Svakako da prigovaranje onoga što se nekome učini, kvari to djelo i onaj ko ga je učinio od toga nema nikakvog sevapa niti nagrade. 

Allah, dž.š., u Kur’anu kaže: 

﴿يَاأَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا لاَ تُبْطِلُوا صَدَقَاتِكُمْ بِالْمَنِّ وَالأَذَى كَالَّذِي يُنفِقُ مَالَهُ رِئَاءَ النَّاسِ وَلاَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الْآخِرِ فَمَثَلُهُ كَمَثَلِ صَفْوَانٍ عَلَيْهِ تُرَابٌ فَأَصَابَهُ وَابِلٌ فَتَرَكَهُ صَلْدًا لاَ يَقْدِرُونَ عَلَى شَيْءٍ مِمَّا كَسَبُوا وَاللَّهُ لاَ يَهْدِي الْقَوْمَ الْكَافِرِينَ﴾ (سورة البقرة 264)

“O vjernici, ne kvarite svoju milostinju (sadaku) prigovaranjem i uvredama, ( i ne budite) poput onoga koji dijeli svoj imetak da bi ga ljudi vidjeli, a ne vjeruje u Allaha i Sudnji dan. On je sličan glatkom kamenu na kojem ima (nešto) zemlje. Dođe bujica i ostavi ga (kamen) glatka. Licemjeri se neće moći koristiti ničim što su stekli. Allah neće uputiti nevjerni narod na pravi put.” 

Kurtubi u komentaru ovoga ajeta kaže: Ovdje se poredi onaj koji djela ne čini u ime Allaha sa glatkom stijenom ili kamenom, na kojoj ima nešto zemlje i čini se da je ta zemlja korisna i plodna. Međutim, kada naiđe bujica ona tu stijenu ostavlja glatkom i razotkriva je, kao što prigovaranje i licemjerstvo -kod činjenja dijela- razotkriva neiskrenost nijjeta kod njihovog počinioca.

Takođe, Kurtubi kaže: Većina učenjaka smatra da ovu vrstu sadake –koja se prigovara- Allah, dž.š., ne prima i ona biva posebno obilježena i označena, pa je melek koji piše dobra djela ne evidentira. 

Po ovom pitanju učanjaci imaju više mišljenja: Jedni kažu da onaj koji udijeli sadaku pa to prigovori nema nikakvog sevapa i biće griješan zbog prigovora. Drugi kažu da on gubi sevap i nema grijeha, a treći pak kažu da ima nagradu ali ona nije uvećana, ali će biti griješan zbog prigovora.

Zbog teškoće i ogavnosti ovoga grijeha, Allah, dž.š., ga pominje u tri uzastopna ajeta, u suri El-Bekare; prvo hvali onoga ko se kloni tog grijeha, pa kaže: 

﴿الَّذِينَ يُنفِقُونَ أَمْوَالَهُمْ فِي سَبِيلِ اللَّهِ ثُمَّ لاَ يُتْبِعُونَ مَا أَنفَقُوا مَنًّا وَلاَ أَذًى لَهُمْ أَجْرُهُمْ عِنْدَ رَبِّهِمْ وَلاَ خَوْفٌ عَلَيْهِمْ وَلاَ هُمْ يَحْزَنُونَ﴾ (سورة البقرة 262)

“One koji troše imetke svoje na Allahovu putu, a onda ono što potroše ne proprate prigovaranjem i uvredama, čeka nagrada kod Gospodara njihova, - ničega se oni neće bojati i ni za čim oni neće tugovati.” Zatim Allah, dž.š., kaže da je bolje ne udijeliti,  nego udijeliti pa to  popratiti prigovorom: 

 

﴿قَوْلٌ مَعْرُوفٌ وَمَغْفِرَةٌ خَيْرٌ مِنْ صَدَقَةٍ يَتْبَعُهَا أَذًى وَاللَّهُ غَنِيٌّ حَلِيمٌ﴾ 

(سورة البقرة 263)

“Lijepa riječ i izvinjenje vrijedniji su od milostinje koju prati vrijeđanje. A Allah nije ni o kome ovisan i blag je.”

