Blagost i umjerenost u pozivinju u vjeru
Onaj ko govori o Islamu nema pravo da ga prikazuje kao tešku i komplikovanu vjeru, nego treba da ga predstavlja kao lahku i primamljivu vjeru, kakva ona u stvari i jeste.
Takav je bio i način Poslanikovog, s.a.v.s. pozivanja u vjeru. Jedna od žena Allahovog Poslanika, s.a.v.s. kaže: „Kada god je Poslanik, s.a.v.s. mogao da bira između dvije stvari (varijante ili mogućnosti) uvijek bi izabrao onu lakšu stvar...“ Takođe je postupala i generacija ashaba pa i onih poslije njih, na što ukazuju i slijedeći primjeri:
Umejr ibn Ishak, jedan od tabi'ina –rahimehullah- kaže: „Broj ashaba koje sam zatekao žive bio je veći nego broj onih koji su umrli prije mene, pa nisam nikog od ljudi vidio da je blaži u svome ponašanju i manje strog od njih.“ (Šuabul-iman 2/20)
Ibn Ebi Mulejkete –rahimehullah- kaže da je Ubejd ibn Umejr ibn Katade došao kod Aiše, r.a. pa ga je ona upitala: -Čujem da držiš predavanja i da ljudi dolaze pa te slušaju? On odgovori: -To je tačno, o majko vjernika. Tada mu ona reče: -Čuvaj se da ljudima ne budeš dosadan i naporan i nemoj slučajno da im prekidaš nadu u Allahovu milost!“ (Šuabul-iman 2/21)
Zejd ibn Eslem –rahimehullah- kaže da bio jedan čovjek od ranijih naroda koji je bio privržen ibadetu, ali je u tome pretjerivao i sebe je opterećavao više nego što je potrebno, dok je drugim ljudima prekidao nadu u Allahovu milost. Kada je umro, pitao je Allaha, dž.š. šta je zaslužio, pa mu Allah, dž.š. reče: -Vatru! On tada reče: -Pa Gospodaru, gdje je moja pobožnost i upornost? Allah, dž.š. će mu tada reći: -Ti si ljudima, na dunjaluku prekidao nadu u Moju milost a Ja ću danas tebi uskratiti Svoju milost.“ (Ebu Nuajm u Hil-ji 3/222 i Bejheki u Šuabul-imanu 2/21)
Bejheki nakon gornjeg citata kaže: Možda je taj čovjek smatrao da je njegov spas u ibadetu i na to se oslanjao, a nije imao na umu Allahovu, dž.š. milost i Njegov oprost grijeha onome ko to zasluži, ili je čak to smatrao nemogućim.
Jednom prilikom je Abdullah ibn Mes'ud, r.a. prošao pored jednog vaiza koji je ljude savjetovao, pa mu reče: -O vaize, nemoj ljudima prekidati nadu u Allahovu milost, zatim je proučio ovaj kur'anski ajet: „O robovi moji koji ste se prema sebi ogriješili, ne gubite nadu u Allahovu milost! Allah će, sigurno, sve grijehe oprostiti. On, doista, mnogo prašta i On je milostiv.“ (sura Ez-Zumer, 53)
Sabit –rahimehullah- kaže: „Kada bi se Davud, a.s. sjetio svojih grijeha onda bi mu se zbog straha od Allaha, dž.š. svi njegovi organi i kosti pomakle sa svojih mjesta. Nakon toga bi se sjetio Allahove milosti i blagosti prema griješnicima pa bi mu se svaka kost vratila na svoje mjesto.“ (Ebu Nuajm u Hil-ji 2/328 i Bejheki u Šuabul-imanu 2/21)
Ebu Sinan El-Kasmeli El-Hanefi –rahimehullah- kaže: Našao sam u nekim knjigama da ovako piše: „Najdraži su Mi od Mojih robova oni koji Me učine dragim Mojim robovima i koji najviše govore o Mojoj neizmjernoj milosti, a najmrži su Mi od Mojih robova oni koji prekidaju nadu ljudima u Moju milost i dovode ih u očaj.“ (Šuabul-iman 2/22)
Ebu Osman –rahimehullah- kaže: „Ko se bude previše oslanjao na Allahovu milost neće činiti dobra djela, a ko bude samo strahovao od Allaha, dž.š. izgubiće nadu u Njegovu milost, nego treba povremeno jedno a povremeno drugo.“ (Šuabul-iman 2/22)
Ebu Hurejre, r.a. pripovjeda da je Allahov Poslanik s.a.v.s. jednom prilikom zatekao grupu ashaba kako razgovaraju pa im je rekao: „Tako mi Onoga u čijoj je ruci moja duša, kad biste znali ono što ja znam malo biste se smijali a puno biste plakali.“ Kada smo se razišli Allah, dž.š. je Poslaniku objavio: -O Muhammede, zašto prekidaš nadu Mojim robovima u Moju milost? Nakon toga se Poslanik vratio do te skupine ashaba i rekao im: „Raduj te se (Allahovoj milosti) i budite (u svojim poslovima) umjereni i ustrajni!“ (Buharija u El-Edebul-mufred br.254)
Bejheki –rahimehullah- kaže: Ovo ukazuje na to da ne treba strahopoštovanje biti toliko da čovjeku prekida nadu u Allahovu milost, kao što ne smije njegova nada biti takva da se ne boji Allaha, dž.š. i da se opusti u činjenju grijeha.
