Allah, dž.š., u Kur’anu kaže: 

﴿وَلاَ تَجَسَّسُوا ﴾ (سورة الحجرات 12)

“I ne uhodite jedni druge...!”

Kurtubi –rahimehullah- u komentaru ovog ajeta pominje priču od Amra ibn Dinara koji kaže: Živio je neki čovjek u Medini i imao sestru koja se razbolila a zatim umrla. Kada su je ukopavali taj brat je bio među onima koji su je spustili u kabur. Tom prilikom mu je ispao novčanik sa parama te je on kasnije uz pomoć rodbine otišao, otkopao kabur i izvadio svoj novčanik. Dok je bio u kaburu odlučio je da vidi lice svoje sestre i da vidi u kakvom je stanju. Kada je podigao ćefine vidio je kako njegova sestra gori u vatri. Vratio se kući i pitao majku o onome šta je njegova sestra radila. Ona mu to u prvi mah nije htjela reći ali je on bio uporan sve dok mu nije rekla da je njegova sestra kasnila sa namazom i kada bi se komšiluk smirio i pripremio za počinak ona bi prisluškivala na njihovim vratima ono što oni govore i to što bi čula sutradan bi širila po selu. Tada njen brat reče: Zbog toga je i upropaštena.

Abdullah ibn Abbas, r.a., pripovijeda da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., u jednom hadisu rekao: 

عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ عَنِ النَّبِيِّ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ مَنْ صَوَّرَ صُورَةً كُلِّفَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ أَنْ يَنْفُخَ فِيهَا وَعُذِّبَ وَلَنْ يَنْفُخَ فِيهَا وَمَنْ تَحَلَّمَ كُلِّفَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ أَنْ يَعْقِدَ شَعِيرَتَيْنِ أَوْ قَالَ بَيْنَ شَعِيرَتَيْنِ وَعُذِّبَ وَلَنْ يَعْقِدَ بَيْنَهُمَا وَمَنِ اسْتَمَعَ إِلَى حَدِيثِ قَوْمٍ يَكْرَهُونَهُ صُبَّ فِي أُذُنَيْهِ الْآنُكُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ (رواه البخاري)

“Ko nacrta neki lik biće mu naređeno da u njega udahne dušu i tako će biti kažnjavan, a to neće moći učiniti, ko kaže da je u snu nešto vidio a u  stvari nije, biće mu naređeno da napravi čvor od dvije dlake i tako će biti kažnjavan (a to  neće moći učiniti) i ko bude prisluškivao nečiji govor, a njima to nije po volji, izlit će mu se (na Sudnjem danu) topljeno olovo u uši.”

U ovu vrstu grijeha ubraja se prisluškivanje pored nečije kuće, kancelarije i tome slično. Takođe pod ovaj grijeh potpada i ispitivanje malodobne djece o onome što se dešava u njihovoj kući, kao i raspitivanje komšija o onome šta se govori i dešava u komšiluku.

Prema tome svaki kulturan čovjek, a prije svega musliman koji se drži Poslanikovih uputa treba da se kloni slušanja onog govora koji ga se ne tiče, a pogotovo ako to ljudi ne žele da se čuje, jer je to u skladu sa hadisom u kojem Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: 

قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مِنْ حُسْنِ إِسْلاَمِ الْمَرْءِ تَرْكُهُ مَا لاَ يَعْنِيهِ 

(حديث حسن ورواه الترمذي وأحمد ومالك وغيرهم) 

“Od ljepote Islama nekog čovjeka je da ostavi ono što ga se ne tiče.”

Autor: Fuad Sedić