Ebu Hurejre, r.a., prenosi da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: „Klanjajte za svakim imamom, pobožnim ili grešnikom, klanjajte dženazu svakom, bio on pobožan ili grešnik, i borite se na Allahovom putu sa svakim predvodnikom, bio on pobožan ili grešnik!“ (El-Džamius-sagir, str. 45 i Ebu Davud) Također se prenosi da je Alija, r.a., rekao: „Ljudi moraju imati imama (predvodnika) ili pobožnog ili grešnog.“ (Nehdžul-belaga) 

Neko će reći da su ovi hadisi kontradiktorni i da se sukobljavaju svojim značenjem. Ibn Kutejbe, rahimehullah, kaže: „Hvala Allahu, ovdje nema nikakve kontradiktornosti niti neusklađenosti, jer svaki od ovih hadisa ima svoje značenje, kada se stavi u pravi kontekst i razumije onako kako ga treba razumijeti.“  

Što se tiče hadisa: „Neka vas u namazu predvode oni koji su najbolji od vas...“ njime se misli na imame u džamijama koji su postavljeni i predvode džemat na svakodnevnim namazima. U toj situaciji ne treba dozvoliti da ih predvodi osim onaj koji je od njih najbolji, najbogobojazniji i najbolje uči u Kur'anu i ne treba da dozvole da ih predvodi grešnik ili neznalica.  

Što se pak tiče hadisa: „Klanjajte za svakim imamom, pobožnim ili grešnikom...“ (El-Džamius-sagi i Ebu Davud u Sunenu) i Alijine, r.a., izreke: „Ljudi moraju imati imama (predvodnika) ili pobožnog ili grešnog...“ sa ovakvim i sličnim predajama se misli na vladare (pretpostavljene) koji ljude predvode na džumama i na bajramima. Ovim hadisima se ljudi podstiču na pokornost i poslušnost vladarima, pa makar oni ponekada bili i nepravedni, da ne bi došlo do razjedinjavanja muslimanskog ummeta. Ljudi moraju imati vladara (imama ili emira) pa makar on bio i nepravedan ili grešnik, jer ako ne bi bilo vlasti onda bi nastupio nered. To je poput izreke Hasana el-Basrija: „Ljudi moraju imati vladara koji će ih sprečavati od činjenja nepravde, loših postupaka i međusobnih sukoba i bespravnog otimanja imetka.“ (Ibn Kutejbe, Te'vilu muhtelifil-hadis, str. 154-155) 

Namaz za grešnikom

U komentaru Sunena Ebu Davuda, Avnul-Meabud se kaže: „Obavljanje  farz-namaza je obaveza za svakim imamom muslimanom, bio pobožan ili grešnik.“ 

Ovi hadisi su dokaz da je namaz ispravan kada se obavi za svakim imamom, pobožnim ili grešnikom. Ovi hadisi su slabog seneda, pa se u takvoj situaciji držimo pravila: Onaj čiji je namaz ispravan i njegov imamet je ispravan, tj. njegovo predvođenje drugih u namazu je ispravno. To podržava i praksa ashaba, r.a. 

Buharija je zabilježio u svome Tarihu od Abdul-Kerima da je rekao: „Sreo sam se sa desetoricom Muhammedovih, s.a.v.s., drugova / ashaba i svi oni su klanjali za nepravednim imamima (vladarima), tj. onima koji su činili zulum.“  

Takvu situaciju najavljuje i hadis koji je zabilježio Muslim u svom Sahihu u kojem se kaže da je Poslanik, a.s., najavio da će doći vrijeme pa će halife kasniti sa ikindijskim namazom. Na to ga ashabi upitaše kako će tada postupati. On im reče: „Kod kuće klanjajte ikindiju na vrijeme, a kada zauči ezan, idite u džamiju i klanjajte skupa sa svijetom (to će ti biti nafila).“ Vidimo da je Poslanik, s.a.v.s., dozvolio da klanjaju namaz za njima i najavio da će taj namaz biti uračunat kao nafila, zato što su kasnili sa njegovim obavljanjem. Iz toga se zaključuje da su taj namaz obavili u njegovom pravom vremenu, onda bi tom ashabu bilo naređeno da ga klanja za njima i to bi se računalo kao ispravan farz-namaz. 

Nikom od njih Poslanik nije rekao da ne klanja za takvim imamima, niti da prestane odlaziti u džamiju, nego ih savjetuje da očuvaju zajedništvo javnog klanjanja u džamiji. Držati se zajednice i ne razdvajati se od svoje odabrane skupine je kur'ansko načelo koje je izraženo u sljedećem ajetu: „Čvrsto se držite za Allahovo uže i ne razjedinjujte se!“ (Ali Imran, 103) 

Primjena ovih hadisa u današnjem vremenu 

Nadam se da je sve manje situacija u kojima se, prije nego što se pristupi u farz-namaz, gleda ko je imam, kako izgleda (brada i način oblačenja) kojeg je mezheba i na koji način klanja namaz, pa se tek onda odlučuje hoće li se pristupiti u taj namaz za njim ili neće. 

To je potpuno neispravna praksa i nije u skladu sa hadisima Poslanika, s.a.v.s. Pojedinci smatraju da nije dozvoljeno klanjati za nekim imamima, ni džumu-namaz ni ostale namaze. Taj svoj stav oni pravdaju nedostacima, manjkavostima, bid'atima (novotarijama) koje taj imam, po njihovom ograničenom shvatanju, ima kod sebe, a koje ga čine nedostojnim imamske dužnosti. Oni smatraju da klanjanje za takvim imamom nije ispravno i da takav namaz nije primljen. 

Umjesto da se priključe zajedničkom obavljanju namaza oni formiraju posebne, odvojene džemate, gdje oni klanjaju „po sunnetu“, ili u istim džamijama klanjaju nakon obavljenog namaza i što je najgore, javno iznose svoje mišljenje, šireći tako smutnju i dovodeći i imama i džematlije u nezgodnu situaciju. 

Kako bismo spomenute hadise ispravno razumijeli i primijenili u svojoj svakodnevnoj praksi a time i prevazišli ove nesporazume, predlažem dvije stvari: jedna bi bila dobronamjerna sugestija poštovanim imamima a druga onima koji klanjaju za našim imamima. 

Autor: Fuad Sedić