“Onome koji hotimično ubije vjernika kazna će biti Džehennem, u kome će vječno ostati; Allah će na njega gnjev Svoj spustiti i prokleće ga i patnju mu veliku pripremiti." 

﴿وَالَّذِينَ لاَ يَدْعُونَ مَعَ اللَّهِ إِلَهًا آخَرَ وَلاَ يَقْتُلُونَ النَّفْسَ الَّتِي حَرَّمَ اللَّهُ إِلاَّ بِالْحَقِّ وَلاَ يَزْنُونَ وَمَنْ يَفْعَلْ ذَلِكَ يَلْقَ أَثَامًا(68)يُضَاعَفْ لَهُ الْعَذَابُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ وَيَخْلُدْ فِيهِ مُهَانًا(69)إِلاَّ مَنْ تَابَ وَآمَنَ وَعَمِلَ عَمَلاً صَالِحًا فَأُوْلَئِكَ يُبَدِّلُ اللَّهُ سَيِّئَاتِهِمْ حَسَنَاتٍ وَكَانَ اللَّهُ غَفُورًا رَحِيمًا﴾ (سورة الفرقان 68-70)

“I oni koji se mimo Allaha drugom bogu ne klanjaju, i koji, one koje je Allah zabranio, ne ubijaju, osim kad pravda zahtijeva, i koji ne bludniče; - a ko to radi, iskusiće kaznu. Patnja će mu na onom svijetu udvostručena biti i vječno će u njoj ponižen ostati; ali onima koji se pokaju i uzvjeruju i dobra djela čine, Allah će njihova rđava djela u dobra promijeniti, a Allah prašta i samilostan je." 

﴿مِنْ أَجْلِ ذَلِكَ كَتَبْنَا عَلَى بَنِي إِسْرَائِيلَ أَنَّهُ مَنْ قَتَلَ نَفْسًا بِغَيْرِ نَفْسٍ أَوْ فَسَادٍ فِي الأَرْضِ فَكَأَنَّمَا قَتَلَ النَّاسَ جَمِيعًا وَمَنْ أَحْيَاهَا فَكَأَنَّمَا أَحْيَا النَّاسَ جَمِيعًا﴾ 

(سورة المائدة 32)

“I zbog toga smo Mi propisali sinovima Israilovim: ako neko ubije nekoga koji nije ubio nikoga, ili onoga koji na Zemlji nered ne čini - kao da je sve ljude poubijao; a ako neko bude uzrok da se nečiji život sačuva, - kao da je svim ljudima život sačuvao." 

﴿وَإِذَا الْمَوْءُودَةُ سُئِلَتْ(8)بِأَيِّ ذَنْبٍ قُتِلَتْ﴾ (سورة التكوير 8-9)

“I kada živa zakopana djevojčica bude upitana zbog kakve krivice je umorena." 

U već dobro poznatom hadisu Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: “Klonite se sedam velikih grijeha…” i od toga je spomenuo “bespravno ubiti nekoga.” 

Jednom prilikom je neki čovjek upitao Allahovog Poslanika, s.a.v.s.,:       - Koji grijeh je najteži? Allahov Poslanik, s.a.v.s., mu odgovori: - Da pored Allaha nekog obožavaš (tj. činiš širk) a On te stvorio. - A koji grijeh dolazi iza toga- upita čovjek. Allahov Poslanik, s.a.v.s., odgovori: - Da ubiješ svoje dijete iz straha (od siromaštva) da će skupa s tobom jesti. 

-A koji je grijeh iza toga- upita čovjek. Allahov Poslanik, s.a.v.s., odgovori: -Da činiš blud sa ženom od svoga komšije.” Nakon toga je objavljen kur’anski ajet u kojem Allah, dž.š., kaže: 

 ﴿وَالَّذِينَ لاَ يَدْعُونَ مَعَ اللَّهِ إِلَهًا آخَرَ وَلاَ يَقْتُلُونَ النَّفْسَ الَّتِي حَرَّمَ اللَّهُ إِلاَّ بِالْحَقِّ وَلاَ يَزْنُونَ وَمَنْ يَفْعَلْ ذَلِكَ يَلْقَ أَثَامًا﴾ (سورة الفرقان 68)

“I oni koji se mimo Allaha drugom bogu ne klanjaju, i koji, one koje je Allah zabranio, ne ubijaju, osim kad pravda zahtijeva, i koji ne bludniče; - a ko to radi, iskusiće kaznu." 