Nakon toga Allah, dž.š., u trećem ajetu brani da se sadaka poprati prigovorom i kaže: 

﴿يَاأَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا لاَ تُبْطِلُوا صَدَقَاتِكُمْ بِالْمَنِّ وَالأَذَى ﴾ (سورة البقرة 264)

“O vjernici, ne kvarite svoju milostinju (sadaku) prigovaranjem i uvredama... 

Povod objave pomenutog kur’anskog ajeta: 

﴿الَّذِينَ يُنفِقُونَ أَمْوَالَهُمْ فِي سَبِيلِ اللَّهِ ثُمَّ لاَ يُتْبِعُونَ مَا أَنفَقُوا مَنًّا وَلاَ أَذًى﴾ 

(سورة البقرة 262)

“One koji troše imetke svoje na Allahovu putu, a onda ono što potroše ne proprate prigovaranjem i uvredama...” je slučaj Osmana ibn Affana, r.a., trećeg halife, koji je prilikom opremanja vojske na Tebuk donio hiljadu dinara i istresao ih u krilo Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., Tada je Poslanik, s.a.v.s., oduševljeno počeo da ih miješa u svome krilu i reče: “Osmanu, nakon ovoga djela ne može naškoditi nikakav grijeh, Allahu dragi, Ti nemoj zaboraviti ovo što je Osman danas uradio!” 

Ebu Se’id El-Hudri, r.a., kaže: Vidio sam tada da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., digao ruke i učio dovu za Osmana, govoreći: “Gospodaru moj, ja sam zadovoljan sa Osmanom pa i Ti budi s njime zadovoljan.” Tako je Poslanik molio sve do zore, pa je objavljen ovaj kur’anski ajet.

 

عَنْ أَبِي ذَرٍّ عَنِ النَّبِيِّ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ ثَلاَثَةٌ لاَ يُكَلِّمُهُمُ اللَّهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ وَلاَ يَنْظُرُ إِلَيْهِمْ وَلاَ يُزَكِّيهِمْ وَلَهُمْ عَذَابٌ أَلِيمٌ قَالَ فَقَرَأَهَا رَسُولُ اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ثَلاَثَ مِرَارًا قَالَ أَبُو ذَرٍّ خَابُوا وَخَسِرُوا مَنْ هُمْ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ الْمُسْبِلُ وَالْمَنَّانُ وَالْمُنَفِّقُ سِلْعَتَهُ بِالْحَلِفِ الْكَاذِبِ (رواه مسلم)

Ebu Zerr, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “S trojicom Allah, dž.š., na Sudnjem danu neće razgovarati, niti će u njih gledati, niti će ih od grijeha očistiti i oni će biti teško kažnjeni: onaj koji iz oholosti pusta svoju odjeću preko članaka, onaj koji prigovara za dobro djelo koje je učinio i onaj koji se krivo klete da bi prodao svoju robu.”

Abdullah ibn Omer, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Trojicu Allah, dž.š., neće gledati na Sudnjem danu: onoga koji je neposlušan svojim roditeljima, ženu koja oponaša muškarce i onoga koji dozvoljava da se u njegovoj familiji čini nemoral. A trojica neće ući u Džennet: onaj koji je neposlušan svojim roditeljima, notorni pijanica i onaj koji prigovara za dobro koje je učinio.” Takođe Poslanik kaže: “Neće ući u Džennet: onaj koji vara, niti onaj koji je škrt niti onaj koji prigovara zbog dobrog djela kojeg učini.”

Allahov Poslanik, s.a.v.s., je rekao: “Čuvajte se prigovaranja zbog dobrih dijela koje učinite, jer zaista to kvari i briše nagradu.” Zatim je Poslanik, s.a.v.s., proučio kur’anski ajet: 

﴿يَاأَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا لاَ تُبْطِلُوا صَدَقَاتِكُمْ بِالْمَنِّ وَالأَذَى ﴾ (سورة البقرة 264)

“O vjernici, ne kvarite svoju milostinju (sadaku) prigovaranjem i uvredama...” 

Muhammed ibn Sirin je jednom prilikom čuo nekog čovjeka kako drugom čovjeku kaže: Uradio sam ti to i to dobro djelo... na što mu Ibn Sirin reče: “Šuti, jer nema sevapa od dobrih dijela koja se nabrajaju.''

Autor: Fuad Sedić