29. veliki grijeh: sakriti i ukrasti nešto od ratnog plijena
Sa ovim grijehom misli se na bespravno i na svoju ruku uzimanje nečega od ratnog plijena, ili iz Bejtul-mala (zajedničke kase muslimana), ili pak od imetka koji je sakupljen za zekjat.
Ratni plijen je dozvoljen i halal muslimanima i to je jedna od specifičnosti i odlika Muhammeda, s.a.v.s., u odnosu na ranije poslanike a.s. Međutim, taj propis, kao i svi drugi u šeriatu, ima svoja pravila i regulative koje određuju način njegove raspodjele. Prema tome, bilo kakvo samovoljno uzimanje iz ratnog plijena, prije njegove zvanične raspodjele, smatra se jednim od velikih grijeha. Ista je stvar i sa uzimanjem nečega iz sredstava koja su sakupljena kao zekjat, za pomoć siromašnima i ostalim potrebnim kategorijama ljudi, kao i sa bespravnim uzimanjem nečega iz Bejtul-mala, zajedničkog budžeta muslimana. Ko god bespravno utaji i uzme nešto od pomenutog, doći će na Sudnji dan, noseći to na svome vratu.
Allah, dž.š., u Kur’anu kaže:
﴿وَمَا كَانَ لِنَبِيٍّ أَنْ يَغُلَّ وَمَنْ يَغْلُلْ يَأْتِ بِمَا غَلَّ يَوْمَ الْقِيَامَةِ ثُمَّ تُوَفَّى كُلُّ نَفْسٍ مَا كَسَبَتْ وَهُمْ لاَ يُظْلَمُونَ﴾ (سورة آل عمران 161)
“Nezamislivo je da Vjerovjesnik šta utaji! A onaj ko nešto utaji –donijeće na Sudnji dan to što je utajio i tada će se svakome u potpunosti dati ono što je zaslužio, nikome se nepravda neće učiniti.”
Kurtubi u svome tefsiru pojašnjava povod objave ovog kur’anskog ajeta i kaže: Skupina strelaca, koja je u bitki na Uhudu bila zadužena da štiti muslimane, je napustila svoje položaje bojeći se da im neće pripasti dio ratnog plijena, pa je Allah, dž.š., objavio ovaj ajet u kojem pojašnjava da Allahov Poslanik ne čini nepravdu pri raspodjeli ratnog plijena, te nije bilo razloga da se brinu i da ga time potvaraju.
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ قَامَ فِينَا رَسُولُ اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ذَاتَ يَوْمٍ فَذَكَرَ الْغُلُولَ فَعَظَّمَهُ وَعَظَّمَ أَمْرَهُ ثُمَّ قَالَ لاَ أُلْفِيَنَّ أَحَدَكُمْ يَجِيءُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ عَلَى رَقَبَتِهِ بَعِيرٌ لَهُ رُغَاءٌ يَقُولُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَغِثْنِي فَأَقُولُ لاَ أَمْلِكُ لَكَ شَيْئًا قَدْ أَبْلَغْتُكَ لاَ أُلْفِيَنَّ أَحَدَكُمْ يَجِيءُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ عَلَى رَقَبَتِهِ فَرَسٌ لَهُ حَمْحَمَةٌ فَيَقُولُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَغِثْنِي فَأَقُولُ لاَ أَمْلِكُ لَكَ شَيْئًا قَدْ أَبْلَغْتُكَ لاَ أُلْفِيَنَّ أَحَدَكُمْ يَجِيءُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ عَلَى رَقَبَتِهِ شَاةٌ لَهَا ثُغَاءٌ يَقُولُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَغِثْنِي فَأَقُولُ لاَ أَمْلِكُ لَكَ شَيْئًا قَدْ أَبْلَغْتُكَ لاَ أُلْفِيَنَّ أَحَدَكُمْ يَجِيءُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ عَلَى رَقَبَتِهِ نَفْسٌ لَهَا صِيَاحٌ فَيَقُولُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَغِثْنِي فَأَقُولُ لاَ أَمْلِكُ لَكَ شَيْئًا قَدْ أَبْلَغْتُكَ لاَ أُلْفِيَنَّ أَحَدَكُمْ يَجِيءُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ عَلَى رَقَبَتِهِ رِقَاعٌ تَخْفِقُ فَيَقُولُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَغِثْنِي فَأَقُولُ لاَ أَمْلِكُ لَكَ شَيْئًا قَدْ أَبْلَغْتُكَ لاَ أُلْفِيَنَّ أَحَدَكُمْ يَجِيءُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ عَلَى رَقَبَتِهِ صَامِتٌ فَيَقُولُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَغِثْنِي فَأَقُولُ لاَ أَمْلِكُ لَكَ شَيْئًا قَدْ أَبْلَغْتُكَ (رواه مسلم)
Ebu Hurejre, r.a., kaže: Jednom prilikom Allahov Poslanik, s.a.v.s., je govorio o krađi iz ratnog plijena, pa je ukazao na veličinu i strahotu tog grijeha, a zatim je rekao: “Nemojte da Sudnjega dana sretnem nekog od vas, a on na svome vratu nosi devu koja riče, pa me taj poziva da mu pomognem, a ja mu odgovaram: -Ne mogu ti ništa pomoći, već sam te (na dunjaluku) upozorio na to. Nemojte da Sudnjega dana sretnem nekog od vas, a on na svome vratu nosi konja koji hrže, pa me taj poziva da mu pomognem, a ja mu odgovaram: -Ne mogu ti ništa pomoći, već sam te upozorio na to. Nemojte da Sudnjega dana sretnem nekog od vas, a on na svome vratu nosi ovcu koja bleji, pa me taj poziva da mu pomognem, a ja mu odgovaram: -Ne mogu ti ništa pomoći, već sam te upozorio na to. Nemojte da Sudnjega dana sretnem nekog od vas, a on na svome vratu nosi nešto živo što viče, pa me taj poziva da mu pomognem, a ja mu odgovaram: - Ne mogu ti ništa pomoći, već sam te upozorio na to. Nemojte da Sudnjega dana sretnem nekog od vas, a on na svome vratu nosi platno i tkaninu koja šušti, pa me taj poziva da mu pomognem, a ja mu odgovaram: -Ne mogu ti ništa pomoći, već sam te upozorio na to. Nemojte da Sudnjega dana sretnem nekog od vas, a on na svome vratu nosi zlato ili srebro, pa me taj poziva da mu pomognem, a ja mu odgovaram: - Ne mogu ti ništa pomoći, već sam te upozorio na to.”
Takođe Poslanik, s.a.v.s., kaže: “Predajte (kada se sakuplja ratni plijen) i konac i iglu i čuvajte se krađe nečega od ratnog plijena jer je to velika sramota za počinioca na Sudnjem danu.”
U pojašnjenju ovoga se kaže da će se na Sudnjem danu, onome ko je utajio nešto od ratnog plijena ta stvar prikazati u vatri, pa će mu se reći: Siđi u vatru i uzmi to! Tada će se taj čovjek spustiti i to ponijeti, pa kada bude došao do vrata ta stvar će mu ispasti i skotrljati se na dno Džehennema. On će se ponovo vraćati i to nositi i tako će se to ponavljati sve dok Allah htjedne.
عَنْ عَبْدِاللَّهِ بْنِ عَمْرٍو قَالَ كَانَ عَلَى ثَقَلِ النَّبِيِّ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ رَجُلٌ يُقَالُ لَهُ كِرْكِرَةُ فَمَاتَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ هُوَ فِي النَّارِ فَذَهَبُوا يَنْظُرُونَ إِلَيْهِ فَوَجَدُوا عَبَاءَةً قَدْ غَلَّهَا (رواه البخاري)
Abdullah ibn Amr, r.a., kaže: Čovjek po imenu Kirkire bio je zadužen za robu kod Allahovog Poslanika, s.a.v.s., pa je umro. Poslanik je ashabima rekao da će on u Džehennem. Oni su otišli da pregledaju njegovu robu i našli su jedan ogrtač koji je on uzeo od ratnog plijena.
