Pričao nam je Muhammed b. Sinan, pričao nam je Fulejh, pričao nam je Hilal koji je prenio od ‘Ataa b. Jesara, a on od Ebu Hurejre, r.a., da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., jednog dana, kada se kod njega zadesio neki stanovnik pustinje, držao govor.
Poslanik, s.a.v.s., govorio je o tome da je jedan od stanovnika Dženneta tražio dozvolu od Uzvišenog Allaha da sije i zasađuje. Na to ga je Allah upitao: - Zar nemaš sve što ti je potrebno? - On je odgovorio: - Naravno, sve imam, ali ja volim sijati i zasađivati. - Nakon toga, čovjek požuri i posija i za treptaj oka sjeme proklija, izniknu i uzrije i biše plodovi na guvnu sabrani u gomilama poput brda. Tada Uzvišeni Allah reče čovjeku: - Eto ti, sine Ademov, to te, uistinu, neće zasititi. - Na to onaj beduin reče: - Allahov Poslaniče, taj mora da je Kurejšija ili ensarija, koji su zemljoradnici. Mi nismo poput njih. - Tada se Allahov Poslanik, s.a.v.s., nasmijao.
Adress: Kovaci 36, 71000 Sarajevo Bosnia-Herzegovina
email: info@islam.ba