46. veliki grijeh: jedno govoriti a drugo raditi
Odlika pravog alima je da on primjenjuje u svome životu ono što zna i čemu druge podučava i poziva.
U tom slučaju je on prvi kome je njegovo znanje koristilo, jer nema fajde od znanja koje se ne primjenjuje. Allahov Poslanik, s.a.v.s., se, između ostalog, utjecao Allahu, dž.š., od znanja koje ne koristi, to jest od znanja koje se nije pozitivno odrazilo na ponašanje čovjeka i njegovu bogobojaznost. Ta Poslanikova dova ovako glasi:
“Allahu moj, utječem Ti se od: znanja koje ne koristi, srca koje se ne boji, duše koja se ne može zasititi i dove koja se ne prima.”
Allah, dž.š., u Kur’anu kaže:
﴿يَاأَيُّهَا الَّذِينَ آَمَنُوا لِمَ تَقُولُونَ مَا لاَ تَفْعَلُونَ(2)كَبُرَ مَقْتًا عِنْدَ اللَّهِ أَنْ تَقُولُوا مَا لاَ تَفْعَلُونَ﴾ (سورة الصف 2-3)
“O vjernici, zašto jedno govorite, a drugo radite? O kako je Allahu mrsko kad govorite riječi koje djela ne prate!”
Naha’i –rehimehullah- kaže: “Tri ajeta su me spriječila da ljude savjetujem;
﴿أَتَأْمُرُونَ النَّاسَ بِالْبِرِّ وَتَنسَوْنَ أَنفُسَكُمْ﴾ (سورة البقرة 44)
1-“Zar od drugih tražite da dobra djela čine, a da pri tome sebe zaboravljate...”,
﴿وَمَا أُرِيدُ أَنْ أُخَالِفَكُمْ إِلَى مَا أَنْهَاكُمْ عَنْهُ ﴾ (سورة هود 88)
2-“Ja ne želim da činim ono što vama zabranjujem.”,
﴿يَاأَيُّهَا الَّذِينَ آَمَنُوا لِمَ تَقُولُونَ مَا لاَ تَفْعَلُونَ﴾ (سورة الصف2)
3-“O vjernici, zašto jedno govorite, a drugo radite?
Na Miradžu je Allahov Poslanik, s.a.v.s., ugledao ljude kojima odsjecaju usne makazama od vatre, pa je upitao Džibrila, ko su ovi, a on mu odgovori: -To su hatibi (govornici) od tvoga ummeta, koji su jedno govorili a drugo radili, učili Kur’an a nisu se pridržavali njegovih propisa.”
Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: “Najtežu kaznu na Sudnjem danu imaće učenjak kojem njegovo znanje nije koristilo.”
Allahov Poslanik, s.a.v.s., slikovito prikazuje nezahvalnu situaciju čovjeka koji je drugima naređivao dobro a on ga nije radio, pa kaže:
قال رَسُول اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يُؤْتَى بِالرَّجُلِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ فَيُلْقَى فِي النَّارِ فَتَنْدَلِقُ أَقْتَابُ بَطْنِهِ فَيَدُورُ بِهَا كَمَا يَدُورُ الْحِمَارُ بِالرَّحَى فَيَجْتَمِعُ إِلَيْهِ أَهْلُ النَّارِ فَيَقُولُونَ يَا فُلاَنُ مَا لَكَ أَلَمْ تَكُنْ تَأْمُرُ بِالْمَعْرُوفِ وَتَنْهَى عَنِ الْمُنْكَرِ فَيَقُولُ بَلَى قَدْ كُنْتُ آمُرُ بِالْمَعْرُوفِ وَلاَ آتِيهِ وَأَنْهَى عَنِ الْمُنْكَرِ وَآتِيهِ (رواه البخاري ومسلم)
“Na Sudnjem danu biće doveden čovjek, te će biti bačen u Džehennem i kružiće oko svojih crijeva i utrobe kao što magarac kruži oko mlina. Džehennemlije će se oko njega sakupljati i pitati ga: -O čovječe, otkud ti ovdje, pa zar nam nisi naređivao dobro i odvraćao nas od zla? On će odgovoriti: -Jeste, naređivao sam vam da radite dobra djela a ja ih nisam činio, i odvraćao sam vas od grijeha a ja sam ih činio.”
Taberani i Ebu Nuajm bilježe u jednoj garib predaji ovaj hadis, u kojem Allahov Poslanik, s.a.v.s., ukazuje na to da će oni koji su znali neke propise a nisu ih primjenjivali zaslužiti veću kaznu od onih koji nisu poznavali te propise:
“Zebanije (meleki zaduženi za Džehennem) će početi kažnjavati griješne učače (učenjake) prije kažnjavanja onih koji su obožavali kipove. Oni će tada reći: -Vidi, počinju sa nama prije onih koji su obožavali kipove!? Tada će im se reći: -Nije ista situacija onoga koji je znao i onoga koji nije znao.”