Zejd ibn Halid pripovijeda da je neki čovjek prisvojio nešto od ratnog plijena u bici na Hajberu, pa mu Poslanik nije htio klanjati dženazu. Ashabi su pregledali njegove stvari pa su našli nekoliko židovskih bisera, koji nisu vrijedili ni dva dirhema. Ahmed ibn Hanbel kaže: Poslanik nije odbio da klanja dženazu nikome osim čovjeku koji je ukrao nešto od ratnog plijena i čovjeku koji je sam sebe ubio.
Allahov Poslanik u jednom hadisu kaže: “Hedije koje se dadnu sakupljačima zekjata su (haram) kao krađa iz ratnog plijena.”
Da bismo bolje razumjeli ovaj hadis navešćemo slijedeći slučaj: Ebu Humejd Saidi, r.a., pripovijeda da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., odredio čovjeka zvanog Ibn Etbijje da sakuplja zekjat. Taj čovjek je otišao da obavlja posao kojim ga je Poslanik zadužio. Nakon izvjesnog vremena on se vratio Poslaniku i predao mu prikupljeni zekjat a neke stvari je zadržao za sebe, rekavši: “Ovo je vaše, a ovo je meni dato na poklon.” Tada se Poslanik popeo na minberu, zahvalio se Allahu i rekao: -Kako se može desiti da nekoga pošaljemo da sakuplja zekjat pa on dođe i kaže: “Ovo je vaše, a ovo je meni dato na poklon.” Da je sjedio u kući svoje majke i svoga oca pa da vidi hoće li mu neko nešto pokloniti ili neće. Ko god od vas tako nešto prisvoji doći će s tim na Sudnjem danu, pa ako bude deva ona će rikati, ako bude krava i ona će rikati, ako bude ovca ona će blejati. Poslanik je zatim digao svoje ruke tako visoko da smo vidjeli bjelinu ispod njegovih pazuha i proučio ovu dovu: “Allahu moj, jesam li im dostavio, jesam li ih upozorio na to?!”
Burejde, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Koga odredimo za neki posao i dadnemo mu za to platu, pa sve što on uzme mimo toga smatra se krađom iz ratnog plijena.”
Ebu Mesud Ensari, r.a., kaže: Allahov Poslanik, s.a.v.s., me poslao da sakupljam zekjat, a zatim mi je rekao: -O Ebu Mesude, nemoj da te sretnem Sudnjega dana a na tvojim leđima hrže deva koju si ukrao! Ja sam tada rekao: -Nemoj mene slati na tako odgovoran posao. Poslanik mi tada reče: -Ja te neću prisiljavati.”
Kurtubi kaže: Onaj ko ukrade nešto od plijena ili slično treba to da vrati onima kojima je pripadalo, a ako to nije u stanju onda to treba da podijeli kao sadaku.
Allahov Poslanik kaže:
قَالَ رَسُول اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَنْ فَارَقَ الرُّوحُ الْجَسَدَ وَهُوَ بَرِيءٌ مِنْ ثَلاَثٍ دَخَلَ الْجَنَّةَ مِنَ الْكِبْرِ وَالْغُلُولِ وَالدَّيْنِ (رواه النسائي وابن حبان)
“Ko umre a sačuva se od troje ući će u Džennet: oholost, krađa ratnog plijena i dug.”
Poslanik takođe kaže: “Kada moj ummet ne bi krao ništa od ratnog plijena, nikakav neprijatelj im se ne bi mogao oduprijeti.”
Ebu Zerr, r.a., je upitao Habiba ibn Meslemu: -Mogu li vam se neprijatelji odupirati više nego što traje muža jedne ovce? –Mogu, i koliko traje muža tri pune ovce- odgovori on. Ebu Zer tada reče: -Među vama ima onih koji kradu od ratnog plijena.
Autor: Fuad Sedić