Eciklopedija hadisa | Buharija

PRIČAO NAM JE Abdullah ibn Muhammed, njemu Ebu Amir Abdul-Melik ibn Amr, rekavši da mu je pričao Ibrahim ibn Nafi‘ od Kesira ibn Kesira, ovaj od Seida ibn Džubejra, a on od Ibn Abbasa, radijallahu ‘anhuma, koji je rekao:

Kada se desilo između Ibrahima i njegove porodice ono što se desilo, on je krenuo s Ismailovom majkom. Imali su mješinu s vodom, pa je Ismailova majka pila iz te mješine, a mlijeko je obilno priticalo njezinom djetetu. Kad je stigla u Mekku, ostavio ju je pod jednim velikim drvetom, a potom se Ibrahim vratio svojoj ženi (Sari). Ismailova majka ga je slijedila sve dok nisu došli u Keda’, a onda ga je pozvala otraga:
 – O, Ibrahime, kome nas ostavljaš?
 – Allahu – reče on.
 – Zadovoljna sam Allahom – reče ona.
 Potom se ona vratila, kaže (prenosilac), i počela piti iz one mješine, a mlijeko je obilno priticalo njezinom djetetu, ali kad je vode nestalo, ona je rekla: „Da odem i pogledam, možda ću nekoga primijetiti.” I ona je, kaže (prenosilac), otišla i popela se na Safu, te pogledala. Gledala je hoće li ikoga zapaziti, ali nikog nije primijetila. Pošto se spustila u dolinu, potrčala je i došla na Mervu. Učinila je tako nekoliko puta, a potom rekla: „Da odem i vidim šta je on uradio”, misleći na dijete. Otišla je i pogledala, kad Ismail je u takvom stanju kao kad se zahropti pred smrt. Duša joj ne dade mira, i ona reče: „Da odem i pogledam, možda ću zapaziti nekoga.” Otišla je i popela se na Safu, pa pogledala i gledala dugo, ali nikoga nije primijetila. Tako je upotpunila sedam (pretrčavanja između Safe i Merve), a zatim rekla: „Da odem i vidim šta je on uradio.” I odjednom je čula neki glas, te rekla:
 – Pomozi, ako kod tebe ima ikakva dobra!
Džibril se ukaza i, kaže (prenosilac), ovako udari svojom nogom, i zagreba svoju nogu u zemlju, te voda provre, kaže (prenosilac). Ismailova majka se začudi i poče kopati. (Ibn Abbas) kaže da je Ebul-Kasim, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Da ga je ostavila, voda bi bila tekuća.”
Kaže (Ibn Abbas): „Potom je ona počela piti vodu, a mlijeko je obilno priticalo njezinom djetetu.”
Kaže (dalje Ibn Abbas): „Kasnije je kroz tu dolinu naišla skupina ljudi iz plemena Džurhum, i iznenada primijetila jednu pticu. Kao da im je to bilo čudno, pa rekoše: ’Ptica bude samo iznad vode.’ Potom oni poslaše jednog izaslanika i on pogleda, kad ono voda! On dođe njima i obavijesti ih (o tome), te oni dođoše njoj i rekoše: ’Majko Ismailova, hoćeš li nam dozvoliti da budemo s tobom, ili da stanujemo s tobom?’”
I (tako je među njima) odrastao njezin sin i oženio se s jednom njihovom djevojkom.
Kaže (Ibn Abbas): „Kasnije je Ibrahimu naumpalo (da ih posjeti) te reče svojoj ženi: „Ja ću malo pogledati svoju ostavštinu.”
Kaže (Ibn Abbas): On je došao i nazvao selam, a potom upitao:
 – Gdje je Ismail?
 – Otišao je da lovi – odgovori njegova žena, a on reče:
 – Kad dođe, reci mu da promijeni prag svojih vrata.
Pošto je on došao, ona mu to saopći, a on reče: „To si ti, idi svojima!”
Kaže (Ibn Abbas): Potom se opet Ibrahim dosjetio (da ih posjeti), te reče svojoj ženi: 
 – Ja ću malo pogledati svoju ostavštinu.
 I on je, kaže (Ibn Abbas), došao i upitao:
 – Gdje je Ismail?
 – Otišao je da lovi, reče njegova žena, a potom nastavi: – Zar nećeš malo odsjesti, nešto pojesti i popiti?
 – Šta imate za jelo i piće? – upita on, a ona odgovori:
 – Hrana nam je meso, piće nam je voda.
 – Moj Gospodaru, daj im berićet u njihovoj hrani i piću – reče (Ibrahim).
 Kaže (Ibn Abbas) da je Ebul-Kasim, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “(Ovaj) berićet je od Ibrahimove dove.”
 Kaže (dalje Ibn Abbas): – Zatim se Ibrahim sjetio (da ih opet posjeti), te rekao svojoj ženi: Ja ću pogledati svoju ostavštinu. I on dođe i zateče Ismaila iza  Zemzema, kako sebi popravlja strijele. Reče mu:
 – Ismaile, tvoj Gospodar mi je naredio da Mu gradim Hram.
 – Poslušaj svoga Gospodara – reče (Ismail).
 On mi je naredio da mi pomogneš u tome – reče (Ibrahim).
 – Dakle, učinit ću to – reče on to ili tako nešto.
 Kaže (Ibn Abbas): „I njih dvojica počeše (raditi). Ibrahim je zidao, a Ismail dodavao kamenje, dok su obojica govorili: ’Gospodaru naš, primi od nas, jer Ti,  uistinu, sve čuješ i sve znaš.’”
(Ibn Abbas) nastavlja: “Kad se građevina uzvisila i starac onemoćao da prenosi kamenje, stao je na kamen Mekami (Ibrahim), pa mu je (Ismail) dodavao kamenje, a obojica govorahu: ’Gospodaru naš, primi od nas, jer Ti, uistinu, sve čuješ i sve znaš.’”

Keywords & Tags

Contact Us