وابن حبان)
Enes ibn Malik prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Sadaka gasi Allahovu srdžbu i štiti od ružne smrti.” U drugom rivajetu se kaže: “Zaista Allah, dž.š., sadakom štiti stanovnike sedamdeset kuća od ružne smrti.”
Ebu Hurejre, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Jedan dirhem je vrijedniji od stotinu hiljada drugih dirhema. Neko od prisutnih reče: -A kako to može biti, o Allahov Poslaniče? Poslanik odgovori: -Neko od ljudi ima ogromno puno imetka pa od toga udijeli sto hiljada dirhema (manji dio svog imetka), a drugi čovjek nema nego samo dva dirhema pa udijeli jedan kao sadaku.”
Ebu Hurejre, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Jednom prilikom je neki čovjek rekao: -Sada ću udijeliti sadaku, pa je noću izišao i ne znajući udijelio je sadaku kradljivcu. Sutradan kada su osvanuli počelo se pričati kako je prethodne noći udijeljena sadaka kradljivcu. Taj čovjek je opet rekao: -Večeras ću ponovo podijeliti sadaku, pa je, ne znajući, udijelio prostitutki. Sutradan kada su osvanuli počelo se pričati kako je prethodne noći udijeljena sadaka prostitutki. Taj čovjek je opet rekao: -Večeras ću ponovo podijeliti sadaku, pa je, ne znajući, udijelio bogatašu. Sutradan kada su osvanuli počelo se pričati kako je prethodne noći udijeljena sadaka bogatašu. Taj čovjek je kasnije pozvan i saopšteno mu je slijedeće: -Što se tiče tvoje sadake koju si udijelio kradljivcu možda će ga ona spriječiti i odvratiti od krađe, a što se tiče tvoje sadake koju si udijelio prostitutki možda će je ona spriječiti i odvratiti od lopovluka i nemorala, a što se, pak, tiče tvoje sadake koju si udijelio bogatašu možda će ga ona podsjetiti da i on udijeli od svog imetka kojim ga je Allah opskrbio.”
Abdullah ibn Abbas, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Kada je Allah, dž.š., stvorio Džennet Adna i učinio da u njemu bude plodova i rijeka, onda je pogledao u Džennet i rekao mu: -Govori! Džennet je tada rekao: -Blago vjernicima! Tada se Allah, dž.š., zakleo da u njega neće ući škrtica.”
Ebu Hurejre, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Darežljiv čovjek je blizu Allaha, dž.š., blizu je i Dženneta, blizak je i ljudima a daleko je od Džehennema; a škrt čovjek je daleko od Allaha, daleko od Dženneta, daleko od ljudi i blizu je Džehennemu. Darežljiv neznalica je draži Allahu, dž.š., od škrtog pobožnjaka.”
قَالَ رَسُول اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ اتَّقُوا الظُّلْمَ فَإِنَّ الظُّلْمَ ظُلُمَاتٌ يَوْمَ الْقِيَامَةِ وَاتَّقُوا الشُّحَّ فَإِنَّ الشُّحَّ أَهْلَكَ مَنْ كَانَ قَبْلَكُمْ حَمَلَهُمْ عَلَى أَنْ سَفَكُوا دِمَاءَهُمْ وَاسْتَحَلُّوا مَحَارِمَهُمْ (رواه مسلم)
Džabir ibn Abdullah, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Čuvajte se nepravde, jer je nepravda na ovome svijetu tmina na Sudnjem danu, i čuvajte se škrtosti jer je škrtost upropastila one koji su bili prije vas. Ona ih je ponukala na prolijevanje krvi i kršenje zabrana.”
Enes ibn Malik prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Ništa nije naškodilo vjeri Islamu kao što je naškodila škrtost.”
Ebu Hurejre, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Neće se kod jednog čovjeka sastaviti prašina na Allahovom putu i dim džehennemske vatre, niti se u srcu vjernika mogu sastaviti škrtost i iskrena vjera.”
Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: “Post vjernika ostaje da lebdi između nebesa i zemlje i neće biti dignut (primljen) sve dok se ne dadne SADEKATUL-FITR (vitre).”
Allahov Poslanik, s.a.v.s., je učio ovu dovu: “Dragi Allahu, daj da moja porodica bude zadovoljna sa onim čime si ih opskrbio!” i “Allahu moj, daj da živim skromno i usmrti me kao siromaha!”
Autor: Fuad Sedić