قال رَسُول اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا الْتَقَى الْمُسْلِمَانِ بِسَيْفَيْهِمَا فَالْقَاتِلُ وَالْمَقْتُولُ فِي النَّارِ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَذَا الْقَاتِلُ فَمَا بَالُ الْمَقْتُولِ قَالَ إِنَّهُ كَانَ حَرِيصًا عَلَى قَتْلِ صَاحِبِهِ. (رواه البخاري ومسلم وأحمد)  

U drugom hadisu Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže:

“Kada se dvojica muslimana sretnu i potuku sa svojim sabljama i ubica i ubijeni će u Džehennem.” Neko upita: - Allahov Poslaniče, jasno mi je za ubicu, ali zbog čega će ubijeni u Džehennem? Allahov Poslanik, s.a.v.s., odgovori: -Zato što je i on nastojao da ubije svoga protivnika.” 

Ebu Sulejman kaže: “Ovim hadisom se ne misli na sukob do kojeg dođe zbog nesporazuma i zabune, nego se misli na borbu i sukob zbog neprijateljstva, položaja, dunjalučkih interesa i sl. Ko se bude borio protiv pobunjenika protiv kojih se treba boriti, ili bude branio sebe ili svoje članove familije na takvog se ovaj hadis ne odnosi, jer je čovjek dužan da se brani ako ga ko napadne. Svakako pri tome ne namjerava nikoga ubiti, nego se namjerava samo odbraniti, osim ako ga napadač svojim nasrtljivošću i željom za ubistvom na to ne prinudi…” 

Allahov Poslanik, s.a.v.s., upozoravajući svoj ummet na opasnost od međusobnog ubijanja kaže: 

قال النَّبِي صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: لاَ تَرْجِعُوا بَعْدِي كُفَّارًا يَضْرِبُ بَعْضُكُمْ رِقَابَ بَعْضٍ (رواه مسلم) 

“Nemojte poslije mene da se vraćate nevjerstvu pa da jedni druge ubijate.” 

قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لَنْ يَزَالَ الْمُؤْمِنُ فِي فُسْحَةٍ مِنْ دِينِهِ مَا لَمْ يُصِبْ دَمًا حَرَامًا (رواه البخاري ومسلم وغيرهما)  

U drugom hadisu Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže:

“Čovjek ima prostora (i vremena za pokajanje i popravljanje situacije) u svojoj vjeri sve dok nekog bespravno ne ubije.” 

Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: “Prvo za što će čovjek (pojedinačno) biti pitan na Sudnjem danu je namaz a prvo što  će biti obračunavato na Sudnjem danu u međuljudskim odnosima je prolijevanje krvi.” 

Takođe Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: “Ubistvo jednog muslimana je kod Allaha, dž.š., teže nego nestanak cijelog dunjaluka.” 

 

قَالَ النَّبِيّ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ الْكَبَائِرُ الْإِشْرَاكُ بِاللَّهِ وَقَتْلُ النَّفْسِ وَالْيَمِينُ الْغَمُوسُ 

(رواه البخاري ومسلم وغيرهما) 

Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže:

“Najveći grijesi su: činiti širk, bespravno nekoga ubiti i krivo se zaklesti.” 

ِقَالَ النَّبِيِّ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَنْ قَتَلَ مُعَاهَدًا لَمْ يَرِحْ رَائِحَةَ الْجَنَّةِ وَإِنَّ رِيحَهَا تُوجَدُ مِنْ مَسِيرَةِ أَرْبَعِينَ عَامًا (رواه البخاري) 

Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: 

“Ko ubije nemuslimana s kojim je sklopljen ugovor neće osjetiti miris Dženneta a njegov miris se osjeća na udaljenosti od četrdeset godina.” 

Kada je ovakva situacija sa ubistvom Židova ili Kršćanina koji žive u Islamskoj državi s kojima je sklopljen ugovor, kakva je tek situacija sa ubistvom muslimana. 

Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: 

“Ko pomogne pri ubistvu muslimana, pa makar sa riječju, srešće Allaha, dž.š., a na čelu će mu biti napisano: “Očajnik koji je bez nade u Allahovu milost” 

Muavija, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Nadati se je da će Allah, dž.š., svaki grijeh oprostiti osim čovjeku koji umre kao nevjernik i čovjeku koji namjerno ubije muslimana.” 