Iako je ovaj hadis slabog seneda Munziri –rahimehullah- kaže da njegovo značenje ojačava pouzdani hadis u kojem se kaže:
“Kada bude Sudnji dan, Allah, dž.š., će doći da presudi ljudima i zateći će sve generacije ljudi u klečećem položaju. Prvi koji će biti pozvani su: čovjek koji je bio učen (alim i učač Kur’ana), čovjek koji je ubijen na Allahovom putu i čovjek koji je imao puno imetka. Allah, dž.š., će reći učaču Kur’ana: -Zar te nisam podučio onome što sam objavio Svome poslaniku? –Jesi - odgovoriće on. Tada će ga Allah upitati: -Šta si radio sa onim što si naučio? Čovjek će odgovoriti: -Provodio sam i noći i dane učeći Kur’an. Allah, dž.š., će mu tada reći: -Slagao si. Ti si želio da se za tebe kaže kako si dobar učač (učenjak) i to je uistinu već rečeno. Zatim će biti doveden čovjek koji je imao puno imetka, pa će mu Allah, dž.š., reći: -Zar ti nisam dao imetka i blaga toliko da nikome ne budeš muhtadž (ne tražiš ni otkoga)? -Jesi- odgovoriće čovjek. Allah će ga tada upitati: -Pa šta si (u)radio s tim imetkom kojeg sam ti dao? Čovjek će reći: -Dijelio sam ga rodbini i davao sam milostinju. Allah, dž.š., će mu tada reći: -Nije tačno, ti si želio da se za tebe kaže kako si darežljiv i već je rečeno. Zatim će biti doveden onaj koji je ubijen na Allahovom putu, pa će ga Allah upitati: -U ime koga si poginuo? On će odgovoriti: -Bio mi je naređen džihad na Tvom putu, pa sam se borio sve dok nisam poginuo. Allah, dž.š., će mu tada reći: -Slagao si. Ti si želio da se za tebe kaže kako si hrabar i već je rečeno. Allahov Poslanik, s.a.v.s., završava ovaj hadis obraćajući se svome ashabu: -O Ebu Hurejre, to su prva trojica sa kojima će džehennemska vatra biti potpaljena na Sudnjem danu.”
Allahov Poslanik, s.a.v.s., u hadisu kaže:
عَنِ النَّبِيِّ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ لاَ تَزُولُ قَدَمُ ابْنِ آدَمَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ مِنْ عِنْدِ رَبِّهِ حَتَّى يُسْأَلَ عَنْ خَمْسٍ عَنْ عُمُرِهِ فِيمَ أَفْنَاهُ وَعَنْ شَبَابِهِ فِيمَ أَبْلاَهُ وَمَالِهِ مِنْ أَيْنَ اكْتَسَبَهُ وَفِيمَ أَنْفَقَهُ وَمَاذَا عَمِلَ فِيمَا عَلِمَ (حديث صحيح ورواه الترمذي)
"Neće se čovjek ni pomaknuti sa svoga mjesta, nakon proživljenja na Sudnjem danu, a već će biti pitan za četvero: za svoj život u čemu ga je proveo, za svoje znanje šta je njime radio, za svoj imetak, na koji način ga je stekao i u šta ga je potrošio i za svoje tijelo za šta ga je koristio."
Allahov Poslanik, s.a.v.s., u hadisu kaže: "Neki ljudi iz Dženneta će ugledati ljude u džehennemskoj vatri i upitati ih: -Otkud vi u vatri, a mi smo zaslužili Džennet na osnovu onoga što smo od vas naučili? Oni će im odgovoriti: -To je zbog toga što smo mi govorili a nismo radili."
Hasan Basri -rahimehullah- u mursel hadisu prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: "Kada god čovjek održi hutbu (govor) Allah, dž.š., će ga pitati, šta si time htio reći (i jesi li po tome radio)?" Kada god bi Malik ibn Dinar pripovjedao ovaj hadis tako jako bi zaplakao da ne bi mogao više govoriti. Kada bi se smirio, onda bi rekao: -Mislite li da ja volim da vam pripovjedam hadise, a znam da će me Allah, dž.š., na Sudnjem danu pitati šta si time htio reći (i jesi li po tome radio?)”
Jednom prilikom je Allahov Poslanik, s.a.v.s., upitan, koji su ljudi najgori, pa je rekao: -Neka nam Allah oprosti, pitajte o dobru, a nemojte pitati o zlu, najgori ljudi su pokvareni učenjaci.!
Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: “Onaj koji ljude podučava dobru a zaboravlja sebe je poput svijeće koja ljudima svijetli a sebe sagorijeva.”
“Svaka nauka će biti teret za njenog vlasnika osim ono što se u praksu sprovede.”
“Ne bojim se za svoj ummet od vjernika, niti od mušrika; jer će vjernika spriječiti njegova vjera a mušrika će odvratiti njegovo nevjerstvo. Međutim, bojim se od rječitog munafika, koji će govoriti dobro a raditi zlo.”
Autor: Fuad Sedić