Malik | 1899

Džabir, r.a., veli:

Pošli smo u vojni pohod Enmar i dok sam bio ispod drveta, dođe Allahov Poslanik, s.a.v.s., pa mu rekoh: 'Allahov Poslaniče, požuri u hlad', i on dođe. Zatim sam ustao i otišao do velike vreće u kojoj sam pronašao mladi plod krastavca pa sam ga izlomio i dodao mu ga, pa reče: 'Odakle vam ovo?' Na to mu rekoh: 'Allahov Poslaniče, ovo smo imali kad smo izlazili iz Medine.' S nama je bio jedan prijatelj koga smo opremali da nam čuva deve, a zatim se okrenu i ode, a na sebi je imao pohabane ogrtače, pa ga Allahov Poslanik, s.a.v.s., pogleda i reče: 'Zar on nema druge odjeće?' 'Svakako, on ima dva ogrtača u torbi koje sam mu ja dao', odgovorih. Na to je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: 'Pozovi ga i naredi mu neka ih obuče', pa sam ga pozvao, i on ih obuče, a zatim krenu. Na to je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: 'Šta mu je, Bog ga pogubio, zar ovako nije bolje?!' On ču šta je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao, pa uzvrati rekavši: 'Allahov Poslaniče, neka to bude na Allahovom putu', pa je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: 'Neka bude na Allahovom putu.' Nakon toga je i poginuo na Allahovom putu." (Malik, 1899.)