Upravo zbog toga je Hejtemi -rahimehullah- u svojoj knjizi o velikim grijesima “Zevadžir” (1/345) kao šezdeseti veliki grijeh stavio neklanje kurbana. 

Kao dokaz za ovu tvrdnju navodi se hadis koji prenosi Ebu Hurejre, r.a., da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: 

قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: مَنْ وَجَدَ سَعَةً لأَنْ يُضَحِّي فَلَمْ يُضَحِّ فَلاَ يَحْضُرْ مُصَلاَّنَا (رواه الحاكم)

“Ko bude u mogućnosti da zakolje kurban pa to ne izvrši, neka se ne primiče mjestima gdje mi klanjamo (bajram namaz).” 

Klanje kurbana je jedan od vjerskih propisa oko kojeg imamo nekoliko mišljenja: 

Ebu Hanife -rahimehullah- smatra da je klanje kurbana vadžib - obaveza za onoga ko je u mogućnosti i ko nije na putu. Od Malika i Ibrahima Nehaia se prenosi slično mišljenje. Muhammed ibn Hasen kaže da je klanje kurbana sunnet koji nije dozvoljeno ostavljati.  

Većina učenjaka smatra klanje kurbana potvrđenim sunnetom za svaku porodicu koja živi u jednoj kući. Ahmed kaže da je pokuđeno ne zaklati kurban onome ko je u stanju da to uradi.

 

VRIJEDNOST KLANJA KURBANA

Dosta je hadisa u kojima se govori o sevapu i nagradi za klanje kurbana te o tome da je najbolje da svako kolje svoj kurban, ili bar da prisustvuje njegovom klanju. Allahov Poslanik, s.a.v.s., svojoj kćeri kaže:

“O Fatima, dođi i prisustvuj klanju svog kurbana, jer čim prva kap krvi kane, biće ti oprošteni tvoji prethodni grijesi. Fatima tada upita: -Je li ta nagrada predviđena samo za našu porodicu ili za sve muslimane? Allahov Poslanik joj odgovori: -To je i nama i svim muslimanima.” 

U drugoj predaji ovog hadisa se kaže: “O Fatima, dođi i prisustvuj klanju svog kurbana, jer čim prva kap krvi od tvog kurbana kane, biće ti oprošteni svi grijesi. Na Sudnjem danu će se donijeti krv i meso od tvog kurbana pa će se staviti na vagu tvojih dobrih djela i biće sedamdeset puta povećana njegova težina. Ebu Seid, r.a., upita: -Allahov Poslaniče, je li ta nagrada predviđena specijalno za tvoju familiju kojoj su date neke privilegije, ili je za tvoju familiju i za sve druge muslimane? Allahov Poslanik mu odgovori: -To je i za moju familiju i za sve muslimane.”

قَالَ أَصْحَابُ رَسُولِ اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا هَذِهِ الأَضَاحِيُّ قَالَ سُنَّةُ أَبِيكُمْ إِبْرَاهِيمَ قَالُوا فَمَا لَنَا فِيهَا يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ بِكُلِّ شَعَرَةٍ حَسَنَةٌ قَالُوا فَالصُّوفُ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ بِكُلِّ شَعَرَةٍ مِنَ الصُّوفِ حَسَنَةٌ (رواه أحمد)

Zejd ibn Erkam, r.a., je pitao Poslanika, s.a.v.s.,  o propisu klanja kurbana, pa mu je Poslanik rekao: - To je sunnet / praksa vašeg oca Ibrahima a.s.  Zatim taj čovjek upita: -A šta mi imamo od tih kurbana? - Za svaku dlaku (krzna) imate sevap- reče Poslanik. - A za vunu - preupitaše ashabi. - I za svaku dlaku vune imaćete sevap - reče im on.

 

قَالَ رَسُول اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَا عَمِلَ آدَمِيٌّ مِنْ عَمَلٍ يَوْمَ النَّحْرِ أَحَبَّ إِلَى اللَّهِ مِنْ إِهْرَاقِ الدَّمِ إِنَّهَا لَتَأْتِي يَوْمَ الْقِيَامَةِ بِقُرُونِهَا وَأَشْعَارِهَا وَأَظْلاَفِهَا وَأَنَّ الدَّمَ لَيَقَعُ مِنَ اللَّهِ بِمَكَانٍ قَبْلَ أَنْ يَقَعَ مِنَ الأَرْضِ فَطِيبُوا بِهَا نَفْسًا (رواه الترمذي والحاكم)

Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: “Čovjek ne može, u danima kurban bajrama, uraditi Allahu, dž.š., draže djelo od puštanja krvi (klanja kurbana) jer će na Sudnjem danu biti vagani i kurbanski rogovi, koža i kopite. Kurbanska krv biva kod Allaha, dž.š., primljena prije nego što padne na zemlju, pa lijepo i s draga srca tu obavezu izvršavajte.”

