U poznatom hadisu Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: “Islam se temelji na pet stvari: šehadetu (očitovanju) da nema drugog boga osim Allaha i da je Muhammed Njegov poslanik, obavljanju namaza, davanju zekjata, postenju mjesecu Ramazana i obavljanju hadža.

 

 Allah, dž.š., u Kur’anu kaže: 

﴿ وَلِلَّهِ عَلَى النَّاسِ حِجُّ الْبَيْتِ مَنْ اسْتَطَاعَ إِلَيْهِ سَبِيلاً وَمَنْ كَفَرَ فَإِنَّ اللَّهَ غَنِيٌّ عَنِ الْعَالَمِينَ﴾ (سورة آل عمران 97)

“Obaviti hadž dužan je, radi Allaha, svaki onaj koji je u mogućnosti; a onaj koji neće da vjeruje (u obaveznost izvršavanja ove dužnosti) pa, zaista, Allah nije ovisan ni o kome.”

Kurtubi kaže da Allah, dž.š., u ovom ajetu pominje hadž sa izrazom koji najstrožije ukazuje na važnost, vrijednost i obaveznost tog vjerskog obreda.

Hadž je dovoljno obaviti jednom u toku života. Ebu Hurejre, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., održao hutbu i između ostalog rekao: “O ljudi, Allah vam je propisao hadž pa izvršavajte tu naredbu! Tada jedan čovjek upita: -Allahov Poslaniče, je li to obavezno činiti svake godine? Allahov Poslanik je šutio i nije mu ništa odgovorio, sve dok taj čovjek nije ponovio to pitanje tri puta. Tada Poslanik reče: -Da sam rekao ‘Da, obavezno je svake godine’ postalo bi propisano da se obavlja svake godine a vi to ne biste bili u stanju…” 

Neki ljudi smatraju da je hadž lijepo obavljati svake pete (ili svake četvrte) godine, za onoga ko je u mogućnosti a kao dokaz spominju hadis koji nema jakog seneda a  on glasi: Ebu Se’id El-Hudri, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Allah, dž.š., kaže: “Kojem god čovjeku dadnem zdravlje i obilnu nafaku (opskrbu) pa prođe pet godina a on Meni (na hadž) ne dođe taj je uskraćen.

Uslov obaveznosti odlaska na hadž je da čovjek bude tjelesno i materijalno u mogućnosti da to izvrši. Materijalna mogućnost se ogleda u tome da posjeduje jahalicu (konja, devu prevozno sredstvo i sl) i ono što mu je potrebno za put, kao što je to naglašeno u hadisu koji prenose Tirmizi, Darekutni i drugi. Tirmizi ovaj hadis ocjenjuje kao hasen (dobar) i nakon toga kaže: Učenjaci postupaju po ovom hadisu i kažu da onaj ko posjeduje jahalicu i putni trošak dužan je da ode na hadž. 

Onaj ko ne bi bio zdravstveno u stanju da ode na hadž dužan je da pošalje bedela, tj. onoga ko će umjesto njega obaviti hadž. Isto tako nasljednici treba da obave hadž za svoga umrloga ako je on bio u stanju da ga obavi a nije to za svoga života uradio. To je svakako jedan od najboljih vidova dobročinstva prema umrlom od strane njegovih najbližih, obzirom da se u hadisu kaže da za ispravno obavljen hadž nema druge nagrade nego Džennet. Takođe u drugom hadisu stoji da se onaj ko propisno obavi hadž vraća kući čist od grijeha kao onoga dana kada ga je majka rodila.

 Džabir, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Zaista će Allah, dž.š., s jednim hadžom uvesti trojicu ljudi u Džennet: mrtvoga, onoga koji obavi hadž za njega i onoga ko obezbijedi (pošalje) tog bedela na hadž.” Prenosi se da je Alija, r.a., rekao jednom starcu koji nije obavio hadž: “Opremi čovjeka koji će otići i obaviti hadž umjesto tebe.” 

Ima nekoliko hadisa i izreka ashaba i drugih učenjaka koji govore o opasnosti za onoga ko ne ode na hadž a bude u mogućnosti da to učini. 

 

قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَنْ مَلَكَ زَادًا وَرَاحِلَةً تُبَلِّغُهُ إِلَى بَيْتِ اللَّهِ وَلَمْ يَحُجَّ فَلاَ عَلَيْهِ أَنْ يَمُوتَ يَهُودِيًّا أَوْ نَصْرَانِيًّا وَذَلِكَ أَنَّ اللَّهَ يَقُولُ فِي كِتَابِهِ ﴿ وَلِلَّهِ عَلَى النَّاسِ حِجُّ الْبَيْتِ مَنْ اسْتَطَاعَ إِلَيْهِ سَبِيلاً﴾ (سورة آل عمران 97 والحديث رواه الترمذي وأحمد والبيهقي) 

Alija, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Ko bude posjedovao sredstva kojim može otići do Kjabe pa ne obavi hadž neka umre ako hoće kao židov ili kao kršćanin, zato što Allah, dž.š., u Kur’anu kaže: 

“Obaviti hadž dužan je, Allaha radi, svaki onaj koji je u mogućnosti;..” 

