Svi se učenjaci slažu u tome da je laganje strogo zabranjeno / haram, kako to pojašnjava poznati učenjak Nevevi u svojoj knjizi El-Ezkar, str.467. 

Allah, dž.š., u Kur’anu kaže: 

﴿ثُمَّ نَبْتَهِلْ فَنَجْعَلْ لَعْنَةَ اللَّهِ عَلَى الْكَاذِبِينَ﴾ (سورة آل عمران 61)

“...pa ćemo se iskreno pomoliti i Allahovo prokletstvo prizvati na one koji neistinu govore.” 

﴿إِنَّ اللَّهَ لاَ يَهْدِي مَنْ هُوَ مُسْرِفٌ كَذَّابٌ﴾ (سورة غافر 28)

“Allah neće ukazati na Pravi put onome koji u zlu pretjeruje i koji mnogo laže.”

عَنْ عَبْدِ اللَّهِ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَلَيْكُمْ بِالصِّدْقِ فَإِنَّ الصِّدْقَ يَهْدِي إِلَى الْبِرِّ وَإِنَّ الْبِرَّ يَهْدِي إِلَى الْجَنَّةِ وَمَا يَزَالُ الرَّجُلُ يَصْدُقُ وَيَتَحَرَّى الصِّدْقَ حَتَّى يُكْتَبَ عِنْدَ اللَّهِ صِدِّيقًا وَإِيَّاكُمْ وَالْكَذِبَ فَإِنَّ الْكَذِبَ يَهْدِي إِلَى الْفُجُورِ وَإِنَّ الْفُجُورَ يَهْدِي إِلَى النَّارِ وَمَا يَزَالُ الرَّجُلُ يَكْذِبُ وَيَتَحَرَّى الْكَذِبَ حَتَّى يُكْتَبَ عِنْدَ اللَّهِ كَذَّابًا 

(متفق عليه)

Abdullah ibn Mes’ud, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Držite se istine, jer ona zaista vodi dobročinstvu, a dobročinstvo vodi u Džennet. Čovjek govori istinu i stalno njoj teži sve dok ne bude kod Allaha upisan kao iskren. Klonite se laži, jer ona zaista vodi u griješenje, a griješenje vodi u Džehennem. Čovjek će lagati i stalno težiti laganju sve dok ne bude kod Allaha, dž.š., upisan kao lažac.” 

Abdullah ibn Mes’ud, r.a., to pojašnjava na slijedeći način: “Čovjek će lagati pa kada god slaže upisaće se na njegovom srcu crna tačka i tako će mu cijelo srce pocrnjeti i tada će biti kod Allaha upisan kao lažac.”

Ebu Berzete, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Laž ocrnjuje lice čovjeku a zbog prenošenja riječi će biti kažnjen u kaburu.”

Abdullah ibn Amr, r.a., prenosi da je neki čovjek upitao Allahovog Poslanika, s.a.v.s., o djelima džennetlija, pa mu Poslanik reče: -To je iskrenost, jer kada čovjek govori istinu on postane dobročinitelj, a kada postane dobročinitelj on tada postane vjernik, a kada postane vjernik ući će u Džennet. Tada prisutni upitaše: -A kakva su djela džehennemlija? Poslanik, s.a.v.s., odgovori: -To je laž, jer kada čovjek laže on čini grijeh, a ustrajno činjenje grijeha vodi u nevjerstvo, pa kada čovjek postane nevjernik ući će u Džehennem.”

Laž je osobina i karakteristika munafika, kao što se to vidi iz hadisa koji prenosi Ebu Hurejre, r.a., da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: 

 

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ آيَةُ الْمُنَافِقِ ثَلاَثٌ إِذَا حَدَّثَ كَذَبَ وَإِذَا وَعَدَ أَخْلَفَ وَإِذَا اؤْتُمِنَ خَانَ  وَإِنْ صَامَ وَصَلَّى وَزَعَمَ أَنَّهُ مُسْلِم (متفق عليه)

“Tri su osobine munafika, pa makar on klanjao, postio i sebe smatrao muslimanom: kada govori laže, kada obeća on to ne ispuni i kada mu se nešto povjeri i dadne u emanet on to pronevjeri.” 

Ebu Umamete, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Vjerniku može svašta biti svojstveno osim laži i prevare.”

Safvan ibn Sulejm, r.a., prenosi da je neko upitao Allahovog Poslanika, s.a.v.s.,: -Može li vjernik biti strašljiv? Poslanik odgovori: -Može. Oni upitaše: –A može li vjernik biti škrt?  Poslanik odgovori: -Može. Oni ponovo upitaše: -A može li vjernik biti lažljivac? Poslanik odgovori: -Ne može.” 