Neki čovjek je upitao Abdullaha ibn Abbasa, r.a.,: -O Ibn Abbase, ima li ubica pravo na tevbu (pokajanje)? Ibn Abbas ga začuđeno upita: -Šta to kažeš? Zatim mu Ibn Abbas, r.a., reče: -Teško tebi, kako će ubica imati pravo na tevbu a ja sam čuo Allahovog Poslanika, s.a.v.s., da kaže: "Doći će ubijeni na Sudnjem danu noseći svoju glavu u jednoj ruci a drugom rukom vukući svog ubicu za vrat napregnutih vratnih žila, pa će stati pred Allaha, dž.š., i ubijeni će reći: "Gospodaru, ovaj me je ubio." Allah, dž.š., će ubici reći: "Propao si." I tada će ubica biti bačen u Džehennem." 

Hasan Basri kaže: Allahov Poslanik, s.a.v.s., je rekao: "Ni zašto se nisam zauzimao kod Allaha, dž.š., kao što sam se zauzimao za čovjeka koji je ubio vjernika, pa mi moje zauzimanje nije bilo primljeno."

Neki učenjaci smatraju da ubica ima pravo na pokajanje (tevbu) a kao dokaz za to uzimaju hadis u kojem je pomenut tekst (bej'ata) prisege koju je Ubade ibn Samit, r.a., sa svojim društvom dao Allahovom  Poslaniku, s.a.v.s., u kojem stoji: 

أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ وَحَوْلَهُ عِصَابَةٌ مِنْ أَصْحَابِهِ بَايِعُونِي عَلَى أَنْ لاَ تُشْرِكُوا بِاللَّهِ شَيْئًا وَلاَ تَسْرِقُوا وَلاَ تَزْنُوا وَلاَ تَقْتُلُوا أَوْلاَدَكُمْ وَلاَ تَأْتُوا بِبُهْتَانٍ تَفْتَرُونَهُ بَيْنَ أَيْدِيكُمْ وَأَرْجُلِكُمْ وَلاَ تَعْصُوا فِي مَعْرُوفٍ فَمَنْ وَفَى مِنْكُمْ فَأَجْرُهُ عَلَى اللَّهِ وَمَنْ أَصَابَ مِنْ ذَلِكَ شَيْئًا فَعُوقِبَ فِي الدُّنْيَا فَهُوَ كَفَّارَةٌ لَهُ وَمَنْ أَصَابَ مِنْ ذَلِكَ شَيْئًا ثُمَّ سَتَرَهُ اللَّهُ فَهُوَ إِلَى اللَّهِ إِنْ شَاءَ عَفَا عَنْهُ وَإِنْ شَاءَ عَاقَبَهُ فَبَايَعْنَاهُ عَلَى ذَلِك (متفق عليه)

"Obavezujete se da nećete činiti širk, da nećete krasti, da nećete činiti blud i da nećete nikoga bespravno ubijati. Ko se od vas bude ovoga pridržavao imaće nagradu kod Allaha a ko nešto od ovoga prekrši i za to bude kažnjen na dunjaluku to mu je otkup za taj grijeh. A ako neko nešto od ovoga prekrši pa mu Allah to na dunjaluku sakrije, takvom će Allah, dž.š., ako htjedne oprostiti a ako htjedne kazniće ga." 

Takođe kao argument spominju hadis u kojem se govori o čovjeku koji je ubio stotinu ljudi, iskreno se pokajao i Allah, dž.š., mu je to oprostio. 

U ranije navedenim kur'anskim ajetima je pomenuto da je Allah, dž.š., ubicama obećao stalni boravak u džehennemskoj vatri. Ovi koji smatraju da ubica ima pravo na tevbu odgovor za to nalaze u hadisu koji prenosi Enes ibn Malik, r.a., da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: "Kada Allah, dž.š., nekom robu obeća nagradu on to ispuni, a kada nekom robu obeća kaznu onda, ako htjedne kazni ga a ako htjedne oprosti mu." 

Također, kur'anski ajeti u kojima se govori da će Allah, dž.š., oprostiti sve grijehe osim širka, kao i to da iskrena tevba (pokajanje) briše sve ono što je počinjeno prije toga, jačaju mišljenje da ubica ima pravo na pokajanje, a Allah,  dž.š., najbolje zna.

Autor: Fuad Sedić