Zanijekati ovaj imanski šart je jedan od velikih grijeha koji izvodi čovjeka iz vjere. 

 

عَنْ عَلِيٍّ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لَنْ يُؤْمِنَ عَبْدٌ حَتَّى يُؤْمِنَ بِأَرْبَعٍ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَأَنَّ اللَّهَ بَعَثَنِي بِالْحَقِّ وَيُؤْمِنُ بِالْبَعْثِ بَعْدَ الْمَوْتِ وَيُؤْمِنُ بِالْقَدَرِ خَيْرِهِ وَشَرِّهِ (رواه الترمذي) 

Alija, r.a., pripovijeda da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Neće biti potpun iman nekog čovjeka sve dok ne bude vjerovao u četvero: da vjeruje da nema drugog boga osim Allaha i da sam ja Allahov poslanik kojeg je poslao sa Istinom, da vjeruje u proživljenje poslije smrti i da vjeruje u Allahovo određenje i dobro i zlo.”

       Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: “Ko zaniječe kader zanijekao je i ono čime sam ja došao.”

Ibn Dževzi –rahimehullah- u svome tefsiru pominje da su mekanski mušrici došli Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., da raspravljaju o kaderu, pa je Allah, dž.š., objavio ovaj kur’anski ajet: 

﴿إِنَّا كُلَّ شَيْءٍ خَلَقْنَاهُ بِقَدَرٍ﴾ (سورة القمر 49)

“Mi sve s određenom sudbinom (mjerom) stvaramo.”

U drugoj predaji stoji da je neki čovjek iz Nedžrana došao Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., i rekao: -Muhammede, ti smatraš da su i grijesi određeni a to nije tako. Poslanik mu na to reče: -Vi ste oni koji sa Allahom raspravljaju. Zatim je objavljen ovaj kur’anski ajet: 

﴿إِنَّ الْمُجْرِمِينَ فِي ضَلاَلٍ وَسُعُرٍ(47)يَوْمَ يُسْحَبُونَ فِي النَّارِ عَلَى وُجُوهِهِمْ ذُوقُوا مَسَّ سَقَرَ(48)إِنَّا كُلَّ شَيْءٍ خَلَقْنَاهُ بِقَدَرٍ﴾ (سورة القمر 47-49)

“Griješnici će sigurno stradati  i u ognju biti na Dan kada budu u vatru odvučeni, s licima dolje okrenutim: ‘Iskusite vatru džehennemsku!’ Mi sve s određenom sudbinom stvaramo.”

Omer ibn Hattab, r.a., pripovijeda da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Kada Allah, dž.š., na Sudnjem danu sakupi prve i zadnje generacije, narediće pozivaču da pozove tako glasno, da ga čuju svi ljudi: -Gdje su oni što su sa Allahom, dž.š., raspravljali? Tada će ustati Kaderije i biće bačeni u džehennemsku vatru. Tada će Allah, dž.š., reći: 

 

﴿ ذُوقُوا مَسَّ سَقَرَ(48)إِنَّا كُلَّ شَيْءٍ خَلَقْنَاهُ بِقَدَرٍ﴾ (سورة القمر 48-49)

“Iskusite vatru džehennemsku! Mi sve s određenom sudbinom stvaramo.” 

Kaderije su inače skupina koja je raspravljala i govorila da nije dozvoljeno da se nekom propiše i odredi neki grijeh, pa onda bude za njega odgovoran. 

Allahov Poslanik, s.a.v.s., u hadisu kaže: “Neće ući u Džennet onaj koji je neposlušan svojim roditeljima, niti onaj koji ne vjeruje u Allahovo određenje (kader), niti notorni pijanica.”