Takođe Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: “Trojicu Allah na Sudnjem danu neće ni pogledati, niti će s njima govoriti, od grijeha ih neće očistiti i oni zaslužuju tešku patnju: starac koji čini blud (zinaluk), lažan vladar i ohol siromah.” 

Nuvas ibn Sem’an, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Teško onome koji priča priče da bi time zasmijavao ljude, teško njemu, teško njemu i teško njemu.” 

Ebu Hurejre, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Velika je prevara da svome bratu nešto pričaš i on tebi pri tome vjeruje a ti njemu lažeš.”

Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: “Ko kaže da je nešto sanjao a on to uistinu nije sanjao, biće zadužen na Sudnjem danu da sveže dvije kratke dlačice u čvor a to je nemoguće uraditi.” 

Sličan prethodnom je i ovaj hadis u kojem Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: “Najveća potvora na Allaha je da čovjek kaže da je nešto usnio a on to uistinu nije usnio.”

Abdullah ibn Omer, r.a., kaže da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Kada čovjek slaže od njega se meleki odmaknu na veliku udaljenost (milja) zbog smrada koji je prouzrokovan tom laži.”

Aiša, r.a., kaže: “Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., nije ni jedno svojstvo bilo mrže od laži. Kada bi neko u njegovom prisustvu slagao Poslanik bi prema njemu osjećao negodovanje sve dok ne bi saznao da se taj čovjek zbog te laži pokajao.”

Laž treba izbjegavati pa čak i u neznatnim i sitnim stvarima, na što ukazuju slijedeći hadisi:

Esma bint Jezid, r.a., je jednom prilikom upitala Allahovog Poslanika:      -Poslaniče, ako neka od nas za nešto kaže da to ne voli a ustvari ona to voli, je li se i to računa kao laž? Poslanik joj odgovori: -Svaka laž se piše kao laž, pa makar ona bila i mala.”

Ebu Hurejre, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Ko djetetu kaže: ‘Dođi da ti nešto dadnem, pa mu ništa ne dadne i to je laž.”

Musliman je dužan da vodi računa o svome jeziku i da vodi računa o onome šta govori, tako da govori samo kada se za tim ukaže potreba, jer je šutnja spas sa kojim se ništa ne može usporediti. Na to nas podstiče i Allahov Poslanik, s.a.v.s., koji kaže: 

قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الْآخِرِ فَلْيَقُلْ خَيْرًا أَوْ لِيَصْمُتْ (رواه البخاري)

“Ko vjeruje u Allaha i Onaj svijet neka govori ono što je korisno ili neka šuti.” 

Ebu Musa, r.a., kaže da su pitali Allahovog Poslanika, s.a.v.s., ko je najbolji musliman, pa mu on reče: 

عَنْ أَبِي مُوسَى رَضِيَ اللهُ عَنْهُ قَالَ قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ أَيُّ الْإِسْلاَمِ أَفْضَلُ قَالَ مَنْ سَلِمَ الْمُسْلِمُونَ مِنْ لِسَانِهِ وَيَدِهِ (رواه البخاري ومسلم)

“Onaj od čijeg jezika i ruku su sigurni drugi muslimani.”

Bilal ibn Haris, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Ponekada čovjek kaže neku riječ kojom stekne Allahovo, dž.š., zadovoljstvo a nije bio ni svjestan da će time zadobiti Njegovo zadovoljstvo koje će mu se pisati sve do Sudnjeg dana. Ponekada čovjek kaže neku riječ kojom izazove Allahovu, dž.š., srdžbu, a nije bio ni svjestan da će s tom riječi izazvati Njegovu srdžbu koja će mu se pisati sve do Sudnjeg dana.” 

U sličnom hadisu od Ebu Hurejre, r.a., se kaže da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Čovjek ponekada izrekne neku riječ –ne vodeći računa je li ona dobra ili nije- i zbog nje će biti bačen u džehennemsku vatru.”

Svakako se ovdje radi o riječima i izrekama koje se smatraju velikim grijesima. Muaz ibn Džebel, r.a., je jednom prilikom upitao Allahovog Poslanika: ‘Hoćemo li biti pitani zbog onoga što izgovorimo?’ Poslanik mu je odgovorio: “Teško  tebi –o Muazu- pa ljude neće ništa više dovoditi u vatru kao što će rezultati njihovih jezika i njihovog govora.” 

Neko od ljudi je bio upitan o tome koliko mahana ima kod čovjeka, pa je odgovorio: -Ima ih bezbroj a ja sam ih nabrojao osam hiljada. Međutim, našao sam osobinu ili karakteristiku koja bi -kada bi se primjenila- sakrila sve ove mahane. To je čuvanje jezika. 

Autor: Fuad Sedić