Na mnogo mjesta u Kur’anu je pomenut zulum u njegovim raznim vidovima. Allah, dž.š., kaže: 

﴿وَسَيَعْلَمُ الَّذِينَ ظَلَمُوا أَيَّ مُنقَلَبٍ يَنقَلِبُونَ﴾ (سورة  الشعراء 227)

“A nasilnici će sigurno saznati u kakvu će se muku uvaliti.”

 

﴿وَلاَ تَحْسَبَنَّ اللَّهَ غَافِلاً عَمَّا يَعْمَلُ الظَّالِمُونَ إِنَّمَا يُؤَخِّرُهُمْ لِيَوْمٍ تَشْخَصُ فِيهِ الأَبْصَارُ(42)مُهْطِعِينَ مُقْنِعِي رُءُوسِهِمْ لاَ يَرْتَدُّ إِلَيْهِمْ طَرْفُهُمْ وَأَفْئِدَتُهُمْ هَوَاءٌ(43)وَأَنذِرِ النَّاسَ يَوْمَ يَأْتِيهِمُ الْعَذَابُ فَيَقُولُ الَّذِينَ ظَلَمُوا رَبَّنَا أَخِّرْنَا إِلَى أَجَلٍ قَرِيبٍ نُجِبْ دَعْوَتَكَ وَنَتَّبِعِ الرُّسُلَ أَوَلَمْ تَكُونُوا أَقْسَمْتُمْ مِنْ قَبْلُ مَا لَكُمْ مِنْ زَوَالٍ(44) وَسَكَنتُمْ فِي مَسَاكِنِ الَّذِينَ ظَلَمُوا أَنفُسَهُمْ وَتَبَيَّنَ لَكُمْ كَيْفَ فَعَلْنَا بِهِمْ وَضَرَبْنَا لَكُمْ الأَمْثَالَ﴾ 

(سورة إبراهيم 42-45)

“A ti nikako ne misli da Allah ne motri na ono što rade nevjernici (zulumćari)! On im samo pušta do Dana kada će im oči ostati otvorene, i kada će žureći, izdignutih glava, netremice gledati; a srca će im prazna biti. Ti opominji ljude Danom kada će im kazna doći, kad će oni koji su prema sebi nasilje učinili – govoriti: ‘Godpodaru naš, ostavi nas još samo kratko vrijeme, odazvaćemo se pozivu Tvome i slijedićemo poslanike! – ‘A zar se prije niste zaklinjali da nećete na onaj svijet? I nastanili ste se bili u kućama onih koji su prema sebi nasilje učinili, a bilo vam je poznato kako smo s njima postupili, i primjere smo vam navodili.”

 

﴿إِنَّمَا السَّبِيلُ عَلَى الَّذِينَ يَظْلِمُونَ النَّاسَ وَيَبْغُونَ فِي الأَرْضِ بِغَيْرِ الْحَقِّ أُوْلَئِكَ لَهُمْ عَذَابٌ أَلِيمٌ﴾ (سورة الشورى 42)

“A odgovaraće oni koji ljude tlače i bez ikakva osnova red na Zemlji remete; njih čeka bolna kazna.”

Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: “Allah, dž.š., ostavlja nasilnika do određenog roka (i pušta ga da radi šta hoće) ali kada ga (svojom kaznom) uhvati onda ga više ne ostavlja,” zatim je Poslanik proučio ovaj kur’anski ajet:

﴿وَكَذَلِكَ أَخْذُ رَبِّكَ إِذَا أَخَذَ الْقُرَى وَهِيَ ظَالِمَةٌ إِنَّ أَخْذَهُ أَلِيمٌ شَدِيدٌ﴾

 (سورة هود 102)

“Eto, tako Gospodar tvoj kažnjava kad kažnjava sela i gradove koji su nasilje činili. Kažnjavanje Njegovo je zaista bolno i strašno.”

 

 عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَنْ كَانَتْ لَهُ مَظْلَمَةٌ لِأَخِيهِ مِنْ عِرْضِهِ أَوْ شَيْءٍ فَلْيَتَحَلَّلْهُ مِنْهُ الْيَوْمَ قَبْلَ أَنْ لاَ يَكُونَ دِينَارٌ وَلاَ دِرْهَمٌ إِنْ كَانَ لَهُ عَمَلٌ صَالِحٌ أُخِذَ مِنْهُ بِقَدْرِ مَظْلَمَتِهِ وَإِنْ لَمْ تَكُنْ لَهُ حَسَنَاتٌ أُخِذَ مِنْ سَيِّئَاتِ صَاحِبِهِ فَحُمِلَ عَلَيْهِ (رواه البخاري والترمذي)

Ebu Hurejre, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Ko je od vas učinio nasilje (zulum) prema svome bratu krnjeći njegovu čast ili slično, neka od njega traži halal (oprost) danas, prije nego nastupi dan kada neće pomoći ni dinar ni dirhem. Ako taj zulumćar bude imao dobrih djela biće mu od njih oduzeto onoliko koliko je težina nepravde koju je  učinio, a ako ne bude imao dobrih djela onda će se uzeti od loših djela onoga kome je učinjena nepravda pa će se natovariti onome koji mu je učinio nepravdu.”

