Na ovu činjenicu ukazuje i hadis u kojem Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: «Jedite, pijte i udjeljivajte. Oblačite se, ali bez oholosti i israfluka (rasipništva), jer zaista Allah, dž.š., voli da se vidi trag Njegove blagodati na čovjeku.» (Šuabu-l-iman, 4/136)

Allahov Poslanik, s.a.v.s., je vidio nekog ashaba koji je na sebi imao pohabanu odjeću, pa ga je upitao, ima li on imetka? On mu je odgovorio da mu je Allah, dž.š., dao od svih vrsta imetka, i ovaca i deva. Poslanik mu na to reče: -Onda neka se Allahova blagodat i plemenitost vidi na tebi.» (Šuabu-l-iman, 4/136)

Zahvala na Allahovim, dž.š., blagodatima se dijeli na tri vrste: zahvala jezikom, zahvala tijelom i zahvala srcem. Zahvala srcem se ogleda u tome da se priznaje i vjeruje da su sve blagodati od Allaha, dž.š. Zahvala tijelom je u tome da se dijelovi tijela i organi ne koriste ni za što drugo osim za pokornost Allahu, dž.š. koji ih je učinio zdravim i sposobnim. I zahvala jezikom se ogleda u stalnom spominjanju Allaha, dž.š., i zahvaljivanju na Njegovim blagodatima. (Šuabu-l-iman, 4/135) 

Zahvalu tijelom pojašnjava i slijedeća predaja u kojoj se govori da je neki čovjek upitao Ebu Hazima o zahvalnosti za blagodat očiju (vida), pa mu je odgovorio: 

-Zahvala na očima je, kada sa njima vidiš nešto dobro da to obznaniš, a kada vidiš nešto loše da to sakriješ.

Čovjek ga upita: -A kakva je zahvalnost za uši?

On odgovori: -Kada sa njima čuješ nešto korisno da to zapamtiš, a kada čuješ nešto loše da to dalje ne širiš.

Čovjek ga dalje upita: -A kakva je zahvalnost za ruke?

Ebu Hazim odgovori: -Da sa njima ne uzimaš ono što ti ne pripada i da ne uskraćuješ Allahovo pravo u onome što je u njima.

Čovjek ga upita: -A kakva je zahvalnost za stomak?

On odgovori: -Da njegov donji dio bude za hranu, a gornji za znanje.

Čovjek ga upita: -A kakva je zahvalnost za spolni organ?

On odgovori: -Kao što je Allah, dž.š., u Kur'anu rekao: „i koji stidna mjesta svoja čuvaju osim od žena svojih ili onih koje su u posjedu njihovu, oni, doista, prijekor ne zaslužuju; a oni koji i pored toga traže, oni u zlu sasvim pretjeruju.“ (sura El-Mu'minun, 6-7) 

Čovjek ga upita: -A kakva je zahvalnost za noge?

On odgovori: -Kada vidiš da neko čini dobra djela ti ga oponašaj pri tome koristeći svoje noge, a ako vidiš nešto loše onda ti svojim nogama nemoj to činiti i budi zahvalan Allahu, dž.š., jer zaista, ko bude zahvalan samo jezikom, a ne bude zahvaljivao sa svim svojim dijelovima tijela, taj je poput onoga koji drži odjeću, a nije je obukao da ga ona štiti od vrućine, studeni, snijega ili kiše.“ (Šuabu-l-iman, 4/134)

Čovjek ponekada pomisli da su mu uskraćene neke blagodati i da mu dosta toga nedostaje. U takvoj situaciji treba da ima na umu da ima onih koji su u težoj situaciji od njega, pa neka na njih pogleda, biće zahvalniji Allahu, dž.š. Na to ga upućuje i hadis koji prenosi Ebu Hurejre, r.a., da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: „Gledajte u one koji su u težoj situaciji od vas, a nemojte gledati u one koji su u boljoj situaciji od vas, da ne biste zanijekali Allahove blagodati.“ (Muslim) 

Dakle u dunjalučkim stvarima treba gledati u one koji su u težoj situaciji od nas, a u vjerskoj privrženosti treba gledati u one koji su bolji od nas. To je pravilo sadržano u hadisu koji prenosi Enes ibn Malik, r.a., da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: „Ko po pitanju vjere  bude gledao u onoga ko je bolji od njega, a po pitanju dunjalučkih stvari u onoga ko je u težoj situaciji od njega, toga će Allah, dž.š., upisati kao strpljivog i zahvalnog; a ko po pitanju vjere bude gledao u onoga ko je gori od njega, a po pitanju dunjalučkih stvari u onoga ko je u boljoj situaciji od njega, toga Allah, dž.š., neće upisati kao strpljivog i zahvalnog.“ (Šuabu-l-iman, 4/137)

Revh ibn el-Kasim, rahimehullah, kaže: "Neki čovjek iz moje familije se povukao iz dunjalučkog uživanja, pa je rekao da neće jesti ni paluzu, ni slatko jelo od datula i masla, jer smatra da se neće moći zahvaliti na toj vrsti hrane. Ja sam nakon toga sreo Hasana i upitao ga o tom čovjek, na šta mi on reče: -To je ahmak, pa zar je u stanju da se zahvali na blagodati hladne vode.“ (Šuabu-l-iman, 4/139)

Allah, dž.š., u Kur'anu kaže: „Zatim ćete toga dana o blagodatima biti pitani sigurno!“ (sura Et-Tekasur, 8) 

Allahov Poslanik, s.a.v.s., u jednom hadisu pojašnjava da se sa ovim blagodatima, između ostalog, misli i na „hurme i hladnu vodu“ (Šuabu-l-iman, 4/143)

Također se prenosi da je Abdullah ibn Mes'ud, r.a., rekao da se sa ovim blagodatima misli na „zdravlje i bezbjednost.“ (Šuabu-l-iman, 4/149) 

U komentaru ovog ajeta Abdullah ibn Abbas, r.a., kaže: „Sa ovim blagodatima se misli na zdravo tijelo, oči i uši. Allah, dž.š., će Svoje robove pitati u što su ih koristili, iako On bolje zna od njih samih. A to je kur'anski ajet u kojem Allah, dž.š., kaže: „i sluh, i vid, i razum, za sve to će se, zaista, odgovarati.“ (sura El-Isra, 36, a predaja se nalazi u Šuabu-l-imanu, 4/148)

Prenosi se da je mudri Lukman rekao svome sinu: „Nema ništa vrjednije od zdravlja, niti ima veće blagodati od raspoloženja.“ (Šuabu-l-iman, 4/149)

Blagodat zdravlja je uistinu velika i toga ljudi vrlo često nisu ni svjesni, pogotovo kada se počnu diviti svojim djelima i smatrati da su dosta toga učinili. Vehb ibn Munebbih, rahimehullah, kaže da je neki čovjek obožavao Allaha, dž.š., pedeset godina, pa ga je Allah obavijestio da mu je oprostio grijehe. Tada se taj čovjek –zaboravljaući blagodati- usprotivi i reče: -Gospodaru, pa šta mi imaš opraštati kad je nisam nikada nikakvog grijeha učinio. Tada je Allah odredio da mu u vratu počne kucati jedna žila od koje on nije mogao ni klanjati ni spavati. Kada se ta žila smirila, on je zaspao i u snu je vidio meleka, pa mu se požalio na tu žilu koja ga je uznemiravala. Melek mu na to reče: -Sav tvoj pedesetogodišnji ibadet nije ravan blagodati da ti se ta žila smirila.“ (Šuabu-l-iman, 4/152)

 

Autor: Fuad Sedić