Buharija | 1928
HADIS
Prenosi se od Aiše, radijallahu anha,
da je rekla da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kao postač zaista ljubio neke od svojih supruga, a potom se nasmijala.[1] (Buharija i Muslim 1928 i 1106)
ARAPSKI
عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ إِنْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَيُقَبِّلُ بَعْضَ أَزْوَاجِهِ وَهُوَ صَائِمٌ ثُمَّ ضَحِكَتْ.
1 Omer, Ibn Omer, Ibn 'Abbas, Ebu Hurejre, 'Aiša,'Ata, Ahmed i mnogi drugi islamski učenjaci iz prvih generacija smatraju da je postaču dozvoljen poljubac. Hanefije i šafije smatraju da je to pokuđeno osobi čija strast se produbi, ali je dozvoljno onome ko se može kontrolisati.
Hanefije i šafije smatraju da, ako postač doživi vrhunac zbog dodirivanja ili ljubljenja supruge, treba taj dan napostiti, dok zbog poticanja sluzi nema napaštanja. Malik i Ishak smatraju da zbog tih stvari treba napostiti i platiti otkup, dok zbog poticanja sluzi nakon milovanja ili ljubljenja supruge, treba samo napostiti taj dan.
U svakom slučaju, po njihovom mišljenju, bolje je to izbjegavati. U tome nema razlike između starca i mladića, poljubac bi bio pokuđen, u suprotnom je dozvoljen. Takođe nema razlike dali je poljubac u lice, usta ili neko drugo mjesto. Isti propis kao za poljubac važi i za dodirivanje rukom, milovanje ili zagrljaj.