Bera' ibn Azib, r.a., kaže: Jednom prilikom nam je Allahov Poslanik, s.a.v.s., održao govor tako glasno da su ga čule i žene u kućama, pa je između ostalog rekao: „O vi koji ste povjerovali sa svojim jezicima a niste još povjerovali sa svojim srcima, nemojte ogovarati muslimane i nemojte istraživati njihove mahane, jer ko bude istraživao mahane svog brata muslimana Allah će istraživati njegove mahane, a čije mahane Allah razotkrije osramotiće ga pa čak i u njegovoj kući.“ 

Abdullah ibn Muhammed ibn Menazil kaže: „Vjernik iznalazi opravdanje svojoj braći a munafik istražuje greške i mahane svoje braće.“ 

Zekerijah ibn Jahja prenosi da je čuo jednog beduina da kaže: „Zaboravljaj na greške svoje braće pa će vaša međusobna ljubav potrajati.“ 

Zunnun je rekao: „Nemoj imati povjerenja u ljubav onoga koji te voli samo pod uslovom ako ne griješiš.“ 

Zunnun također kaže: „Troje je znak mudrosti: izbjegavanje rasprave i svađe o vjeri, raditi dobra djela pa makar sa malo znanja, popravljati svoje greške i kloniti se tuđih grešaka. Troje je znak skromnosti: sebe smatrati malim znajući svoje nedostatke, uvažavati ljude čuvajući jedinstvo i primiti istinu ili savjet od svakoga. Troje je znak lijepog ponašanja: umanjiti razilaženje sa ljudima, lijepo se ophoditi prema njihovim greškama, izbjegavati da se iznalaze njihove mahane.“ 

U životu ne treba biti radoznao i trebamo se kloniti svega onoga što nas se ne tiče. Ibn Džurejdž kaže: „Kada sretneš svoga brata nemoj ga pitati gdje je bio jer možda on ne želi da se zna gdje je bio, jer ako te obavijesti o mjestu gdje je bio već si ga namučio a ako ti ne kaže istinu onda ti je morao slagati. Također, kada ga vidiš da negdje ide ne pitaj ga gdje će i nemoj slučajno da mu se pridružiš da bi saznao gdje ide, jer se kaže da će spletkarenje i varanje u vatru.“ 

ČUVATI SE ZAVIDNOSTI I UROKA 

Nije dozvoljeno svom bratu zavidjeti na blagodatima koje su mu date, nego kada vidimo nešto što nas zadivljuje onda trebamo reći: Ma šallah / Što Allah hoće, da ga ne bi urekli. Imaju neke osobe koje su uročljive, tj. koji mogu ureći osobu, bez obzira što oni njoj ne žele zlo.  

Abdullah ibn Abbas, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: „Oko može ureći, jer da je išta moglo prestići kader (određrenje) preteklo bi ga oko. Ako se od vas zatraži da se okupate (saperete radi liječenja) vi to učinite.“ 

Ovaj hadis pojašnjava slijedeća predaja u kojoj kaže da je Amir ibn Rebia bio uročljiv čovjek pa je pogledao Sehla ibn Hunejfa i urekao ga. Kada su o tome obavijestili Allahovog Poslanika, s.a.v.s., on je pozvao Amira i rekao mu: „Subhanellah, pa hoćeš li da ubiješ svoga brata, kada neko od vas vidi kod svoga brata nešto što ga zadivi neka mu uči dovu za berićet (blagoslov).“ Zatim je Poslanik, s.a.v.s., naredio Amiru da se u jednoj posudi umije, opere svoje ruke do lakata, sapere svoja prsa, sapere svoje intimne dijelove, koljena i noge. S tom vodom su kasnije polili glavu Sehla i nakon toga je on bio izliječen.“  

Aiša, r.a., kaže: „Onome ko bi nekoga urekao bilo bi naređeno da uzme abdest pa bi se tom vodom okupao onaj ko je urečen.“ 

Sahabijka Esma se požalila Poslaniku, s.a.v.s., govoreći: „Allahov Poslaniče, Džaferovi sinovi su podložni uroku. Poslanik joj reče: -Uči im rukju, jer da je išta preteklo kader (određenje) preteklo bi ga oko (urok).“   

KOREKTNOST  I LAHKOĆA PRI KUPOPRADAJI I VRAĆANJU DUGA 

Ako ti tvoj brat nešto posudi onda to vrati na najljepši način, čim budeš u prilici i nemoj s time odugovlačiti bez razloga. Poslanik, s.a.v.s., nas je  lično podučio tome pa je čak nekada prilikom vraćanja duga davao i dodatnu hediju, zahvaljujući se time na učinjenoj usluzi. 

Ebu Hurejre, r.a., pripovijeda da je neki čovjek došao od Poslanika, s.a.v.s., tražiti povrat duga (devu koju mu je pozajmio), pa je pri tom bio malo grub u ophođenju. Ashabi su htjeli da ga zbog toga ukore pa im je Poslanik rekao da mu dadnu poput deve koju je pozajmio od njega. Obzirom da ashabi nisu našli devu istog uzrasta kao ta Poslanik im je rekao da dadnu bolju od nje i nakon toga im je rekao: „Dadnite mu bolju jer najbolji od vas su oni koji najljepše vraćaju dug.“ 

Džabir, r.a., kaže: „Došao sam Poslaniku, s.a.v.s., da mi vrati dug, pa mi je vratio dug i još mi je dao više od toga.“  

Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: „Ko sačeka sa dugom onoga ko je u teškoj situaciji, ili mu ga oprosti Allah će ga na Sudnjem danu staviti u Svoj hlad.“ 

Ebu Hurejre, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: „Neki čovjek nije radio nikakvog dobra. Davao je ljudima pozajmnice, pa je govorio svojim sakupljačima: -Uzmite od onih koji mogu lahko vratiti dug a one koji su u teškoj situaciji ostavite, možda će se Allah nama smilovati. Kada taj čovjek umre Allah, dž.š., će ga upitati: -Jesi li uradio ikakvo dobro djelo? On će odgovoriti: -Nisam, osim što sam ljudima davao pozajmnice i govorio sam svojim sakupljačima: -Uzmite od onih koji mogu lahko vratiti dug a one koji su u teškoj situaciji ostavite, možda će se Allah nama smilovati. Tada će Allah reći: -Ja sam ti već oprostio.“ 

Kod kupoprodaje treba biti fleksibilan i blag i ne treba sitničariti, jer su takvi zaštićeni od džehennemske vatre. Poslanik, s.a.v.s., kaže: „Zaista Allah voli čovjeka koji je fleksibilan i blag, kada prodaje, blag kada kupuje, blag kada vraća dug i blag kada se njemu vraća.“