Aiša, r.a., pripovijeda da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Šestoricu je prokleo Allah, dž.š., i Njegovi poslanici: onoga koji ne vjeruje u kader, onoga koji nešto dodaje u Allahovu, dž.š., knjigu, nepravednika, onoga koji hoće da ponizi onoga koga je Allah, dž.š., uzdigao, onoga koji ono što je Allah zabranio smatra dozvoljenim i onoga koji se ne pridržava mog sunneta.” 

Čovjek treba biti zadovoljan sa Allahovom, dž.š., odredbom, jer u jednom hadis-kudsiju stoji da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: Allah, dž.š., kaže: “Ko ne bude zadovoljan sa mojom odredbom neka traži sebi gospodara mimo mene.”

Inače nije dozvoljeno svoje griješenje pravdati Allahovim, dž.š., određenjem i govoriti: ‘Allah je odredio da ja budem ovakav ili onakav.’ Istina je da je svakom propisano kakav će biti, ali niko od nas ne zna šta je njemu propisano. Prema tome vjernik treba da izvršava ono što mu je Allah naredio i kloni se Njegovih zabrana, moli Allaha, dž.š., da sa lijepim djelima završi na ovome svijetu. Takođe vjernik treba da zna da Allah, dž.š., nikome ne čini nepravdu. 

Allah, dž.š., nije zadužio ljude da moraju znati Njegovu volju i kader (određenje) da bi se prema njima prilagodili, nego ih je zadužio da spoznaju Allahova, dž.š., naređenja i zabrane, kako bi se prilagodili njima... A kada oni pokušaju to učiniti, Allah, dž.š., ih uputi i raširi njihove grudi ka prihvatanju Islama... 

Abdullah ibn Omer, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao o ljudima koji ne vjeruju u Allahovo, dž.š., određenje: “Tako mi Onoga u čijoj ruci je moja duša, kada bi neko od njih podijelio na Allahovom putu količinu zlata koliko je brdo Uhud, to od njega ne bi bilo primljeno sve dok ne povjeruje u Allahovo, dž.š., određenje.”

Polemisati i raspravljati o kada i kaderu je pokuđeno. Tahavija kaže: Kader je u svojoj osnovi tajna Allaha, dž.š., u Njegovim stvorenjima koju niko nije u stanju spoznati; ni najodabraniji melek, niti bilo ko od Allahovih poslanika. Debatiranje i raspravljanje o njemu je uzrok propasti, zabranjena radnja i prekoračivanje granice. Zato se dobro čuvajte svakog raspravljanja, razmišljanja i zapitkivanja o tome, jer je Allah, dž.š., znanje o kaderu sakrio od svojih stvorenja i zabranio im da o njemu tragaju. 

Jedan čovjek je došao Aliji, r.a., i upitao ga o kaderu, na što mu je on odgovorio: “Mračan put, pa njime ne kreći.” On mu ponovi pitanje, na što mu Alija reče: “Duboko more, te ga nemoj gaziti.” On ga ponovo upita, a Alija mu reče: “Tajna Allaha, dž.š., te se nemoj džaba truditi da je spoznaš.” 

Jednom prilikom je Allahov Poslanik, s.a.v.s., došao među ashabe a oni su raspravljali o kaderu. Tako se naljutio da mu je lice pocrvenilo od srdžbe, pa im reče: Šta je s vama? Zar ćete dozvoliti da jedan dio Allahove Knjige niječete drugim? Zbog toga su uništeni oni koji su bili prije vas.!

Jednom prilikom je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao Abdullahu ibn Abbasu, r.a.,: 

عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ قَالَ كُنْتُ خَلْفَ رَسُولِ اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَوْمًا فَقَالَ يَا غُلاَمُ إِنِّي أُعَلِّمُكَ كَلِمَاتٍ احْفَظِ اللَّهَ يَحْفَظْكَ احْفَظِ اللَّهَ تَجِدْهُ تُجَاهَكَ إِذَا سَأَلْتَ فَاسْأَلِ اللَّهَ وَإِذَا اسْتَعَنْتَ فَاسْتَعِنْ بِاللَّهِ وَاعْلَمْ أَنَّ الْأُمَّةَ لَوِ اجْتَمَعَتْ عَلَى أَنْ يَنْفَعُوكَ بِشَيْءٍ لَمْ يَنْفَعُوكَ إِلاَّ بِشَيْءٍ قَدْ كَتَبَهُ اللَّهُ لَكَ وَلَوِ اجْتَمَعُوا عَلَى أَنْ يَضُرُّوكَ بِشَيْءٍ لَمْ يَضُرُّوكَ إِلاَّ بِشَيْءٍ قَدْ كَتَبَهُ اللَّهُ عَلَيْكَ رُفِعَتِ الأَقْلاَمُ وَجَفَّتِ الصُّحُفُ (حديث صحيح ورواه الترمذي) 

“O mladiću, pazi na Allaha i On će na tebe paziti. Pazi na Allaha, naći ćeš ga ispred sebe. Ako budeš i od koga nešto tražio, traži to od Allaha, a kada budeš pomoć tražio, traži je od Allaha. I dobro znaj, da kada bi se cijeli svijet iskupio da ti pomogne, neće ti moći pomoći izuzev onim što ti je Allah, dž.š., već odredio. A kada bi se sakupili da ti naude, neće ti nauditi ničim drugim, osim onim što ti je Allah propisao. Pera su prestala pisati i tinta se  već sasušila.” 

Ako čovjeka zadesi neka nedaća ne smije govoriti: “Da sam uradio to i to ne bi se desilo to i to, jer Allahov Poslanik, s.a.v.s., u hadisu kaže: 

 

قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ الْمُؤْمِنُ الْقَوِيُّ خَيْرٌ وَأَحَبُّ إِلَى اللَّهِ مِنَ الْمُؤْمِنِ الضَّعِيفِ وَفِي كُلٍّ خَيْرٌ احْرِصْ عَلَى مَا يَنْفَعُكَ وَاسْتَعِنْ بِاللَّهِ وَلاَ تَعْجَزْ وَإِنْ أَصَابَكَ شَيْءٌ فَلاَ تَقُلْ لَوْ أَنِّي فَعَلْتُ كَانَ كَذَا وَكَذَا وَلَكِنْ قُلْ قَدَرُ اللَّهِ وَمَا شَاءَ فَعَلَ فَإِنَّ لَوْ تَفْتَحُ عَمَلَ الشَّيْطَانِ (رواه مسلم)

“Jak vjernik je bolji i draži Allahu, dž.š., od slabog vjernika a u svakom je dobro. Teži onome što će ti koristiti, traži pomoć od Allaha i ne očajavaj. A ako te nešto zadesi, nemoj reći: ‘Da sam učinio to i to bilo bi tako i tako,’ nego reci: ‘Šta je Allah odredio to se i desilo’ jer zaista rječica: ‘Da sam’ otvara vrata šejtanu.”

       Abdullah ibn Mes’ud, r.a., prenosi hadis u kojem Allahov Poslanik, s.a.v.s., govori o začeću i stavaranju čovjeka u utrobi majke, pa između ostalog kaže: “...Zatim Allah, dž.š., pošalje meleka i naredi mu da napiše (odredi) četiri stvari: njegov posao, momenat kada će umrijeti, njegovu nafaku i da li će biti od sretnih ili nesretnih ljudi, a zatim udahne u njega dušu. Zaista čovjek nekada radi djela džennetlije pa kada između njega i Dženneta ne bude razmaka ni koliko je podlaktica, pretekne ga Knjiga i on počne raditi djela džehennemlije i uđe u Džehennem, i zaista čovjek nekada radi djela džehennemlije pa kada između njega i Džehennema ne bude ni koliko dužina podlaktice, stigne ga Knjiga i on počne raditi djela džennetlije i uđe u Džennet.”

Autor: Fuad Sedić