“Na Sudnjem danu vidjećeš pocrnjela lica onih koji su o Allahu laži govorili. A zar u Džehennemu neće biti boravište oholih?” 

 

Allahov Poslanik, s.a.v.s., u hadisu, koji dostiže stepen mutevatir hadisa (najsigurnijeg načina prenošenja) kaže: 

قَالَ النَّبِيّ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ  مَنْ كَذَبَ عَلَيَّ مُتَعَمِّدًا فَلْيَتَبَوَّأْ مَقْعَدَهُ مِنَ النَّارِ (متفق عليه)

“Ko na mene namjerno slaže neka sebi pripremi mjesto u Džehennemu.”

Ebu Muhammed El-Džuvejni kaže: “Lagati na Allahovog Poslanika, s.a.v.s., je čin koji vodi u nevjerstvo (kufr).” 

Ibn Dževzi -rahimehullah- u svom tefsiru kaže: “Veliki broj učenjaka smatra da je laganje na Allaha, dž.š., i na Njegovog Poslanika, s.a.v.s., grijeh koji odvodi u nevjerstvo.

Sujuti kaže: “Ne znam da ima i jedan grijeh da čovjeka izvodi iz vjere osim laganja na Allahovog Poslanika.” 

Nevevi kaže: “Svi se učenjaci slažu u tome da je lagati na bilo koga od ljudi haram/zabranjeno, a kakav je tek grijeh lagati na onoga čije riječi su šerijat, njegov govor je vahj (objava), a laganje na njega je istovremeno laganje na Allaha, dž.š.,”

Nema sumnje da se grijeh namjernog laganja na Allaha, dž.š., i Njegovog Poslanika ogleda u smatranju zabranjenog dozvoljenim ili smatranju dozvoljenog zabranjenim. To znači da se za nešto što je Allah, dž.š., i Njegov Poslanik zabranio kaže da je to halal / dozvoljeno, ili za neki čin koji je Allah, dž.š., dozvolio kaže da je zabranjeno / haram. 

Vezano za ovo pitanje je i akaidsko pitanje o statusu počinioca velikog grijeha, je li onaj ko počini veliki grijeh kjafir ili nije. Pravilan stav po tom pitanju je da onaj ko učini veliki grijeh (zinaluk, alkohol i sl.) a to smatra grijehom, taj čovjek je griješnik i zbog činjenja tog grijeha ne izlazi iz vjere, a ko bi smatrao da je taj grijeh dozvoljen/halal taj postaje nevjernikom, jer se ubraja u skupinu onih koji zabranjeno smatraju dozvoljenim, a dozvoljeno zabranjenim, a taj čin izvodi iz vjere, kao što je to maloprije napomenuto. 

Lagati na Allahovog Poslanika je isto što i lagati na Allaha, dž.š., jer Allah, dž.š., u Kur’anu kaže: 

﴿ وَمَا يَنْطِقُ عَنِ الْهَوَى(3)إِنْ هُوَ إِلاَّ وَحْيٌ يُوحَى ﴾ (سورة النجم 3-4 )

 “Poslanik ne govori po svome hiru, to je samo Objava koja mu se obznanjuje.” Prema tome pripisati nešto Poslaniku, znači pripisati nešto da mu je Allah objavio. Rafi’ ibn Hadidž, r.a., pripovijeda: Bili smo jednom prilikom kod Allahovog Poslanika, s.a.v.s., kad dođe neki čovjek i reče: -Allahov Poslaniče, ljudi pričaju da si ti rekao to i to? Poslanik na to reče: -Ja to nisam rekao, jer ja ne govorim ništa osim ono što mi se od Allaha objavi. Teško vama! Nemojte na mene lagati, jer laganje na mene nije kao laganje na nekog drugog.”

 

Allahov Poslanik, s.a.v.s., u hadisu kaže: 

قَالَ النَّبِيّ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِنَّ كَذِبًا عَلَيَّ لَيْسَ كَكَذِبٍ عَلَى أَحَدٍ مَنْ كَذَبَ عَلَيَّ مُتَعَمِّدًا فَلْيَتَبَوَّأْ مَقْعَدَهُ مِنَ النَّارِ (رواه مسلم)

“Zaista laganje na mene nije kao laganje na bilo koga od vas, pa ko na mene namjerno slaže neka sebi pripremi mjesto u vatri.”

Vasile, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Od najvećih grijeha je da neko kaže da sam ja nešto rekao a ja to nisam rekao.” 

Alija ibn Ebi Talib, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Nemojte na mene lagati, jer zaista ko na mene slaže ući će u Džehennem.”