Jahja ibn Muaz Er-Razi –rahimehullah- bi se Allahu, dž.š. obraćao ovim riječima: „Ako su moja djela malena u odnosu na Tvoje obilno davanje, onda je moja nada ogromna u odnosu na Tvoju milost.“ (Šuabul-iman 2/25)
Tavus El-Jemani je rekao Ata'u: „O Ata'u, nemoj slučajno da nešto tražiš od onoga ko je pred tobom zatvorio vrata i postavio pred vrata stražare, nego se obraćaj Onome čija su vrata otvorena sve do Sudnjeg dana, On ti je naredio da Ga moliš i obećao je da će ti se odazvati.“ (Ebu Nuajm u Hil-ji 8/141 i Bejheki u Šuabul-imanu 2/35)
Bišr ibn El-Haris –rahimehullah- kaže: Kada je Ibrahim, a.s. bio bačen prema vatri koja je bila pripremljenja za njega sreo ga je Džibril, a.s. i upitao ga treba li mu pomoć? Ibrahim, a.s. mu odgovori: -Ako je od tebe ne treba, a ako je od Allaha treba. (Šuabul-imanu 2/29)
Muhammed ibn Hamid je tražio od Ebu Bekra El-Verraka da ga poduči nečem što će ga približiti ljudima, pa mu on reče: „Ono što će te približiti Allahu, dž.š. je to da od Njega nešto tražiš a ono što će te približiti ljudima je da od njih ništa ne tražiš.“ (Šuabul-imanu 2/35)
Prema tome ne treba gubiti nadu u Allahovu milost i treba Mu se uvijek obraćati sa dovom, jer Allah voli one koji su ustrajni u učenju dove, kako to kaže Poslanik, s.a.v.s. u jednom hadisu.
Ebu Hurejre, r.a. pripovijeda od Allahovog Poslanika da je rekao: „Doći će vrijeme velikih iskušenja iz kojih čovjeka ne može spasiti niko osim Allaha, dž.š. ili iskrena dova poput dove utopljenika.“ (Asbehani u Tergibu i Bejheki u Šuabul-imanu 2/40)
Abdullah ibn Mes'ud, r.a. pripovijeda od Allahovog Poslanika, s.a.v.s. da je rekao: „Tražite od Allaha, dž.š. od Njegovih blagodati jer On voli da se traži od Njegovih blagodati, a najbolji ibadet je iščekivanje rješenja neke teške situacije.“ (Šuabul-iman 2/43)
Onaj koji uči dovu nikada nije na gubitku, jer Ebu Seid, r.a. pripovijeda od Allahovog Poslanika, s.a.v.s. da je rekao: „Kada god musliman moli Allaha, dž.š. za nešto u čemu nema nikakvog grijeha, niti raskidanja rodbinske veze, Allah, dž.š. će mu dati jedno od troje: ili će uslišati njegovu dovu, ili će ga zaštititi od zla koliko vrijedi ta dova ili će mu Allah, dž.š. to ostaviti kao nagradu na Sudnjem danu.“ ( Hadis je sahih a bilježe ga Ahmed 3/18, Buharija u El-Edebul-mufredu br. 710 i Hakim u Mustedreku 1/493)
Dragi Allahu, učini nas od onih koji ljude pozivaju u vjeru na najljepši način i da im u primjeni vjerskih načela budemo najbolji uzor. (amin)
Autor: Fuad Sedić