Ovaj Alijin hadis nije jakog seneda, ali ga ojačavaju slični hadisi od Ebu Hurejre i Ebu Umameta.

Alija, r.a., takođe prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., u svojoj hutbi rekao: “O ljudi, Allah vam je propisao hadž kao obaveznu dužnost za onoga ko je u mogućnosti da to učini, pa ko to ne izvrši neka umre u kakvom god stanju hoće; ako hoće kao židov, kao kršćanin, ili kao poklonik vatre. Taj neće dobiti ništa od mog šefa’ata (zauzimanja), niti će se moći napiti sa moga Havda (vrela) na Sudnjem danu. Iz ovoga se izuzima onaj ko bude imao uzur (opravdanje) za neodlazak, kao što su bolest ili nepravedan vladar.” 

Ebu Umame, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Koga ne omete neodgodiv posao, teška bolest ili nepravedan vladar da ode na hadž, pa ne izvrši tu obavezu neka umre ako hoće kao židov ili kao kršćanin.”

Hasan Basri kaže: “Zaista onaj ko ostavi hadž a bude u mogućnosti da ga obavi postaje kjafir (nevjernik).” 

Omer, r.a., je rekao: “Htio sam da pošaljem ljude da obiđu mjesta i vide kakva je situacija sa muslimanima, pa koga nađu da ima imetka a nije obavio hadž da mu nametnu obavezu plaćanja džizje (glavarina koju plaćaju nemuslimani u Islamskoj državi), zbog toga što (oni nisu muslimani).  

Allah, dž.š., u Kur’anu kaže:

﴿وَمَنْ كَفَرَ فَإِنَّ اللَّهَ غَنِيٌّ عَنْ الْعَالَمِينَ﴾ (سورة آل عمران 97)

 “..a onaj koji neće da vjeruje (u obaveznost izvršavanja ove dužnosti) pa, zaista, Allah nije ovisan ni o kome.” 

Neki učenjaci smatraju da ova Omerova, r.a., izreka ima tretman (merfu’ hukmen) kao da ju je lično Poslanik, s.a.v.s., izrekao, jer se ovako nešto ne može reći po slobodnom mišljenju nekog od ashaba.

Se’id ibn Džubejr kaže: “Kada bi mi umro komšija koji je bio u stanju da obavi hadž a to ne izvrši ja mu ne bih klanjao dženazu.” 

Bezzar bilježi hadis u kojem se kaže: “Islam ima osam dijelova: Šehadet, namaz, zekjat, post, hadž, naređivanje dobra, odvraćanje od zla i džihad (borba na Allahovom putu), i propao je onaj ko ne bude posjedovao ove dijelove.”

Abdullah ibn Abbas, r.a., je rekao: “Ko bude imao dovoljno imetka da može obaviti hadž pa to ne uradi, ili bude imao toliko imetka da je dužan da dadne zekjat pa to ne dadne, tražit će u momentu umiranja povratak na dunjaluk (kako bi činio dobra djela). Kada su to prisutni čuli neki čovjek reče: -O Ibn Abbasu, mi smo mislili da se to odnosi na nevjernike koji će tražiti povratak. Ibn Abbas im na to reče: -Navešću ti dokaz iz Kur’ana za to što sam rekao. 

Allah, dž.š., kaže: 

﴿يَاأَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا لاَ تُلْهِكُمْ أَمْوَالُكُمْ وَلاَ أَوْلاَدُكُمْ عَنْ ذِكْرِ اللَّهِ وَمَنْ يَفْعَلْ ذَلِكَ فَأُوْلَئِكَ هُمْ الْخَاسِرُونَ(9)وَأَنْفِقُوا مِنْ مَا رَزَقْنَاكُمْ مِنْ قَبْلِ أَنْ يَأْتِيَ أَحَدَكُمُ الْمَوْتُ فَيَقُولَ رَبِّ لَوْلاَ أَخَّرْتَنِي إِلَى أَجَلٍ قَرِيبٍ فَأَصَّدَّقَ وَأَكُنْ مِنَ الصَّالِحِينَ﴾ 

(سورة المنافقون 9-10)

“O vjernici, neka vas ne zabave vaši imeci i vaša djeca da ne spominjete Allaha! Koji to urade na velikom su gubitku. Dijelite od onog što smo vam dali, prije nego nekom od vas dođe smrt, pa (da) onda rekne: ‘Allahu moj, da mi hoćeš (samo) malo odgoditi (smrt, produžiti mi život), pa da dijelim (tj. da dajem zekjat)  i da budem od dobrih (tj. da obavim hadž).

Autor: Fuad Sedić