U to se ubraja čuvanje jezika od laži, gibeta, kletve, krivog zaklinjanja, razgovaranja o onome šta nas se ne tiče i svega drugog čime se može učiniti neki grijeh, ili se nekome može nanijeti šteta. 

Laži ima više stepena, a najgora i najopasnija vrsta je laganje na Allaha, dž.š., zatim na Njegovog Poslanika, s.a.v.s., zatim laganje na svoje roditelje, rodbinu i tako dalje. (Šuabu-l-iman, 4/197)

Allah, dž.š., naređuje vjernicima da budu sa iskrenima, pa kaže: «O vjernici, bojte se Allaha i budite s onima koji su iskreni!» (sura Et-Tevbe, 119)

«Ne povodi se za onim što ne znaš! I sluh, i vid, i razum, za sve to će se, zaista, odgovarati.» (sura El-Isra, 36) 

Mnogo je hadisa u kojima Allahov Poslanik, s.a.v.s., podstiče na iskrenost u govoru. Pomenut ćemo neke od njih:

Ubade ibn Samit, r.a., prenosi od Allahovog Poslanika, s.a.v.s., da je rekao: «Garantirajte mi šest stvari ja ću vama garantirati Džennet: kada govorite, govorite samo istinu, kada nešto obećate to ispunite, kada vam se nešto dadne na povjerenje to sačuvajte, čuvajte svoje spolne organe, obarajte svoje poglede i čuvajte svoje ruke!» (Šuabu-l-iman, 4/206)

Sehl ibn Sead, r.a., pripovijeda od Allahovog Poslanika, s.a.v.s., da je rekao: «Ko bude čuvao ono što je između njegova dva obraza (jezik) i ono što je među njegovim nogama (spolni organ) ja mu garantiram Džennet.» (Buhari) 

Laž je jedna od osobina munafika, jer Allahov Poslanik, s.a.v.s., u dobro poznatom hadisu kaže: «Tri su osobine munafika: kada priča laže, kada nešto obeća to ne izvrši i kada mu se nešto dadne na povjerenje to iznevjeri.» (muttefekun alejhi) 

Ammar ibn Jasir, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: «Ko bude imao dva lica (bude dvoličnjak) na Ovome svijetu, Allah će mu dati da ima dva jezika  od vatre na Sudnjem danu.» (Šuabu-l-iman, 4/229)

Od onoga od čega vjernik treba da čuva svoj jezik je i to da njime ne hvali onoga ko ne zaslužuje pohvalu, niti da njime kudi onoga ko to ne zaslužuje. Enes ibn Malik, r.a., pripovijeda da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: «Zaista se Allah, dž.š., ljuti kada se na zemlji neki griješnik hvali.» (Šuabu-l-iman, 4/230)



NE GOVORITI O ONOME ŠTO NAS SE NE TIČE

Od najvažnijih stvari od kojih treba da čuvamo svoj jezik je da se ne uplićemo u ono što se nas ne tiče, ni presuđivanjem, ni ogovaranjem, ni komentiranjem, niti na bilo koji drugi način. Kloniti se onoga što nas se ne tiče je od ljepote naše vjere, jer Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: «Od ljepote islama nekog čovjeka je da se klone onoga što ga se ne tiče.» 

Mudrog Lukmana su ljudi pitali, kako je dostigao tako veliki stepen privrženosti u vjeri, pa je odgovorio: «Govoreći istinu, čuvajući emanet i kloneći se onogo što me se ne tiče.» (Šuabužl-iman, 4/231) 

Ebu Šurejh El-Huzai, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: «Ko vjeruje u Allaha i Onaj svijet neka ugosti svoga gosta, ko vjeruje u Allaha i Onaj svijet neka lijepo postupa sa svojim komšijom, ko vjeruje u Allaha i Onaj svijet neka govori ono što je dobro ili neka šuti.» (Muslim) 

Sufjan ibn Abdullah es-Sekafi, r.a., je rekao Allahovom Poslaniku, s.a.v.s.: -Poslaniče, reci mi nešto čega ću se pridržavati? On mu reče: -Reci: 'Ja vjerujem u Allaha' a zatim u tome ustraj. Sufjan ga zatim upita: -Poslaniče, čega se za mene najviše bojiš? Poslanik mu pokaza rukom na jezik.»  (Šuabu-l-iman, 4/236)

Abdullah ibn Mesud, r.a., je pitao Allahovog Poslanika, s.a.v.s., o najboljem djelu, pa mu je odgovori: -Namaz u njegovo pravo vrijeme. Abdullah opet upita: -A šta poslije toga? Poslanik reče: -Dobročinstvo prema roditeljima. Abdullah opet upita: -Poslaniče, a šta poslije toga? Poslanik reče: -Da ljudi budu zaštićeni od tvog jezika…» (Šuabu-l-iman, 4/238)

Ukbe ibn Amir, r.a., je upitao Allahovog Poslanika, s.a.v.s.: -U čemu je spas? Poslanik mu odgovori: -Čuvaj svoj jezik, neka tvoja kuća bude prostrana (za goste) i plači zbog svojih grijeha.» (Šuabu-l-iman, 4/239)

Esved ibn Asrem, r.a., je tražio od Allahovog Poslanika, s.a.v.s., da ga posavjetuje, pa ga Poslanik upita: -Možeš li kontrolirati svoj jezik? Esved mu odgovori: Pa šta mogu kontorolirati ako ne bih mogao  kontrolisati svoj jezik. Poslanik opet upita: -Možeš li kontrolisati svoje ruke? Esved mu odgovori: Pa šta mogu kontorolirati ako ne mogu kontrolirati svoje ruke. Tada mu Poslanik, s.a.v.s., reče: -Svojim jezikom ne govori osim ono što je dobro i svoje ruke ne pružaj osim prema onome što ti je dozvoljeno.» (Šuabu-l-iman, 4/240)

Enes ibn Malik, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: «Ko želi da bude spašen neka se drži šutnje.» (Šuabu-l-iman, 4/241)

Hasan kaže: Prenešeno nam je da je Allahov Poslanik, s.a.v.s.,  rekao: «Allah se smilovao čovjeku koji, kada progovori zaradi sevab, ili koji ošuti pa time bude spašen.» (Šuabu-l-iman, 4/241)

Aiša, r.a., kaže: Nisam nikada vidjela da ja Poslanik, s.a.v.s., prije jacije spavao, niti je nakon nje bespotrebno sjedio; ili bi zikir činio pa zaradio neki sevab, ili bi spavao pa se zaštitio.» (Šuabu-l-iman, 4/241)

Hani' ibn Šurejh, r.a., je upitao Allahovog Poslanika, s.a.v.s., rekavši: -Poslaniče, obavijesti me o nekom poslu koji će mi zagarantirati Džennet? On mu reče: -Govori samo lijepe stvari i hrani gladne.» (Šuabu-l-iman, 4/243)

U predaji od Ebi Džuhajfe, r.a., se kaže da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: -Koji je posao najdraži Allahu, dž.š., pa su ashabi zašutjeli i niko mu nije odgovorio. Tada Poslanik, s.a.v.s., reče: -Čuvanje jezika.» (Šuabu-l-iman, 4/245)

 

Autor: Fuad Sedić