“O ljudi, koljite kurban i računajte na Allahovu nagradu za tu žrtvu, jer kurbanska krv kako pada na zemlju, tako se prima kod Allaha, dž.š.,”

“Ko zakolje kurban, imajući pri tome iskren nijet i  računajući na Allahovu nagradu, taj kurban će mu biti zaštita od džehennemske vatre.”

Zejnul-areb kaže da će kurban nositi svog vlasnika preko Sirat-ćuprije.

 

POJEDINAČNO ILI ZAJEDNIČKO KLANJE KURBANA

Dozvoljeno je da čovjek za kurban zakolje bravče (starije od godinu dana) za sebe i svoje ukućane, kao što je dozvoljeno da zajednički učestvuje u klanju (petogodišnje) krave ili deve. U tom slučaju je dozvoljeno da bude sedam učesnika, pod uslovom da svi imaju nijet da time kolju kurban. 

Allahov Poslanik, s.a.v.s., je naredio sedmorici ashaba koji su bili u društvu s njim da svaki od njih dadne po dirhem, pa su kupili jednu kravu za kurban. Oni tada rekoše: - Poslaniče, skupo smo je platili. On im na to reče: -Zaista su najbolji kurbani oni koji su najskuplji i najdeblji. Poslanik im je tada naredio da četvericaod njih uhvate tu kravu svako za jednu nogu, peti i šesti da je pridrž‍e za roge a da je sedmi zakolje, pri čemu su svi skupa rekli: “Bismillahi, Allahu ekber” 

Šafiije kažu da je bolje da se zakolje sedam ovaca nego jedna krava ili deva, jer se tada više krvi prolije u ime Allaha, dž.š., i time je i sevap veći. 

 

KLANJE KURBANA ZA MRTVOGA 

Dozvoljeno je zaklati kurban i namijeniti taj sevap mrtvoj osobi, a ako  je mrtvi oporučio klanje kurbana onda se to pogotovo treba izvršiti. Abdullah ibn Mubarek kaže: “Draže mi je da se podijeli sadaka na ime mrtvog nego da se kolje kurban, a ako se zakolje kurban onda se od njega ništa ne jede nego se svo meso podijeli.” 

Kod nekih ljudi vlada mišljenje da kurban, ako se kolje za umrlog, bilo da je on oporučio  to ili ne, treba klati na dan prije Kurban-bajrama, kako bi taj kurban mogao “stići” na vrijeme. To je pogrešno mišljenje, jer sve vrste kurbana treba klati nakon klanjanja bajram-namaza, kao što se to može zaključiti iz narednog hadisa:

Ebu Burde, r.a., je upitao Poslanika, s.a.v.s., o ovci koju je zaklao na dan kurban bajrama, našto ga Poslanik preupita: -Jesi li to uradio prije klanjanja bajram-namaza? -Jesam- reče čovjek. Poslanik mu reče: -To meso je obična sadaka- a zatim mu je naredio da zakolje drugu ovcu umjesto te. Iz hadisa se zaključuje da klanje prije klanjanja bajrama nije ispravno, bez obzira da li je nastupilo namasko vrijeme bajram namaza ili nije.



GRIJEH JE PRODATI KURBANSKU KOŽICU

Ovo je Hejtemi takođe uvrstio među velike grijehe zbog hadisa u kojem se kaže: 

قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: مَنْ بَاعَ جِلْدَ أُضْحِيَّتِهِ فَلاَ أُضْحِيَّةَ لَهُ 

“Ko proda kurbansku kožicu taj nema ni (sevapa od svog) kurbana.” 

To potvrđuje i činjenica da čovjek, kada odluči da zakolje kurban, ta životinja više nije njegovo vlasništvo nego je pripalo siromašnima, pa ako bi on prodao kurbansku kožicu to bi ličilo otimanju  tuđe imovine, a taj čin je veliki grijeh.

Takođe nije dozvoljeno plaćati uslugu mesaru (koji je klao kurban) sa kurbanskim mesom, nego mu to treba posebno platiti. 

Lijepo je da se prilikom klanja, kurban (ovan i slično) povali na lijevu stranu, okrene prema Kibli, da se prije toga dobro naoštri nož (ne da hajvan gleda oštrenje noža, niti da jedan kurban gleda dok se drugi kolje), da se na lijep način samo prekolje (a ne da se vrhom noža dira srž koja je u vratnim kostima). Poslanik, s.a.v.s., je, prije nego što bi preklao kurban učio ovu dovu: “Bismillah, Allahumme tekabbel min Muhammedin ve ali Muhammed, ve min ummeti Muhammed!” (U ime Allaha! Allahu moj, primi ovo od Muhammeda, njegove porodice i ummeta Muhammedovog.!)

Autor: Fuad Sedić