U arapskom jeziku za ovaj grijeh se koristi izraz ‘livat’ to jest ‘lutizam’ odnosno djelo i grijeh koji su činili pripadnici Lutova a.s. naroda. Allah, dž.š., na nekoliko mjesta u Kur’anu spominje slučaj Luta a.s. i njegovog naroda, grijeha koji su činili, strahotu kazne i način njihovog uništenja:

Njihov poslanik Lut a.s. se obratio njima rekavši:

 

﴿ أَتَأْتُونَ الذُّكْرَانَ مِنْ الْعَالَمِينَ(165)وَتَذَرُونَ مَا خَلَقَ لَكُمْ رَبُّكُمْ مِنْ أَزْوَاجِكُمْ بَلْ أَنْتُمْ قَوْمٌ عَادُونَ ﴾ (سورة الشعراء 165-166 )

 “Zašto vi, mimo sav svijet, sa muškarcima općite, a žene svoje, koje je za vas Gospodar vaš stvorio, ostavljate? Vi ste ljudi koji svaku granicu zla prelazite.” 

 Doktor Jusuf El-Karadavi u svojoj knjizi “Halal i haram u Islamu” (strana 236) o ovoj temi kaže: 

“Kad je riječ o regulisanju seksualnog nagona u duhu Islamskog učenja, ostalo nam je još da saznamo da je Islam, kao što je zabranio preljubu i sve oblike i načine koji vode u preljubu, isto tako zabranio i pederastiju poznatu kao “čini Lutova naroda” ili, jednostavno, lutizam. Ovo ružno djelo predstavlja izopačenje i degeneraciju prirode čovjeka i uranjanje u kaljužu prljavštine i nečistoće, zatim obezvrjeđenje i sramotu muškosti i muževnosti kao i kriminalni akt i atak na pravo ženstvenosti. 

Rasprostranjenost ove prljave rabote u društvu upropaštava život onih koji se tome odaju i potpuno ih zarobljava u toj mjeri da oni zaboravljaju na sve moralne norme, ustaljene običaje i ukuse…  Kur’an Lutov narod, -jezikom Luta a.s.- opisuje i ponizuje kao neprijatelje, prostake, neuke, one koji prelaze svaku granicu i koji su se odali izopačenosti i velikom griješenju.

Najčudnije od svega je postupak ovog naroda - u kojem su ispoljili deformaciju vlastite prirode i instinkta, gubljenje svoje orijentacije, srozavanje svog morala i izopačenost svoga ukusa prema gostima Luta a.s. koji su, ustvari, bili meleki za kažnjavanje koje je Allah, dž.š., poslao u obliku ljudi kao iskušenje Lutovu a.s. narodu - da bi se taj njihov zao postupak protiv njih samih zabilježio.”  

 

Kur’an o tom događaju iznosi slijedeće:

