Ebu Hurejre, r.a. prenosi da su ashabi, r.a. tražili od Allahovog Poslanika, s.a.v.s. da prokune mušrike, pa je on rekao: «Ja sam poslan kao milost a nisam poslan kao kazna.» (Buharija u Tarihu i Bejheki u Šuabul-imanu, 2/144)

Također se u jednom hadisu kaže da je Allahov Poslanik, s.a.v.s. rekao: «O ljudi, ja sam, uistinu, milost koja je vama poklonjena.» (Šuabul-imanu, 2/144)

Najvjerovatnije je Poslanik, s.a.v.s. ovako postupio jer se nadao da će mušrici primiti Islam.

 

POSLANIKOVA, S.A.V.S. SAMILOST I NJEGOV AHLAK

Jednom prilikom je Aiša, r.a. upitana o Poslanikovom, s.a.v.s. ponašanju i njegovom ahlaku, pa je rekla čovjeku koji je o tome pitao:     -Pa zar ti ne učiš Kur'an? Allah, dž.š. kaže: «Ti si Poslaniče, uistinu, najljepšeg ponašanja.» (sura El-Kalem, 4) Poslanikovo ponašanje je bilo kur'ansko ponašanje.» reče Aiša, r.a. (Muslim)

Jednom prilikom kada je Aiša, r.a. opisivala Poslanikovo, s.a.v.s. ponašanje, rekla je: «Nikada nisam vidjela da je Poslanik, s.a.v.s. udario slugu, niti je bilo koga udario svojom rukom osim kada je bio u borbi na Allahovom putu. Nikada se nije svetio zbog sebe, ali je Allahovu pravdu sprovodio. Nikada mu nisu bile ponuđene dvije mogućnosti a da nije izabrao onu lakšu, osim da u tome bude grijeh, pa ako bi u tome bio grijeh onda bi bio što dalje od toga.» (Muslim) 

Muhammed, s.a.v.s. se puno brinuo za svoje sljedbenike, kao što se to naglašava u ovom kur'anskom ajetu: «Došao vam je Poslanik, jedan od vas, teško mu je što ćete na muke udariti, jedva čeka da pravim putem pođete, a prema vjernicima je blag i milostiv.» (sura Et-Tevbe, 129)

Farisi –rahimehullah- kaže: «Pogledaj, da li je Allah, dž.š. ikoga od svojih robova opisao ovakvim svojstvima samilosti i blagosti, kao što je opisao svog miljenika, Muhammeda, s.a.v.s. Kada sebi predočimo prizor Sudnjeg dana, kada se svako od ljudi bude brinuo za sebe, Muhammed, s.a.v.s. će se brinuti za svoj ummet, govoreći: 'Moj ummet, moj ummet!?' Pa će se Poslanik, s.a.v.s. obratiti Allahu, dž.š., izražavajući svoju  samilost i brigu za svoje sljedbenike: 'Ja svoju dušu predajem Tebi i radi od mene šta hoćeš, ali mi nemoj uskratiti šefa'at/zauzimanje za Tvoje robove! (to jest: moj ummet)» 

Abdullah ibn Ubejd, r.a. kaže: «Kada je Poslaniku, s.a.v.s. prebijen zub i dok je bio ranjen tekla mu je krv po licu, neko mu reče: -Allahov Poslaniče, prokuni ih! Tada Poslanik, s.a.v.s. reče: „Zaista me Allah, dž.š. nije poslao kao proklinjača niti kao klevetnika, nego me poslao kao misionara i kao milost ljudima. Allahu moj, Ti oprosti mome narodu, jer oni uistinu ne znaju.“ (Šuabul-iman, 2/164)

Ebu Hurejre, r.a. pripovijeda od Allahovog Poslanika, s.a.v.s. da je rekao: «Svaki poslanik, a.s. je imao primljenu dovu na ovome svijetu, ali sam ja svoju dovu ostavio kao šefa'at/zauzimanje za moj ummet na Sudnjem danu.» (Muttefekun alejhi) 

