OSTALA PITANJA
Imam 20 godina, relativno normalan život, porodicu, krov nad glavom, zdravlje, da ne nabrajam dalje, međutim, odnedavno se osjećam nekako odsutno, bezvoljno, nemam volju ni da ustanem i idem na fakultet. Postajem nestrpljiva zbog nečeg za šta ne znam ni da li će doći, a nadam se da ako Bog da hoće. Možda će zvučati i čudno ali u sebi imam toliko ljubavi koju bih voljela da dam nekome, ali se plašim da se neće naći niko za mene ili da će me ostaviti (iako dosad nisam ni imala nikoga, naravno, rano je još) a ja želim da, kad i ako budem s nekim, da to bude do kraja, jedna osoba do kraja života... Ne znam kako da se oslobodim tog straha. Plašim se da neću postići u životu ono što želim, a ambiciozna sam djevojka. U zadnje vrijeme sanjam ružne snove, sjećam se tri ružna sna u proteklih par dana. Prva dva su bila strašna, ali sam u njemu izašla kao "pobjednica", znam da ne valja pričati pa neću nastavljati dalje. Međutim, ono što me ponukalo da napišem ovaj e-mejl jeste moj sinoćnji san koji je bio odvratan u najmanju ruku. Ne želim pričati detalje, ali pitam se da li je moguće da je takvo nešto odvratno usađeno u meni, da li sam ja loša osoba, ili ima veze s nekom podsvijesti to što sam sanjala ili je to san od šejtana i nema veze sa onim ko sam ja, šta sam i sa mojom psihom. Da li se poigrava sa mnom? Zbunjena sam. Mislim da ću se ovih dana javiti psihologu da njega upitam za mišljenje oko ovih stvari (i još nekih drugih o kojima ovdje nema potrebe govoriti), jer ih ne želim nikome pričati da ih ne bih zabrinjavala ili da ne bi pomislili da sam luda, čudna, da dramim i sl. Zanima me Vaše mišljenje je li u redu ako ispričam ružne snove psihologu koji to ne bi širio, dakako. Vjerujem da je u redu i sa vjerske strane potražiti pomoć. Jednostavno neću nikog da zamaram time, a želim s nekim porazgovarati o svemu. Ako po islamu nije u redu moja nakana, voljela bih da mi kažete šta mi je činiti, zato sam Vam se i obratila.
18.01.2025.