U jednom hadis-kudsiju Poslanik, s.a.v.s.,  prenosi da je Allah, dž.š., rekao: 

 

عَنِ النَّبِيِّ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِيمَا رَوَى عَنِ اللَّهِ تَبَارَكَ وَتَعَالَى أَنَّهُ قَالَ يَا عِبَادِي إِنِّي حَرَّمْتُ الظُّلْمَ عَلَى نَفْسِي وَجَعَلْتُهُ بَيْنَكُمْ مُحَرَّمًا فَلاَ تَظَالَمُوا (رواه مسلم والترمذي) 

“O robovi moji  Ja sam sebi zulum (nepravdu) zabranio i učinio sam je među vama zabranjenom pa nemojte jedni drugima činiti zulum.”

 

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ أَتَدْرُونَ مَا الْمُفْلِسُ قَالُوا الْمُفْلِسُ فِينَا مَنْ لاَ دِرْهَمَ لَهُ وَلاَ مَتَاعَ فَقَالَ إِنَّ الْمُفْلِسَ مِنْ أُمَّتِي يَأْتِي يَوْمَ الْقِيَامَةِ بِصَلاَةٍ وَصِيَامٍ وَزَكَاةٍ وَيَأْتِي قَدْ شَتَمَ هَذَا وَقَذَفَ هَذَا وَأَكَلَ مَالَ هَذَا وَسَفَكَ دَمَ هَذَا وَضَرَبَ هَذَا فَيُعْطَى هَذَا مِنْ حَسَنَاتِهِ وَهَذَا مِنْ حَسَنَاتِهِ فَإِنْ فَنِيَتْ حَسَنَاتُهُ قَبْلَ أَنْ يُقْضَى مَا عَلَيْهِ أُخِذَ مِنْ خَطَايَاهُمْ فَطُرِحَتْ عَلَيْهِ ثُمَّ طُرِحَ فِي النَّارِ (رواه مسلم والترمذي)

 

Ebu Hurejre, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: 

“Znate li ko je muflis/beskućnik (bankrot, onaj koji ništa nema)? –Muflis je onaj koji nema ni imetka ni para- odgovoriše ashabi. Poslanik tada reče:  -Muflis je onaj ko dođe Sudnjega dana sa svojim namazom, postom, i zekjatom. Tako dođe, a na dunjaluku je nekog psovao, od nekog imetak otimao, nečiju čast kaljao, nekog udario, a nekog ranio (ili ubio), pa će svakom biti dato od njegovih dobrih djela, pa ako nestane njegovih dobrih djela prije nego što se svakom njegova šteta ne podmiri onda će se uzeti od njihovih loših djela pa će se natovariti na njega,  a zatim će biti bačen u džehennemsku vatru.”

Takođe je poznat hadis u kojem Poslanik, s.a.v.s., kaže Muazu ibn Džebelu prilikom njegovog slanja u Jemen: “O Muazu, čuvaj se dove onoga kome je učinjena nepravda, jer između Allaha i te dove nema nikakve prepreke.” Poslanik kaže: “Ko bespravno i nepošteno otme (uzme) koliko je pedalj zemlje ona će mu sedmerostruko biti natovarena na vrat na Sudnjem danu.”

Abdullah ibn Selam, r.a., kaže: “Kada je Allah stvorio stvorenja i oni stali na svoje noge, podigli su poglede prema nebu i upitali: -Gospodaru naš, s kim si Ti? Allah im reče: -Ja sam sa onim kome je učinjena nepravda sve dok mu se njegovo pravo ne povrati.” 

Jezid ibn Hakim je govorio: “Nikog se ne plašim kao što se plašim onoga kome sam nepravdu učinio, a znam da on nema pomagača osim Allaha, dž.š., i taj čovjek, kada mu učinim nepravdu kaže: -Dovoljan mi je Allah kao zaštitnik i on će među nama presuditi.”

Autor: Fuad Sedić