Abdullah ibn Abbas, r.a. komentarišući kur'anski ajet: «A Gospodar tvoj će tebi sigurno dati, pa ćeš zadovoljan biti!» (sura Ed-Duha, 5) kaže: «Poslanikovo zadovoljstvo je da njegov cijeli ummet uđe u Džennet.» (Šuabul-iman, 2/164)

Poslanikova, s.a.v.s. milost i briga za njegovim ummetom se ogleda i u dovi koju je učio prilikom klanja dva ovna, kao kurban. Kada bi klao prvog rekao bi: „Allahu moj, ovo je od Muhammeda i od porodice Muhammedove!“ a dok bi klao drugog ovna rekao bi: „Allahu moj, ovo je od Muhammeda i od onog ko nije zaklao kurban od njegovog ummeta.“ (Tirmizi i Ibn Madže) 

Također se Poslanikova, s.a.v.s. bojazan da će opterititi svoj ummet izražava u ovom i njemu sličnim hadisima: „Da se ne bojim da ću opteretiti svoj ummet naredio bih im da kasne sa klanjanjem jacije-namaza i da koriste misvak prije svakog namaza.“ (Buharija)

Kada je Poslanik, s.a.v.s. počeo klanjati noćni namaz, uz Ramazan, i ashabi se počeli sakupljati kako bi sa njim, s.a.v.s. klanjali, treću noć on namjerno nije izišao u džamiju radi noćnog namaza i rekao je: „Vidio sam vaš postupak pa namjerno nisam izišao da klanjam noćni namaz jer sam se pobojao da vam se to propiše kao obavezno, (a zatim u tom ne mognete ustrajati.)“ (Šuabul-iman, 2/165)

Upravo zbog te brige za svoje sljedbenike, Allah, dž.š. je Svog Poslanika, s.a.v.s. u Kur'anu nazvao „svjetiljkom koja sija“ (sura El-Ahzab, 46)  kako bi ljude izveo iz tmina nevjerstva na svjetlo upute, kao što se to naglašava u ovom kur'anskom ajetu: „Knjigu ti objavljujemo zato da ljude, voljom njihova Gospodara, izvedeš iz tmina na svjetlo...“ (sura Ibrahim, 1)

POSLANIKOVA, S.A.V.S. SKROMNOST

Jednom prilikom je Omer ibn El-Hattab, r.a. ušao kod Allahovog Poslanika, s.a.v.s. pa je vidio kako je hasura, na kojoj je Poslanik spavao, ostavila trag na njegovoj koži, pa Omer reče: -Allahov Poslaniče, kako bi bilo da uzmeš kakvo šiljte za ležanje da ti bude udobnije! Poslanik, s.a.v.s. mu reče: -Šta će mi dunjaluk, tako mi Onoga u čijoj ruci je moja duša, primjer mene i dunjaluka je kao primjer konjanika koji na vrućini dođe pod hlad stabla, tu se malo odmori i onda taj hlad napusti.“ (Hadis je sahih, a bilježi ga Hakim) 

Abdullah ibn Omer, r.a. kaže: „Džibril, a.s. je došao Allahovom Poslaniku, s.a.v.s. pa mu dao mogućnost da bira između dunjaluka i ahireta, pa je on izabrao ahiret a zapostavio dunjaluk.“ (Šuabul-iman, 2/167)

Ebu Umamete, r.a. prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s. rekao: „Moj Gospodar mi je ponudio da dolinu Meke pretvori u zlato, pa sam ja rekao: -Gospodaru moj, je volim da jedan dan budem sit a drugi dan gladan, pa kada izgladnim Tebi ću se obratiti sa dovom, pa kada se najedem onda ću se Tebi zahvaliti i Tebe ću spominjati.“ (Tirmizi) 

Poslanik, s.a.v.s. je volio siromahe i skromne ljude, družio se sa njima i priželjkivao takvo društvo, kao što se to kaže u ovom hadisu: „Allahu moj, poživi me kao siromaha, usmrti me kao siromaha i proživi me u skupini siromašnih na Sudnjem danu.“ (Tirmizi)

Allahu naš, ukrasi nas skromnošću i učini nas da volimo Tvog Poslanika, njegovu porodicu, ashabe i sve njegove iskrene sljedbenike! (amin)

 

Autor: Fuad Sedić