﴿ وَلَمَّا جَاءَتْ رُسُلُنَا لُوطًا سِيءَ بِهِمْ وَضَاقَ بِهِمْ ذَرْعًا وَقَالَ هَذَا يَوْمٌ عَصِيبٌ(77)وَجَاءَهُ قَوْمُهُ يُهْرَعُونَ إِلَيْهِ وَمِنْ قَبْلُ كَانُوا يَعْمَلُونَ السَّيِّئَاتِ قَالَ يَاقَوْمِ هَؤُلاَءِ بَنَاتِي هُنَّ أَطْهَرُ لَكُمْ فَاتَّقُوا اللَّهَ وَلاَ تُخْزُونِي فِي ضَيْفِي أَلَيْسَ مِنْكُمْ رَجُلٌ رَشِيدٌ(78)قَالُوا لَقَدْ عَلِمْتَ مَا لَنَا فِي بَنَاتِكَ مِنْ حَقٍّ وَإِنَّكَ لَتَعْلَمُ مَا نُرِيدُ(79)قَالَ لَوْ أَنَّ لِي بِكُمْ قُوَّةً أَوْ آوِي إِلَى رُكْنٍ شَدِيدٍ(80) قَالُوا يَالُوطُ إِنَّا رُسُلُ رَبِّكَ لَنْ يَصِلُوا إِلَيْكَ فَأَسْرِ بِأَهْلِكَ بِقِطْعٍ مِنَ اللَّيْلِ وَلاَ يَلْتَفِتْ مِنْكُمْ أَحَدٌ إِلاَّ امْرَأَتَكَ إِنَّهُ مُصِيبُهَا مَا أَصَابَهُمْ إِنَّ مَوْعِدَهُمُ الصُّبْحُ أَلَيْسَ الصُّبْحُ بِقَرِيبٍ(81)فَلَمَّا جَاءَ أَمْرُنَا جَعَلْنَا عَالِيَهَا سَافِلَهَا وَأَمْطَرْنَا عَلَيْهَا حِجَارَةً مِنْ سِجِّيلٍ مَنْضُودٍ(82) مُسَوَّمَةً عِنْدَ رَبِّكَ وَمَا هِيَ مِنَ الظَّالِمِينَ بِبَعِيدٍ﴾ (سورة هود 77-83 )

 “I kad izaslanici Naši dođoše Lutu, on se zbog njih nađe u neprilici i bi mu teško pri duši, pa reče: “Ovo je mučan dan!” I narod njegov pohrli njemu, - a prije su radili sramotna djela. “O, narode moj”, reče on. “eto mojih kćeri (njima se ženite) one su vam čistije!” Bojte se Allaha i pred gostima mojim me ne sramotite! Zar među vama nema razumna čovjeka?” “Ti znaš da nama nisu potrebne tvoje kćeri” -rekoše oni- “ti doista znaš šta mi hoćemo.” “Ah, da ja samo imam moć – reče on – ili da se mogu osloniti na nekog snažnog!” Gosti rekoše: “O Lutu, mi smo poslanici tvoga Gospodara. Oni (tvoji neprijatelji) neće ti moći ništa učiniti, pa otputuj sa svojom porodicom krajem noći bez žene svoje, nju će zadesiti isto što i njih, i neka se niko od vas ne obazire! - Njihov rok je zora. A zar zora nije blizu? Pošto dođe Naša odredba, Mi smo učinili (u njihovom mjestu) što je gore, (da bude) dolje, (sravnili ga sa zemljom) i obasuli ga gustom kišom skamenjenog blata, obilježenog (za kaznu) od strane tvoga Gospodara. I ona (kazna) nije daleko od silnika.” 

Znači ovakva kazna nije daleko od nasilnika ovog ummeta ako bi činili isti grijeh. 

Allah, dž.š., nije ni jedan narod uništio na ovakav način kao što je uništio Lutov narod, spajajući im više vrsta kazni: prvo ih je oslijepio, pa je učinio njihova lica crnim, zatim je naredio Džibrilu a.s. da iščupa njihova sela iz temelja i da ih prevrne, zatim ih je učinio da propadnu u zemlju i najzad im je poslao kamenu kišu sa nebesa. Ovaj način raznog kažnjavanja ukazuje na ogavnost i ružnoću tog grijeha i strahotu Allahove srdžbe prema njegovim činiocima. 

Takođe se prenosi da je Lutov narod pored ovog pomenutog grijeha (homoseksualizma) činio i druge grijehe, kao što su: kockanje, bespotrebno igranje sa golubovima, nagonjenje životinja da se međusobno bore; pse, ovnove, pijetlove i sl. Takođe su ulazili u javna kupatila bez ogrtača, varali su pri kupovini i prilikom prodaje, pa teško onome ko bude takve poslove radio.