Ibn Hadžer -rahimehullah- u komentaru ovoga hadisa kaže: Neke neznalice/džahili su razumjeli da ovaj hadis ne dozvoljava laganje na (protiv) Poslanika, pa su rekli da je dozvoljeno lagati za Poslanika i počeli su izmišljati hadise u kojima su ljude podsticali da rade dobra djela i odvraćali ih od loših dijela. Oni su rekli: Mi ne lažemo protiv Poslanika, nego lažemo za Poslanika, da bi ojačali njegovu vjeru i šerijat. Oni nisu bili sviesni da je laganje na Poslanika ustvari laganje na Allaha, dž.š., jer se time ozakonjuju neki šerijatski propisi, bilo da se radilo o onome što je naređeno (vadžib), ili onome što je pohvalno raditi (mendub), ili onome što je zabranjeno raditi (haram), ili onome što je pokuđeno  raditi (mekruh). Čak je frakcija Keramija, prešla svaku mjeru,  dozvoljavajući laganje na Allahovog Poslanika u podsticanju na dobra i odvraćanju od loših dijela da bi potvrdili propise u Kur’anu i Sunnetu. To su neznalice koje ne poznaju ni pravila arapskog jezika a kamoli ostale propise vjere.

Allahova vjera je kompletna i temelji se na Kur’anu i pouzdanim hadisima i nisu joj potrebni lažni hadisi da je podržavaju i ojačavaju. 

Inače se laž na Allahovog Poslanika počela širiti nakon smrti Osmana, r.a., kada su mnogi munafici i ostali neprijatelji Islama počeli izmišljati hadise želeći time nanijeti štetu Islamu i muslimanima.

Međutim, Allah, dž.š., je dao da u njegovom ummetu bude učenjaka koji su se posvetili očuvanju hadisa Allahovog Poslanika od laži i svega onoga što ne dolikuje čistoj vjeri. Ti učenjaci su razvrstali sve hadise po njihovoj vjerodostojnosti, pa su čak i napisali zasebna djela gdje su pomenuli samo lažne hadise i imena ljudi koji su se time, zbog razno-raznih povoda, bavili.

Izmišljati laži na Allaha, dž.š., ili izmišljati lažne hadise na Njegovog Poslanika je veliki grijeh, a takođe je veliki grijeh i prenositi te lažne hadise, jer Poslanik, s.a.v.s., u hadisu kaže:

 

عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَنْ حَدَّثَ عَنِّي بِحَدِيثٍ يُرَى أَنَّهُ كَذِبٌ فَهُوَ أَحَدُ الْكَاذِبِينَ (رواه مسلم)

“Ko prenese jedan hadis, znajući da je lažan, i on je jedan od lažaca na mene.” 

Neopreznost kod prenošenja hadisa i prenošenje svega onoga što se čuje i pripisuje Poslaniku, ne vodeći računa o vjerodostojnosti te predaje, takođe se ubraja u laž na Poslanika. Na to ukazuje slijedeći hadis u kojem Poslanik, s.a.v.s., kaže: 

قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَفَى بِالْمَرْءِ كَذِبًا أَنْ يُحَدِّثَ بِكُلِّ مَا سَمِعَ (رواه مسلم)

“Dovoljno je laži jednom čovjeku da (bez provjeravanja) prenosi sve ono što čuje.”

Kakvu kaznu zaslužuje onaj ko slaže na Allahovog Poslanika, s.a.v.s., pokazuje nam slijedeći slučaj.

Muhammed ibn Hanefijje, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., poslao nekog čovjeka u neko pleme u blizini Medine. Kada im je taj čovjek došao rekao im je: -Allahov Poslanik mi je naredio da ja raspolažem sa vašim imecima i vašim porodicama. Oni su rekli: -Spremni smo da prihvatimo naredbu Allahovog Poslanika. Odmah su kradom poslali jednog od njih da dođe do Poslanika i obavijesti ga o ovome čovjeku i o onome što im je prenio. Kada je to Allahov Poslanik čuo žestoko se naljutio, poslao jednog Ensariju, naredio mu da ubije tog čovjeka i da ga zapali, zato što je slagao na Poslanika. U međuvremenu je tog lašca, u tom selu,  ujela zmija i on je umro. Kada je stigao ovaj Ensarija on je tog lašca zapalio i citirao hadis u kojem Poslanik, s.a.v.s., kaže: “Ko na mene namjerno slaže neka sebi pripremi mjesto u vatri.”

Autor: Fuad Sedić