Zbog  mnogobrojnih zasluga i požrtvovanja koje su pokazali u odbrani Islama oni zaslužuju svako priznanje i počast. Čitav Islamski ummet ih tretira kao pouzdane i iskrene prenosioce hadisa i svega ostalog što nam je Muhammed, s.a.v.s., ostavio u emanet. Na mnogo mjesta u Kur’anu Allah, dž.š., izražava svoje zadovoljstvo sa ashabima, pa kaže: 

 

﴿ وَالسَّابِقُونَ الأَوَّلُونَ مِنْ الْمُهَاجِرِينَ وَالأَنصَارِ وَالَّذِينَ اتَّبَعُوهُمْ بِإِحْسَانٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُمْ وَرَضُوا عَنْهُ﴾ (سورة التوبة 100)

“Allah je zadovoljan prvim muslimanima, muhadžirima i ensarijama i svima onima koji ih slijede dobra djela čineći, a i oni su zadovoljni Njime…”

 

﴿ لَقَدْ رَضِيَ اللَّهُ عَنِ الْمُؤْمِنِينَ إِذْ يُبَايِعُونَكَ تَحْتَ الشَّجَرَةِ ﴾ (سورة الفتح 18)

“Allah je zadovoljan onim vjernicima koji su ti se pod drvetom na vjernost zakleli.”

Takođe i Allahov Poslanik, s.a.v.s., u mnogo hadisa govori o vrlinama ashaba i zabranjuje da se pogrdno pominju ili  psuju. Upravo zbog toga veliki broj učenjaka smatra da onaj ko opsuje Ebu Bekra, njegovu kćerku Aišu, ili Omera, r.a., postaje kjafirom/nevjernikom. Kao dokaz pominju hadis: “Ko tebe opsuje, o Ebu Bekre, taj je kjafir.”

Po pitanju psovanja ostalih ashaba učenjaci se razilaze da li je to nevjerstvo ili veliki grijeh. 

 

Allahov Poslanik, s.a.v.s., u jednom hadisu kaže: 

قَالَ النَّبِيُّ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لاَ تَسُبُّوا أَصْحَابِي فَلَوْ أَنَّ أَحَدَكُمْ أَنْفَقَ مِثْلَ أُحُدٍ ذَهَبًا مَا بَلَغَ مُدَّ أَحَدِهِمْ وَلاَ نَصِيفَهُ (رواه البخاري)

“Ne psujte moje ashabe. Tako mi Onoga u čijoj je ruci moja duša, kada bi bilo ko od vas (koji ćete doći poslije njih) podijelio zlata koliko je brdo Uhud, ne bi dostigao ono što je neki od ashaba dostizao dijeleći pregršt (šaku) ili pola pregršti hurmi.”

U drugom hadisu Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: “Ko opsuje moje ashabe, na njega je Allahovo prokletstvo, prokletstvo meleka i svih ljudi.”

Takođe nije dozvoljeno raspravljati o nesuglasicama koje su se desile među ashabima, r.a., a koje su bile rezultat židovskog, ili munafičkog, ili šejtanskog zavođenja, nego se u takvim situacijama trebamo sustegnuti od  komentara, jer ko smo mi da raspravljamo i sudimo o ashabima. 

Abdullah ibn Mes’ud, r.a., pripovijeda da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Kada se pomenu moji ashabi sustegnite se od rasprave i komentara…” 

U nekim hadisima su posebno naglašene ensarije, pa Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: “Voljeti Ensarije je sastavni dio imana, a njih mrziti je znak munafikluka.”

Autor: Fuad Sedić