Neki od ovih grijeha su pomenuti u kur’anskim ajetima, Poslanikovim, s.a.v.s., hadisima, a neki u izrekama ashaba, r.a., i drugih učenjaka. 

Allah, dž.š., u Kur’anu kaže: 

﴿يَاأَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا إِنَّمَا الْخَمْرُ وَالْمَيْسِرُ وَالأَنصَابُ وَالأَزْلاَمُ رِجْسٌ مِنْ عَمَلِ الشَّيْطَانِ فَاجْتَنِبُوهُ لَعَلَّكُمْ تُفْلِحُونَ(90)إِنَّمَا يُرِيدُ الشَّيْطَانُ أَنْ يُوقِعَ بَيْنَكُمُ الْعَدَاوَةَ وَالْبَغْضَاءَ فِي الْخَمْرِ وَالْمَيْسِرِ وَيَصُدَّكُمْ عَنْ ذِكْرِ اللَّهِ وَعَنِ الصَّلاَةِ فَهَلْ أَنْتُمْ مُنتَهُونَ﴾ 

(سورة المائدة 90-91)

 “O vjernici, zaista su vino (alkoholna pića) kockanje, kipovi i strelice za gatanje odvratne stvari, šejtanovo djelo; zato se toga klonite da biste postigli što želite. Šejtan želi da pomoću vina i kocke unese među vas neprijateljstvo i mržnju i da vas od sjećanja na Allaha i od obavljanja namaza odvrati. Pa hoćete li se okaniti?” 

Kur’anski termin “el-mejsir” /kockanje obuhvata sve vrste kockanja, bilo čime ili na bilo koji način; kocke za igru, šah, izvlačenje (lutrija, loto i sl.) igranje grahom, kamenčićima, jajima i ostalo što se ubraja u hazardne igre. Sve su to vidovi jedenja tuđeg imetka na nepošten i haram način, koji je Allah, dž.š., zabranio u ajetu: 

﴿وَلاَ تَأْكُلُوا أَمْوَالَكُمْ بَيْنَكُمْ بِالْبَاطِلِ وَتُدْلُوا بِهَا إِلَى الْحُكَّامِ لِتَأْكُلُوا فَرِيقًا مِنْ أَمْوَالِ النَّاسِ بِالْإِثْمِ وَأَنْتُمْ تَعْلَمُونَ﴾ (سورة البقرة 188)

 “Ne jedite imovinu jedan drugoga na nepošten način i ne parničite se zbog nje pred sudijama da biste na grešan način i svjesno dio tuđe imovine pojeli.”

Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: “Neki ljudi se bespravno upuštaju (zalaze) u Allahov imetak i time zaslužuju džehennemsku vatru.”

U drugom hadisu se kaže: “Ko svome prijatelju kaže: ‘Hajde da kockamo’ neka podijeli sadaku.” To jest: neka podijeli ono što je mislio uložiti u kockanje, kako to pojašnjava Ibn Esir u Nihajetu. 

Vidimo da je sam poziv nekome na kockanje grijeh koji zahtijeva otkup sadakom, pa kakva je tek kazna predviđena za onoga ko to i učini.

 

قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَنْ لَعِبَ بِالنَّرْدَشِيرِ فَكَأَنَّمَا غَمَسَ يَدَهُ فِي لَحْمِ خِنْزِيرٍ وَدَمِهِ (رواه مسلم)

Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: 

“Ko igra kockom, kao da je zamočio svoju ruku u svinjsko meso i svinjsku krv.”

 

قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَنْ لَعِبَ بِالنَّرْدِ فَقَدْ عَصَى اللَّهَ وَرَسُولَهُ (رواه أبو داود وابن ماجه ومالك والحاكم) 

“Ko igra kockom neposlušan je Allahu, dž.š., i Njegovom Poslaniku.”

Abdullah ibn Omer, r.a., kaže: “Ko igra kockom kao da se namazao svinjskom masti.” 

Dr Jusuf Karadavi kaže: “Igranje kockom uz opkladu za novac je, jasno, haram. Neki učenjaci smatraju da je to haram čak i ako se ne kladi za novac, dok drugi kažu da je to mekruh (pokuđeno) prije nego haram... I dok dozvoljava razne vrste igara i sportova, Islam zabranjuje svaku igru u kojoj ima kockanja, tj. igru u kojoj postoji neki element hazardne igre u kojoj igrač nije eliminisao zaradu ili gubitak... Nijednom muslimanu nije dozvoljeno da traži razonodu i odmor u kockanju, niti da u kockanju troši svoje slobodno vrijeme, niti da stiče novac kroz takvu igru – ni u kakvoj situaciji. Iza striktne zabrane kockanja, u Islamu stoje zdravi razlozi i uzvišeni ciljevi:

  1. Islam muslimana podstiče da se pridržava Allahovih, dž.š., zakona u sticanju sredstava za život, da se služi privrednim zakonima i iznalazi sredstva za postizanje svojih ciljeva... S druge strane, kocka, u što spadaju igre na sreću ili lutrija, čovjeka čini zavisnim od šanse, “sreće” i praznih želja, udaljavajući ga od poštenog rada, ozbiljnog posla i produktivnog napora... 
  2. Prema tome, uzimanje bilo  čije imovine kockom je nezakonito. Nije čudo što kockari šire mržnju i neprijateljstvo jedan prema drugome, premda oni tvrde da im gubitak ne stvara teškoće. Neuspjeh tjera gubitnika da igra iznova u nadi da će pobijediti u slijedećoj igri kako bi povratio svoje ranije gubitke, dok pobjednik igra iznova kako bi uživao u zadovoljstvu pobjede, a pohlepa ga tjera da od manjeg dobitka ide ka većem i većem. Prirodno, kolo sreće se okreće, gubitnik postaje pobjednik, a pobjednik gubitnik, pa se užitak pobjede pretvara u gorčinu gubitka. Tako kockari moraju nastaviti da igraju nemoćni da ostave kocku; to je tajna privrženosti ovom poroku. 
  3. Zbog ove privrženosti, kockanje je velika opasnost po društvo kao i za pojedinca. Ova navika uništava vrijeme i energiju, od ljudi pravi neproduktivne ljenčuge i društvene parazite, one koji uzimaju od života, a ne daju; one koji troše, a ne proizvode. Štaviše, zato što se odao kocki, kockar zapostavlja svoje obaveze prema svome Stvoritelju kao i one prema samom sebi, svojoj familiji i zajednici... Ono što se naziva lutrija, žrijebanje, nije ništa drugo do vrsta kockanja...” Što se tiče igranja šaha, kada se to igra za pare onda je haram, bez sumnje. Međutim ako je bez para onda su se mišljenja učenjaka po ovom pitanju razišla. Nema pouzdanih hadisa u kojima sa navodi zabrana igranja šaha, mada ima jedan broj ashaba, r.a., koji su smatrali da je to haram. Abdullah ibn Omer je igranje šaha smatrao gorim od igranja kockicom. Alija, r.a., je igranje šaha smatrao hazardnom igrom i kaže se da je prošao pored ljudi koji su igrali šah pa im je rekao: “Kakvi su to kipovi koje vi ‘obožavate’. Da neko od vas uzme ugarak vatre u svoju ruku bolje bi mu bilo nego da dodirne šah. Tako mi Allaha, niste radi toga stvoreni...”

Među onima koji igranje šaha smatraju zabranjenim je i Kurtubi –rahimehullah- koji u komentaru, gore pomenutog ajeta kaže: “Ovaj ajet ukazuje na zabranu/haram kockanja i igranja šaha, bilo to uz opkladu ili bez opklade, jer kada je Allah, dž.š., zabranio alkohol, obavijestio je o tome šta u sebi sadrži, pa je rekao: “O vjernici, zaista su vino (alkoholna pića) kockanje...”  zatim Allah, dž.š., kaže: “Šejtan želi da pomoću vina i kocke unese među vas neprijateljstvo i mržnju i da vas od sjećanja na Allaha i od obavljanja namaza odvrati,” pa sve ono što unosi neprijateljstvo i svađu među one koji u tome učestvuju, i sve ono što odvraća od spominjanja Allaha, dž.š., i obavljanja namaza je poput alkohola, pa je i ono haram i zabranjeno kao što je alkohol zabranjen. Ako bi neko rekao da alkohol opija a kockanje i šah ne opijaju, njemu treba reći slijedeće: Allah je to dvoje skupa zabranio i opisao ih da rezultiraju neprijateljstvom i svađom među ljudima i odvraćaju od namaza..., jer iako kocka i šah ne opijaju, oni čovjeka dovode u gaflet i zabavljajući njegovo srce odvraćaju od obaveza...” 

Dr Jusuf Karadavi dozvoljava igranje šaha pod slijedeća tri uvjeta:

  1. čovjek se ne smije toliko zanijeti u njega pa odgoditi svoj namaz; poznato je da šah krade vrijeme,
  2. u šahu ne smije biti kockanja; (igre za pare i sl.)
  3. igrači ne smiju izgovarati sramotne ili vulgarne riječi. Ukoliko se prekrši bilo koja od ovih zabrana, šah se treba smatrati haramom.

Autor: Fuad Sedić