Buharija | 5063

Spomenuta trojica ashaba po Ibn Hažeru su: Ali ibn Ebi Talib, Abdullah ibn Amr ibn el-As i Osman ibn M'azun. Jedan od njih je htio postiti dan i noć, drugi klanjati noćni namaz cijelu noć, a treći da će se udaljiti od žena i neće se ženiti. Njihova iskrena namjera se odnosila na zamisao koliko su oni u odnosu na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, slabiji. Njemu su oprošteni svi prošli i budući grijesi, a opet se potpuno posvetio ibadetu.

Kada su o tome obavijestili Poslanika, s.a.v.s., on je ukorio te postupke i kazao: „Tako mi Allaha, ja sam bogobojazniji i pobožniji od vas, ali i ja postim i jedem, klanjam noću i spavam, i ja se ženim.“, ukazavši im time da i Poslanik, s.a.v.s., se posvetio ahiretu ali nije zapostavio ni dunjaluk. U tome je najbolji balans između dunjaluka i ahireta, na način da osoba ne zaboravi ni Allaha, niti da uzurpira svoje pravo ili pravo ljudi na ovome svijetu.

Vjerni ashabi, r.a., su, dakle, nastojali da se potpuno povode za svojim voljenim Poslanikom, s.a.v.s., tako da su se trudili u cijelosti posvetiti ibadetu, odnosno u potpunosti ostaviti dunjaluk i okrenuti se ka ahiretu, pa im je Allahov Poslanik, s.a.v.s., pojasnio da tako ne trebaju postupati i da strah od Allaha i bogobojaznost ne zahtijevaju da se čovjek potpuno odrekne dunjaluka.

Enes ibn Malik ibn Nadr je dječak koji je rođen u Medini deset godina prije Hidžre. Kada je Poslanik, s.a.v.s., došao u Medinu on je tada imao deset godina. Služio je Poslanika, s.a.v.s., sve do njegove smrti, što mu je omogućilo da od njega, s.a.v.s., prenese veliki broj hadisa. Prenio je 2286 hadisa od njega, koje su zabilježili autori hadiskih zbirki.

Enes, r.a., je rekao: “Kada je Poslanik, s.a.v.s., došao u Medinu to je bio najsvjetliji dan za taj grad, a kada je preselio na ahiret, to je za Medinu bio najmračniji i najtužniji dan.” Zehebi ga opisuje ovako: on je poznati imam, muftija, učač Kur'ana, muhaddis, predstavnik islama, Poslanikov sluga, njegov učenik i saputnik i posljednji ashab koji je umro.

Enes, r.a., kaže: “Kada je Poslanik, s.a.v.s., došao u Medinu imao sam deset godina a kada je preselio imao sam dvadeset godina. Majka me je podsticala da mu budem sluga.” Tako je i bilo pa ga je on pratio deset punih godina, učestvujući s njim u nekoliko pohoda i bio je među onima koji su Poslaniku, s.a.v.s., dali prisegu pod drvetom.

Majka Enesova ga je uzela za ruku i odvela do Poslanika, s.a.v.s., rekavši: „Poslaniče, nema nikog od ljudi niti žena a da ti nije nešto dao kao poklon, ja nemam šta da ti poklonim nego ti dajem ovog svog sina, neka te služi.“ Enes, r.a., dalje navodi, „pa sam ga služio deset godina, pa tokom toga niti me je udario, niti ukorio, niti mi se u lice namrštio.“

Poslanik, s.a.v.s., je učio dovu za njega: “Gospodaru moj, povećaj mu imetak i porod i daj mu dug život!“ Enes, r.a., na to kaže: „Moje grožđe je rađalo dva puta godišnje, imao sam oko stotinu i tri nasljednika koji su mi se rodili.“ Ebu Hurejre, r.a., je rekao: “Nisam nikoga vidio da klanja sličnije Poslanikovom, s.a.v.s., namazu od Enesa.“

Kaže se da mu je dova za kišu bila primana. Koliko je bio privržen ibadetu govori ovaj podatak. Neko ko je s njim bio na hadžu kaže: “Kada je obukao ihram nisam imao priliku s njim razgovarati, od njegove stroge prvrženosti ihramskim propisima.” Cijelo vrijeme je provodio u zikru a nakon toga je svome saputniku rekao: “Ovako bi trebalo postupati kada si u ihramima.“ Musenna ibn Seid je čuo kako Enes ibn Malik, r.a., kaže: “Nema noći a da ja u njoj ne sanjam svoga miljenika, Poslanika, s.a.v.s., a zatim bi zaplakao.“

Nakon Poslanikove smrti je otišao u Damask a zatim u Basru gdje je i umro 93. godine po Hidžri i on je posljednji ashab koji je u Basri umro.