Abdullah ibn Abbas, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Između ostalog čega se vama najviše bojim je homoseksualizam, Allah je prokleo onoga ko bude činio ono što je činio Lutov narod, Allah je prokleo onoga ko bude činio ono što je činio Lutov narod, Allah je prokleo onoga ko bude činio ono što je činio Lutov narod.”

Džabir, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Kada se proširi homoseksualizam u nekom narodu onda Allah, dž.š., prepusti taj narod sebi pa kako god budu upropašteni.”

Ebu Hurejre, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Allah, dž.š., je iznad sedam nebesa prokleo sedam vrsta ljudi; jednu od tih vrsta je prokleo tri puta a ostalim vrstama je dovoljna jedna kletva: proklet je onaj koji čini ono što je činio Lutov narod (tri puta), proklet je onak ko zakolje nešto u ime nekoga drugog mimo Allaha, proklet je onaj koji polno opći sa nekom od životinja, proklet je onaj ko bude neposlušan svojim roditeljima, proklet je onaj ko u braku sastavi ženu i njenu kćerku, proklet je onaj ko bude mijenjao međe na zemljištima i proklet je onaj ko se odrekne svoga porijekla (plemena).” 

قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لاَ يَنْظُرُ اللَّهُ إِلَى رَجُلٍ أَتَى رَجُلاً أَوِ امْرَأَةً فِي الدُّبُرِ (رواه الترمذي)

Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: “Allah neće ni pogledati na Sudnjem danu u čovjeka koji polno opći sa muškarcem ili sa ženom u njenu stražnjicu (dubur).”

Enes ibn Malik, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Ko od mog ummeta umre a bude radio ono što je radio Lutov a.s. narod Allah, dž.š., će ga prebaciti među Lutov narod pa će biti skupa s njima proživljen.” Ibn Kajjim kaže: Ovo značenje je tačno, mada lanac ovog hadisa nije toliko jak, jer Allah, dž.š., u Kur’anu kaže: 

﴿ اُحْشُرُوا الَّذِينَ ظَلَمُوا وَأَزْوَاجَهُمْ وَمَا كَانُوا يَعْبُدُونَ(22)مِنْ دُونِ اللَّهِ فَاهْدُوهُمْ إِلَى صِرَاطِ الْجَحِيمِ ﴾ (سورة الصافات 22-23 )

 “Skupite nasilnike (nevjernike) i njihove drugove (one koji su poput njih radili) i ono što su oni obožavali, mimo Allaha, pa ih uputite na put pakla.”

Ibn Abbas, r.a., kaže da će se onaj, koji se bude bavio homoseksualizmom, pa umre bez tevbe (pokajanja) u kaburu pretvoriti u svinju. 

Ebu Hurejre i Mudžahid smatraju da onaj koji počini takav grijeh postaje nevjernikom. Što se tiče ovodunjalučke kazne za počinioca ovog grijeha, Islamski pravnici nemaju  jedinstveno mišljenje: Da li će se na njih primijeniti kazna za preljubu (zinaluk), hoće li se aktivni i pasivni sudionik u tome pogubiti, kakvim sredstvima će se likvidirati: sabljom, spaljivanjem (kao što su postupili: Ebu Bekr, Alija, Abdullah ibn Zubejr i Hišam ibn Abdul-Melik) ili bacanjem sa vrha zidina ili visokog brda u provaliju a zatim da se zatrpa kamenjem…

Ovakva strogost, koja možda izgleda okrutna i surova, ima prvenstveni cilj čišćenje društva od ovih razarajućih štetnih mikroba i bakterija, od kojih se može izroditi samo propast i uništenje.

Čemu vode zakoni koji legalizuju ovakve veze među ljudima ili ženama, a takvo nešto nije viđeno ni kod životinja. Spas čovječanstva od raznih bolesti koje su se proširile i od svakog drugog belaja je u povratku Islamu i povratku u okvire Allahovog zakona (Šeriata) koji nikom ne čini nasilje niti nepravdu.

Autor: Fuad Sedić